Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Podsticaji investitorima do kraja 2010.

Како привући стране инвеститоре: са јучерашњег скупа Фото Бета

„Fijat “ne bi ni došao u Srbiju da im nismo ponudili veće podsticaje od Rumuna.”

Ovim priznanjem potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić relativizovao je juče ekonomsku teoriju, koja u privlačenju investitora prednost daje poslovnoj klimi nad subvencionisanjem. Po Dinkiću, svakako da su dobro poslovno okruženje, stabilan bankarski sistemi država bez rizika važni, ali praksa potvrđuje da su sve zemlje sa značajnim industrijskim razvojem subvencionisale strane direktne investicije.

– A kad daju drugi u konkurentskoj trci,moramo i mi. Uvođenje raznih podsticaja pre dve godine pokazalo se efikasnim i stoga će ih vlada Srbije upražnjavatisve do 2010.godine – najavio je Dinkićna okruglom stolu, u organizaciji Centra za liberalno-demokratske studije i Vipmobajl, na kome je predstavljena studija „Grinfild strane direktneinvesticije u Srbiji”, čiji su autori Boris Begović, Danica Popović, Boško Mijatović i Marko Paunović.

Međutim, koliko će Srbija ubuduće usisati investicija umnogome zavisi od brzine kojom se budu otklanjale administrativne barijere – pojednostavile procedure i povećala efikasnost administracije.

Za razliku od prethodnog perioda,kada je politički rizik bio najveća smetnja većem prilivu stranih investicija, sada je birokratija najveći problem. Imamo, recimo, najstimulativniji poreski sistem, ali tu prednost nedovoljno koristimo zbog prevelikog poreskog administriranja, svestan je i potpredsednik vlade pa najavljuje uvođenje jedinstvenog šaltera i do sredine 2010. završetak procesa giljotiniranja nepotrebnih propisa.

Brže otklanjanje prepreka za investiranje utoliko je važnije, jer po Dinkiću Srbija ima šansu da iskoristi realno interesovanje investitora i amortizuje posledice svetske finansijske krize. Sem italijanskih „Fijata” i „Iveka”, očekuje se i dolazakšvedske „Ikee“, nemačkih i austrijskih proizvođačaiz tekstilne i automobilske industrije, kao i američke Siti banke. U uslovima krize, mnoge kompanije bi da kroz braunfild investicije uđuu postojeće firme ili zakupe poslovni prostor, pa će im država,kako kaže ,do Nove godine ponuditi neiskorišćene kapacitete pod povoljnim uslovima.

Konstatujući da bez stranih direktnih investicija, u uslovima niske domaće štednje, ograničenih mogućnosti zaduživanja, nedostatka upravljačkih znanja, savremene tehnologije iizvoznih kanala, neće biti ni ekonomskog razvoja Srbije, prof. dr Boris Begović, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije, ukazao je pre svega na potrebu unapređenja sistema izdavanja građevinskih dozvola, poreskog postupka i administracije, prinudno gizvršenja ugovora i povećanja fleksibilnosti tržišta radne snage.

Probleme u svom sektoru priznaje i Oliver Dulić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje: dugo čekanje na građevinske dozvole i komplikovane imovinske odnose, odnosno nerešeno pitanje svojine nad građevinskim zemljištem. Posledica je – tek 149. mesto na listi Svetske banke. Činjenica je da se u nekim opštinama dozvole izdaju za dva meseca, a u drugim za dve godine, tako da, kaže, nije problem samo u zakonima, već i u administraciji i njenoj sklonosti ka korupciji.

Novi zakon o planiranju i izgradnji trebalo bi da u kombinaciji sa drugim propisima (o javnoj svojini, životnoj sredini, državnom premeru i katastru nepokretnosti, prometu nekretnina) otkloni probleme i pojednostavi proceduru za investitore.

– Privatizacijom građevinskog zemljišta, kupci će postati vlasnici i moći će da njime slobodno trguju. Procedura za izdavanje dozvola biće kraća i zavisiće od vrste objekta – rekao je Dulić, najavljujući i promene u urbanističkom planiranju.

Markirajući IT sektor kao delatnost koja se u Srbiji najbrže razvija, ministarka za telekomunikacije Jasna Matić podsetila je da će krajem novembra biti sertifikovan prvi izdavač elektronskih potpisa i izrazila zadovoljstvo što stranci ulažu kod nas, ali i u naše velike kompanije – „Telekom“ i „Komtrejd“ u inostranstvu.

-----------------------------------------------------------

Sve više ulaganja u proizvodnju

Srbija je od 2000. godine privukla ukupno 17 milijardi dolara stranih investicija, ali, posmatrano po stanovniku, manje od Rumuna, Bugara, Čeha i Mađara, a više nego BiH, Makedonija i Crna Gora.

Najviše stranih ulaganja usisao je reformisani bankarski sektor – pet milijardi dolara, potom proizvodnja – 2,5, telekomunikacije – 2,4, dok je 1,7, odnosno 1,6 milijardi dolara ušlo u sektor trgovine, odnosno nekretnina.

Po Dinkiću, ohrabrujuće je što je u poslednje dve godine 60 odsto grinfild projekta realizovano u proizvodnom sektoru – auto-delovima, elektronskoj i industriji hrane i pića.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.