Kružni tokovi ubrzavaju protok saobraćaja

Jedan od projekata koji će grad, kako je najavio gradonačelnik Aleksandar Šapić, pokušati da realizuje naredne godine jeste da uradi kružni tok ispred mosta u blizini Ulice Vladimira Popovića.

– Trebalo bi da srušimo tri objekta tamo gde je bila fabrika pa da spojimo kružni tok ispred Brankovog mosta sa tim kružnim tokom. Da, što bi se žargonski reklo, „razigramo” ulice Jurija Gagarina i Vladimira Popovića, tako da sugrađani koji dolaze iz Zemuna ili sa Brankovog mosta skrenu odmah levo i idu na Novi Beograd, da ne moraju da se „provlače” ispred Tržnog centra „Ušće” i idu u Ulicu Milentija Popovića, putem koji se sada koristi. To ćemo da uradimo samo ako u narednih nekoliko meseci uspemo da ispunimo pravne uslove – rekao je Šapić i istakao da se kružni tok kao rešenje do sada nije mnogo primenjivalo.

– Kružni tok ima svoje specifičnosti. Od 24 sata, 19 časova je prohodan. Ali postoje sati, naročito kada je reč o šicu, kada on to i nije. Jer, ako je nespretniji vozač koji u kružni tok uđe u šicu, on može da napravi haos. Ipak, i za to ima opcija. Na Zapadu već postoje kružni tokovi sa semaforom koji se pale u vreme najveće saobraćajne gužve. Razmišljamo i da na Auto-komandi postavimo semafor da radi u špicu. Kada prođe gužva, onda bi se uključivalo trepćuće žuto svetlo, kao i na Brankovom mostu i drugim kružnim tokovima. To je rešenje da ne bi morali da se angažuju saobraćajci – objašnjava Šapić.  
On je podsetio da se u Karađorđevoj ulici skida kocka jer ta ulica mora da bude tranzit oko centra grada, a ne pešačka zona.

– U Pop Lukinoj ulici napravili smo mali kružni tok. Radimo to jer želimo da onaj ko ide sa Novog Beograda shvati da mu jedini put do centra grada nisu Terazijski tunel i Francuska, već da ovuda može da se „izvuče” i da za nekoliko minuta stigne na Donji Dorćol – rekao je Šapić.

Radovima na saobraćajnicama i nabavkom novih vozila, a među njima i tramvaja stvoritiće se, kako je napomenuo, uslovi da Beograd bude „novi grad”.

– Pokušaćemo da deo tramvaja koje budemo nabavljali ima automatizam da može da preusmeri šine, kako ne bi morao da ide na okretnicu. To bi u mnogim delovima grada olakšalo saobraćaj – rekao je on i naglasio da pojedini tramvaji zbog naših nestandardizovanih šina ne mogu da se kreću na svim relacijama. Primer za to su čuveni „španci”.

Šapić je podsetio i da je nedavno urađeno novih 510 parking-mesta.

– Do mog dolaska u gradu je izgrađeno 1.300 parking-mesta, a mi ćemo završno sa ovom godinom otvoriti još 2.500. Garaža „Pinki” je završena, gradi se u Vlajkovićevoj, a započeta je izgradnja garaže kod Hrama Svetog Save. Rešenje za grad jeste izgradnja garaža, ali je za njih potrebno vreme. Možda ne bi bilo loše da ponovimo da je grad prošle godine doneo odluku da parking ne bude više deo komunalne delatnosti. Omogućili smo da parkinzi mogu biti i u rukama privatnika. Možda bi da oni koji imaju sredstva umesto da grade zgrade mogli da grade parkinge. Kupe zgradu i naprave parking, a cenu svega toga odrediće tržište. Jer ne može biti ista cena za parking u centru grada i u Barajevu – istakao je on.