Za ovu vlast litijum nije poligon za političku borbu

Litijum nije pitanje koje treba da podeli naučnu zajednicu. Naprotiv, litijum je naša razvojna šansa, jer ima potencijal da obezbedi bolju budućnost za Loznicu, Podrinje i celu Srbiju. Ne smemo olako da propustimo ovakvu šansu ali, s druge strane, insistiraćemo na tome da se, ukoliko se projekat sprovodi, u Srbiji poštuju standardi zaštite životne sredine kakvi važe i u Evropskoj uniji. Zato ovo pitanje ne treba da nas deli, već treba da nas ujedini, rekla je u razgovoru za „Politiku” Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Prisustvovali ste nedavno sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa naučnom zajednicom i razgovoru sa građanima u Ljuboviji u vezi sa projektom „Jadar”. Kakvi su vaši utisci?

Razgovore sa naučnom zajednicom inicirao je predsednik Vučić sa ciljem da se struka maksimalno uključi, kako bi se u narednom periodu vodila ozbiljna, odgovorna i na činjenicama zasnovana diskusija, sa jasnim argumentima u vezi sa projektom „Jadar”. Predsednik Vučić je, kao pravi državnik, razgovarao i sa građanima u Ljuboviji, čime je još jednom pokazao spremnost za demokratski dijalog i bespoštednu borbu za napredak Srbije, ne mareći za prepreke koje mu nameću politički oponenti. Cilj ove odgovorne vlasti jeste da se na osnovu razgovora sa strukom i građanima, „Rio Tinto” strogim smernicama dovede u poziciju da postupi na jedini mogući način – a to je da zaštiti životnu sredinu, ukoliko želi da rudari litijum. Pokazalo se da su i naučna zajednica i građani veoma zainteresovani za dijalog, bez obzira na trenutni stav pojedinaca o projektu i zato smatram da su ti razgovori bili uspešni.

Od utorka 17. septembra u trajanju od 15 dana na javnom uvidu je prvi dokument i proceduri izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta „Jadar” – Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije. Pozivam sve građane i struku da daju mišljenje na zahtev, jer bez saglasnosti građana i struke i bez apsolutnog uverenja da su zadovoljeni najviši evropski standardi zaštite životne sredine – neće biti ni implementacije projekta.

Šta će proizaći iz dijaloga sa stručnjacima s obzirom na to da su njihova mišljenja podeljena?

Građanima je već jasno da su politizacija teme litijuma i krajnje neodgovorni pokušaji zastrašivanja građana širenjem dezinformacija politički motivisani. U poslednje vreme sve se glasnije čuje da bi projekat „Jadar” trebalo staviti na čekanje dok opozicija ne uspe da se na volšeban način domogne vlasti. U tom slučaju bi projekat mogao da se odvija nesmetano. Svesni stvarnih motiva opozicije, mi ćemo kada je reč o litijumu nastaviti sa odgovornim pristupom i sačekaćemo podnošenje zvaničnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu, jer su ta dokumenta osnov za argumentovane dijaloge, zasnovane na činjenicama. Nakon toga, građani će slobodno moći da odluče kojim putem će se Srbija dalje razvijati i napredovati.

Kako možete da garantujete da će, ukoliko dođe do realizacije ovog projekta, biti zadovoljeni svi ekološki standardi, da kopanje litijuma neće uticati na zagađenje životne sredine?

Činjenica je da je, od kad sam preuzela resor zaštite životne sredine, napravljen veliki pomak nabolje kada je reč o usklađivanju zakona i podzakonskih akata s evropskom regulativom. To znači da su standardi zaštite životne sredine u Srbiji jednako visoki kao i u zemljama EU. Prilikom posete evropskih zvaničnika, čuli smo da će upravo za litijum tražiti „zeleni pasoš” koji treba da garantuje da je dobijen u procesu u kojem su poštovani visoki ekološki standardi, jer u suprotnom kompanija ne bi mogla da izveze taj metal na teritoriju Evropske unije. EU je naše glavno izvozno tržište, što znači da je kako naš, tako i interes same kompanije, da u svim fazama projekta obezbedi savremene tehnologije i ispoštuje visoke standarde zaštite životne sredine.

Sa druge strane, ovaj projekat je više nego bilo koji drugi pod lupom svih građana. Svaka proceduralna faza projekta će biti dostupna javnosti. Počinjemo sa zahtevom za određivanje obima i sadržaja za izradu studije, zatim donosimo rešenje o obimu i sadržaju i na kraju razmatramo studije o proceni uticaja i to za sva tri dela projekta – rudarski, procesni i deo koji se odnosi na upravljanje otpadom. Sva ova dokumentacija će biti dostupna najširoj javnosti koja može da da komentare, a sve relevantne sugestije unećemo u konačna dokumenta. Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, taj dokument će, pored tima u ministarstvu, pregledati domaći i strani relevantni stručnjaci, kako bismo na najbolji mogući način sagledali sve aspekte. Jedino tako možemo da imamo konstruktivan, stručan i argumentovan dijalog, na osnovu kojeg ćemo svi zajedno donositi odluku o daljoj sudbini projekta. Građani treba da znaju da mi svi živimo u istoj zemlji, dišemo isti vazduh i pijemo istu vodu i svima nam je u interesu da zaštitimo našu životnu sredinu. Samo ako su svi standardi zadovoljeni i kompanija dokaže da će koristiti nove tehnologije koje neće ugroziti okolinu, možemo da nastavimo razgovore. Zaštita životne sredine je za nas apsolutni prioritet.

Deo javnosti koji je protiv iskopavanja litijuma tvrdi da naša država nema mehanizme a ni uređen sistem koji bi to mogao da na odgovarajući način kontroliše. Kako to komentarišete?

Građanima je već potpuno jasno da takve tvrdnje dolaze od onih koji su svojevremeno i doveli „Rio Tinto” u Srbiju i koji su dali kompaniji sve ključne dozvole. Tada su u litijumu videli razvojni potencijal a danas, sledeći isključivo lični interes, vide politički potencijal i mogućnost za sticanje jeftinih političkih poena. Sa druge strane, za ovu vlast litijum nije poligon za političku borbu. Mi smo već pokazali građanima da ovoj važnoj temi pristupamo ozbiljno i odgovorno. Neprekidno radimo na usaglašavanju propisa sa strogim standardima EU, unapređujemo monitoring stanja nabavkom nove opreme, jačamo kapacitete inspekcijskih i svih drugih službi. Sve su to mehanizmi kojima će se kontrolisati realizacija i ovog projekta, ako do toga dođe. Mi kao odgovorna vlast nećemo praviti kompromise kada je reč o zdravlju ljudi i životnoj sredini zarad profita.

U poslednjih nekoliko meseci bilo je više požara na deponijama, čak i na uređenoj „Duboko”? Kakve su posledice ovih požara? Izjavili ste proletos da je cilj – Srbija bez divljih deponija. Još koliko je posla ostalo do ostvarenja zacrtanog?

Od kad sam preuzela resor, odredila sam tri prioriteta u radu, od kojih je jedan upravljanje otpadom. Misleći na dobrobit građana postavili smo ambiciozne ciljeve, a to je Srbija bez divljih i nesanitarnih deponija. Međutim, koliko god da smo napravili oštar zaokret ka zaštiti životne sredine, loše ekološko nasleđe i decenijama nagomilani problemi ne mogu da se reše preko noći. Tokom četiri godine, uz punu podršku predsednika Aleksandra Vučića, uspeli smo da ostvarimo značajne rezultate. Prvi put širom Srbije gradimo zelenu infrastrukturu – moderne regionalne centre za upravljanje otpadom po savremenim standardima. Takav centar će biti i „Duboko” u Užicu, koji sada ima izgrađenu deponiju, a u koji ulažemo oko 30 miliona evra kako bismo je uredili i proširili kapacitet. U ovom momentu već se izvode radovi na regionalnom centru u Pirotu, kao i najvećem centru u Srbiji Kalenić – Ub, ka kojem će gravitirati 15 gradova i opština.

Sumirane planove na nivou države predstavio je predsednik Vučić u sklopu vizije Srbija 2027. Do 2027. izgradićemo devet regionalnih centara za upravljanje otpadom iz 62 lokalne samouprave, od čega sedam centara gradimo kroz projekte ministarstva koje vodim. Izgradnja ili proširenje sanitarnih deponija je preduslov da ubrzamo zatvaranje nesanitarnih deponija na kojima se decenijama organizovano odlaže otpad i gde se uglavnom i dešavaju požari tokom leta, kako u Srbiji, tako i širom Evrope. Do sada smo sanirali osam nesanitarnih deponija širom Srbije, dok je u toku sanacija još njih šest u Požegi, Zrenjaninu, Rumi, Topoli, Subotici i Prokuplju.

Kada je reč o manjim, divljim deponijama, već četiri godine odvajamo sredstva za njihovo uklanjanje i do sada smo očistili više od 1.000 lokacija. Nastavićemo da uklanjamo divlje deponije, ali u tom poslu neophodna nam je podrška građana, kako bismo zajedno uticali na neodgovorne pojedince koji odlaganjem otpada iznova prave divlje deponije. Samo zajedno možemo nastaviti da menjamo nabolje zelenu sliku naše zemlje.

Klimatski ciljevi naše zemlje ostaju ambiciozni

Klimatske promene postaju jedan od gorućih problema, kako Srbija reaguje?

Klimatske promene su gorući problem svih zemalja sveta i za adekvatnim rešenjima koja će ublažiti posledice ove pojave traga se na globalnog nivou. Na godišnjem nivou se održava najveći svetski Samit UN o klimatskim promenama, a 29. po redu COP29 biće održan ove godine u Azerbejdžanu, gde će i Srbija predstaviti rezultate u ovoj oblasti. Ostvarili smo napredak u pogledu prilagođavanja propisa EU regulativi, a od usvajanja krovnog Zakona o klimatskim promenama, usvojili smo i niz važnih podzakonskih akata, uspostavili sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) iz stacionarnih postrojenja. Započet je digitalni proces izdavanja dozvola za emisije GHG, a očekujemo da do kraja godine ministarstvo izda dozvole za više od 100 operatera. Klimatski ciljevi Srbije ostaju ambiciozni, kako je predviđeno Strategijom niskougljeničnog razvoja, a to je smanjenje GHG emisija za 33 odsto do 2030. u poređenju sa 1990. To je takođe cilj i usvojenog Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu. Usvojili smo i Program prilagođavanja na klimatske uslove i razvili digitalni atlas klime koji je javno dostupan i može da pomogne pri planiranju mera prilagođavanja, naročito na lokalnom nivou.

U proceduri su dve uredbe za proglašenje dva nova zaštićena područja

U evropskim zemljama pod zaštitom prirodnih dobara je u proseku 25 odsto teritorije, dok je kod nas taj procenat oko 10. To je ispod ciljeva koji su zacrtani Nacionalnim programom zaštite životne sredine kojim je predviđeno da do 2020. zaštitimo 12 procenata teritorije. Da li postoji šansa da dostignemo evropski prosek i kada?

Srbija je na dobrom putu kad je reč o zaštiti prirode i očekujem da ćemo zacrtane ciljeve dostići do 2027, iako već sada na različite načine imamo i veći obuhvat zaštićenih prirodnih dobara od pomenutih 10 odsto. Od 2020. godine do danas uspeli smo da povećamo površinu pod zaštitom za oko 2,5 procenata, kroz čak 38 usvojenih uredbi o zaštiti područja od nacionalnog značaja, kojih sada imamo 474. Brinemo o prirodi i kroz uspostavljenu ekološku mrežu, i to na 20,93 odsto teritorije Srbije, gde je identifikovano 101 ekološki značajno područje. Poređenja radi, u Mađarskoj je zaštićeno 22,2 procenta teritorije, od čega više od polovine čine Natura 2.000 područja, dok je i Italiji pod zaštitom 21,4 procenta teritorije, ali više od polovine je označeno isključivo kao Natura 2.000 područja. Mi ćemo u našoj zemlji svakako nastaviti da proglašavamo područja od nacionalnog interesa, kroz donošenje novih uredbi.

U ovom momentu u proceduri su dve uredbe za proglašenje dva nova zaštićena područja. Nastavićemo i da povećavamo iznose za brigu o tim područjima, za koja smo u 2024. obezbedili ukupno oko 600 miliona dinara, što je najveći iznos do sada, i za oko 155 odsto je veći od iznosa opredeljenog 2020. Ponosna sam što smo i na Uneskovoj listi prepoznati sa Rezervatom biosfere „Mura–Drava–Dunav” i geoparkom „Đerdap”. Naša zemlja obiluje prirodnim lepotama, nacionalnim parkovima i rezervatima i zato je naš zadatak da o našim biserima prirode brinemo i da ih čuvamo za generacije koje dolaze.