Svet traži spas

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. novembra – Oko Bele kuće i zgrade Nacionalnog muzeja pojačane su mere bezbednosti kako bi se ospokojili lideri 19 zemalja i EU, koji će se u njima večeras i sutra sastati u želji da pronađu nova rešenja za izlazak iz finansijske krize koja pogađa praktično ceo svet. Dva objekta zrače protivrečnom simbolikom: sadašnji šef Bele kuće će kroz nešto više od dva meseca otići s te funkcije i postati „muzejska ličnost”, dok muzejsko zdanje oličava spremnost državnika da među njegove eksponate svrstaju i dobar deo međunarodnih odnosa koji se izražavaju novcem, akcijama i drugim vrednosnim papirima.

Prvi znamen mu smanjuje važnost jer na čelo SAD, 20. januara, stupa Barak Obama za koga nije izvesno da li će prihvatiti smernice Grupe 20. Drugi je optimističan, jer pokazuje da su državnici svesni činjenice da je postojeći sistem zastareo, pa i da je, pogotovu u vidu kakav je odavde diktiran, doveo do lomova nalik košmaru Velike depresije od pre gotovo 80 godina.

Skup je proglašen „istorijskim” i najvećim na nivou šefova država i vlada koji se u Vašingtonu održava posle samita kojim je NATO obeležio svoju 50.godišnjicu (u proleće 1999. kada je bombardovao bivšu SRJ). Očekivanja nisu ni približno tako pompezna.

Mahom se govori o političkom startu u globalnom finansijskom maratonu koji je već poodmakao. Stvarnost se toliko košmarizovala da će državnicima biti potrebno mnogo vremena da proniknu u suštinu svega što se zbilo i naslute šta još sve može da nas snađe, a kamoli da otkriju „spasonosnu formulu”, sugerišu ovdašnji znalci.

Slažu se, doduše, da ne može dalje ovako kako je dosad išlo. Nema, međutim, dovoljno sloge.

Evropljani, Rusi i Kinezi su, pojednostavljeno rečeno, za odricanje od američkog modela prepuštanja tržištu da samo sebe reguliše, od čega se i Vašington „privremeno” odrekao da bi državnom intervencijom izbavio posrnuli niz giganata Volstrita. Nekoliko današnjih vrhunskih gostiju je i okrivilo Belu kuću da je svojim „olakostima” prouzrokovala tekuću globalnu krizu, konstatuje „Vašington post” i predviđa da će Buš to i neposredno čuti dok bude, kako je najavljeno, branio „američki stil kapitalizma”.

Pomolile su se, ipak, konkretne inicijative za inovacije. Predloženo je, precizira se, da se osnuje „veće kontrolora” koje bi nadziralo rad 30 najvećih finansijskih institucija, ponajviše njihovih „vrlo riskantnih transakcija” koje su, pogotovu na ovdašnjim tržištima nekretnina, hipoteka i kredita, i dovele do globalne drame.

Nije jasno, međutim, da li će se postići saglasnost o dozama državnog intervencionizma. Neophodnih, očigledno, da bi se stabilizovalo tržište, ali uz insistiranje Amerike da se njima „ne prevrši mera” koja bi ugrozila „svetinju slobodu tržišta”. Ni drugi to ne žele „osim onog što je neophodno za korigovanje kursa koji je doveo do krize”.

Biće to u svakom slučaju originalan samit. Prvi put na nekom takvom skupu supersila neće igrati dominantnu ulogu. Najpre zato što se, u finansijskom „ludilu” ispostavila više kao deo problema nego kao deo rešenja. A onda i stoga što domaćin skupa neće biti nadležan za sprovođenje eventualnih zaključaka pošto će o njima odluku doneti Obama, koji je svoje rezerve ispoljio i time što neće lično prisustvovati zasedanju gde je poslao izaslanike, među kojima i veterana Madlen Olbrajt.

Čuju se i zahtevi za promenu rasporeda snaga, tako da više dođe do izražaja glas rastućih ekonomskih sila, što bi trebalo da se odrazi i u Međunarodnom monetarnom fondu. Pored lidera SAD i EU, predviđeno je i učešće predsednika ili premijera Argentine, Australije, Brazila, Britanije, Kanade, Kine, Francuske, Nemačke, Indije, Indonezije, Italije, Japana, Meksika, Rusije, Saudijske Arabije, Južnoafričke Republike, Južne Koreje i Turske.