Šta mora da sadrži deklaracija na hrani

Sa hrvatskog tržišta nedavno su povučena dva proizvoda „Perutnine Ptuj” jer proizvođač nije naveo da sadrže soju, koja je alergen.

Tamošnji Državni inspektorat objasnio je da su ekstra pileća posebna kobasica s paprikom kao i pileća jetrena pašteta određenih serija imale ovaj sastojak a da je proizvođač napravio propust da to istakne na deklaraciji „iako proizvod može predstavljati rizik po zdravlje potrošača osetljivih na taj alergen”, dok ga osobe koje nisu alergične mogu i dalje upotrebljavati bez ograničenja.

Šta sve obavezno mora da sadrži deklaracija na hrani i na šta potrošači treba da obrate pažnju pri izboru proizvoda? Sve ove pojedinosti nalaže poseban pravilnik koji je na snazi i u Srbiji, a navođenje alergena je treća stavka na spisku od oko 15 obaveznih podataka. Neki od sastojaka koji mogu da izazovu alergije i koji se obavezno navode na etiketama jesu žitarice koje sadrže gluten, poput pšenice, raži, ječma, ovsa, ali i glukozni sirup na bazi pšenice, uključujući i dekstrozu. Alergije mogu da izazovu i ljuskari (rakovi), jaja i proizvodi od jaja, riba, kikiriki, soja i proizvodi od soje, mleko i proizvodi od mleka (uključujući laktozu), jezgrasto voće: badem, lešnik, orah, indijski i brazilski orah, pistaći, ali i celer, slačica, seme susama...

Kako se može videti, domaći propisi zahtevaju od proizvođača da na deklaraciji obavezno istakne naziv pod kojim se hrana stavlja u promet, spisak sastojaka, kao i „sve sastojke koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije čak i ako ih proizvod sadrži u izmenjenom obliku. Sledeća obavezna napomena na pakovanju jeste količina određenih sastojaka, zatim njena neto količina, rok trajanja proizvoda, a proizvođači su čak dužni da navedu i posebne uslove čuvanja hrane, ako ovo utiče na njeno svojstvo ili rok trajanja.

Na deklaraciji su neizostavni podaci poput naziva i sedišta „subjekta u poslovanju sa hranom pod čijim se nazivom, odnosno poslovnim imenom hrana stavlja u promet, a koji je registrovan u Srbiji”, zemlja porekla pa čak i uputstvo za upotrebu kada u nedostatku takvog uputstva ne bi bila moguća pravilna upotreba hrane.

Takođe, potrebno je navesti i stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2 odsto alkohola, kao i nutritivnu deklaraciju, oznaku serije ili lota i kategoriju kvaliteta ili klase hrane ako ona podleže kategorizaciji ili klasifikaciji.

Sve ove obavezne informacije o hrani treba da budu lako dostupne potrošačima. I mada postoji čak i obavezujuća veličina fonta slova kojom su proizvođači dužni da daju obaveštenje, svedoci smo da se na tržištu često mogu naći proizvodi za čije čitanje deklaracije nam je potrebna lupa čak i ako nemamo probleme sa vidom.