Proruska bugarska partija protiv evra i NATO-a

Specijalno za „Politiku”

Sofija ‒ Glasovima koalicije „GERB ‒ Savez demokratskih snaga‒, „Nastavljamo promene ‒ Demokratska Bugarska” i Pokreta za prava i slobode, bugarski parlament je ponovo odbio zahtev za referendum o uvođenju evra. Zahtev su podnele stranke Vazraždane, to jest Preporod, i Ima takav narod, koje smatraju da bi trebalo sprovesti istraživanje raspoloženja javnosti sa pitanjem ‒ Da li se slažete da bugarski lev bude jedina zvanična valuta u Bugarskoj do 2043. godine? Lider Vazraždane Kostadin Kostadinov izneo je argumente protiv evra.

„Istina je da je u ovom trenutku situacija sledeća: Evropska unija se ne razvija. Ona je štetna po svom obliku. Mnogo puta smo rekli da ako se ne reformiše, treba da se održi referendum o izlasku iz EU”, kaže Kostadinov.

Martin Dimitrov iz „Nastavljamo promene ‒ Demokratska Bugarska”, objasnio je zašto je glasao protiv zahteva za referendum.

„Svim bugarskim građanima je sada jasno ko su Vazraždane. To su oni koji žele BRIKS, oni koji žele da napuste Evropsku uniju, oni koji su češće u Moskvi nego u Bugarskoj”, kaže Dimitrov. Sličan zahtev za referendum, koji je inicirala Vazraždane, već je odbila prethodna Narodna skupština, a tu odluku je potvrdio i Ustavni sud.

„Naravno, ovo glasanje nas ne iznenađuje. Odavno smo premestili bitku u Brisel, a i ovde predstoje izbori na kojima će se Vazraždane boriti da postane odlučujući faktor u bugarskoj politici, a mi ćemo se i ubuduće zalagati protiv uvođenja evra. Osim toga, naša ekonomija je u katastrofalnom stanju, a država se sve više zadužuje, tako da nema izgleda za skoro uvođenje evra u Bugarskoj”, izjavio je specijalno za „Politiku” Kostadin Kostadinov.

Vazraždane je krajem avgusta dobila zvaničan poziv za učešće na najvećem međunarodnom forumu BRIKS-a, koji će okupiti 6.000 delegata iz 126 zemalja i koji će biti održan 27. i 28. avgusta u Moskvi. Bugarska delegacija je učestvovala na različitim sastancima u okviru foruma.

„Gde drugi ruše, mi gradimo. Za dva meseca još jedna naša delegacija putuje u Kinu na poziv rukovodstva Narodne Republike Kine. Vazraždane pokazuje na delu kako možemo da gradimo nove odnose i veze od koristi našim nacionalnim interesima”, izjavio je Kostadinov.

Lider GERB-a Bojko Borisov je u parlamentu rekao da posle posete Kostadina Kostadinova Moskvi, to isključuje svaku opciju za budući rad sa poslanicima iz stranke Vazraždane.

Ovo, inače, nije bila prva poseta poslanika partije Vazraždane Rusiji. U prethodnom slučaju iz februara 2024. godine, zbog posete političkom forumu u Moskvi, „Nastavljamo promene ‒ Demokratska Bugarska” je predlagala da budu kažnjeni narodni poslanici Angel Georgijev i Ivelin Prvanov. Predlog je bio da se njih dvojica razreše članstva u Odboru za spoljnu politiku i odbranu. Predlog su tada zaustavili GERB i Pokret za prava i slobode, sa obrazloženjem da je to u suprotnosti sa poslovnikom parlamenta i da se prvo moraju usvojiti njegove izmene. Tako su njih dvojica ostali članovi odbora.

Krajem juna poslanik iz stranke Vazraždane Cončo Ganev je u ime poslaničke grupe izneo stav da Bugarska ne treba da bude članica NATO-a pošto to nije odbrambeni blok već vojni savez koji trenutno učestvuje u ukrajinskom ratu protiv Rusije. Ganev je ovom prilikom zatražio da se organizuje referendum na kome bi se bugarski građani izjasnili da li Bugarska treba da izađe iz Severnoatlantskog saveza. Prema njegovim rečima, rat se bliži kraju jer Ukrajina gubi sve više teritorije i samo je pitanje vremena kada će Rusija pobediti u sukobu. Ganev je sa skupštinske govornice rekao da u Varni više od četiri godine postoji Komandni centar NATO-a, što Bugarsku čini metom ruskog napada.

Poslednjih meseci iz partije Vazraždane pokušavaju da proguraju i zakon sličan ruskom, koji obavezuje sve koji su dobili sredstva iz inostranstva – bez obzira na razlog – da se registruju kao „strani agenti”. Oni ne bi, prema tom predlogu, imali pravo da učestvuju u politici, da rade u državnim i privatnim vrtićima, školama, univerzitetima, naučnim institutima, društvenim domovima, bolnicama. Politički analitičari komentarišu da će, ukoliko se ovakav zakon usvoji, bez posla ostati naučnici, nastavnici i univerzitetski profesori iz Bugarske akademije nauka. Zbog stalnog nedostatka novca u državnom budžetu, za realizaciju svojih naučnih projekata, kupovinu opreme i učešće na međunarodnim konferencijama oslanjaju se isključivo na sredstva iz EU ili iz stranih fondacija. Čak se i bugarski studentski olimpijski timovi iz matematike i prirodnih nauka podržavaju ovakvim grantovima.

Ovih dana su iz Vazraždane pozvali Fondaciju „Amerika za Bugarsku” da pokloni svoj kapital Bugarskoj i da napusti zemlju. Fondacija „Amerika za Bugarsku” je krajem prošle godine imala imovinu od 459 miliona dolara. To je američka fondacija koja je počela sa 55 miliona dolara koje joj je dao Stejt department 1991. godine.

„Reč je o klasičnom primeru stranog agenta koji je povećao svoj kapital više od osam puta za 32 godine. Ali kada ste vlasnik bugarske države, nema nemogućeg profita. Pozivamo inostranog agenta Fondaciju ’Amerika za Bugarsku’ da odmah, bez uslova i bez odlaganja, pokloni Bugarskoj svu imovinu, u iznosu od 459 miliona dolara, koju je u Bugarskoj pljačkala 32 godine. Nakon toga da obustavi svoje aktivnosti u Bugarskoj”, kaže se u deklaraciji koju je sa skupštinske govornice pročitao poslanik Angel Jančev.