Šmitovo izjednačavanje Mladića i Izetbegovića razbesnelo Sarajevo

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka ‒ Minulih dana odnos političkog Sarajeva prema (ne)imenovanom visokom predstavniku u BiH, nemačkom diplomati Kristijanu Šmitu beleži svoje najneslavnije dane.

U trenutku kada se čini da bi Šmit mogao krenuti u Strazbur da navodno lobira protiv presude „Kovačević”, kojom bi, ako se potvrdi, dodatno rasplamsali zahtevi za građansko uređenje Bosne i Hercegovine (ideja koja je posebno popularna među bošnjačkim političarima), njegova izjava o udžbenicima istorije u Republici Srpskoj zapalila je Sarajevo. Nakon što je Ustavni sud BiH problematizovao lekcije u udžbenicima za deveti razred u RS, Šmit je kritikovao prikazivanje likova poput Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske RS, i Alije Izetbegovića, člana ratnog Predsedništva BiH, u školskim knjigama. „Zašto stavljate slike Ratka Mladića i Alije Izetbegovića? To je neprihvatljivo”, izjavio je Šmit, što je razbesnelo lidere u Sarajevu, pa je usledila serija osuda zbog stava prema Izetbegoviću.

U saopštenju većine parlamentaraca FBiH traži se izvinjenje, dok Izetbegovićev SDA misli da je reč o „sklandaloznoj izjavi”. Potpredsednik Skupštine RS Ramiz Salkić brine jer „smo u pitanju svi, a ne samo Alija, ako ostanemo pognute glave”, dok u SDP-u BiH misle da je Šmitu „moć toliko udarila u glavu da radi katastrofalne stvari”, kako je situaciju ocenio Damir Mašić iz te stranke.

Ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković kaže da „nikad i nikom nećemo dozvoliti da našeg vrhovnog komandanta Armije RBiH i prvog predsednika BiH rahmetli Aliju Izetbegovića izjednači s ratnim zločincima”.

Sarajevo podržava Šmitovo konstantno podrivanje Republike Srpske i razvlašćivanje ovog entiteta, ali kada se spomene Alija Izetbegović u kontekstu ratnih zločina, takav stav je neprihvatljiv. Iako se često previđa, nije nepoznata činjenica da se u određenim krugovima smatralo da je Aliju samo prerana smrt sprečila od sudskog procesa zbog dela koja su počinjena tokom rata, što je potvrdila i haška tužiteljka Karla del Ponte.

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da je u Sarajevu nestalo 156.000 Srba za vreme Alijine vladavine. „Isto tako i u Srebrenici. Neka oni pišu šta žele i hoće, žao mi je samo srpske dece koja su prinuđena da uče tu istoriju u FBiH. Sarajevo bi istoriju pisalo po svojim merilima kako je Alija Izetbegović bio mirotvorac, a celo srpsko rukovodstvo zločinci”, navodi Dodik. On kaže da osoba poput Izetbegovića može da bude „otac nacije” samo za Bošnjake i od kog „prave sveca” iako je i u Drugom svetskom ratu bio u Handžar diviziji, a u Jugoslaviji robijao zbog radikalnih stavova.

„Nesumnjivo je da je Izetbegović imao uticaj na istorijska dešavanja, konstituisanje muslimanskog odnosno bošnjačkog naroda, ali su istorijsku ulogu imali i Karadžić i Mladić i to ne možete da izbrišete”, rekao je Dodik.

I dok iz Sarajeva stižu upozorenja da Šmit „ugrožava ugled međunarodne zajednice”, u Banjaluci misle da će se stvari brzo vratiti na staro i da je reč tek o epizodi u kojoj se snažnim pritiskom nastoji disciplinovati strani protektor u retkim trenucima kada ne nastupa u potpunosti ujednačeno s bošnjačkom politikom. Milorad Kojić, poslanik iz RS, ocenjuje da je čitava drama tek vešto postavljen politički performans kako bi Šmit izgledao neutralno.

Lider HDZ-a BiH Dragan Čović nije želeo da komentariše Šmitovu izjavu, rekavši da tri naroda različito vide događaje devedesetih. Čović nije komentarisao ni Šmitov odnos prema presudi „Kovačević”, to jest najavu njegovog odlaska u Strazbur gde se odlučuje o žalbi na ovu presudu koju osporavaju i Hrvati.

Njome je, na zadovoljstvo Sarajeva, naloženo uvođenje građanskih rešenja kako bi se omogućilo da svi mogu glasati za svakoga i da entitetske granice u tome ne treba da budu prepreka. U praksi, Bošnjaci iz Federacije BiH tako bi inženjeringom mogli da izaberu predstavnike i Srbima iz Srpske i da i u tom entitetu izdejstvuju slučaj „Komšić”, kao što su hrvatskom narodu nekoliko puta izabrali člana Predsedništva BiH. U odbranu te, još nepravosnažne presude, „Klub 99” je za danas najavio proteste u Sarajevu. Smeta im rušenje presude „Kovačević” i „antibosansko delovanje” Šmita.

Sarajevo je aplaudiralo na svako razvlašćivanje Srpske, ali sada misle da „Šmit predstavlja sunovrat evropske civilizacije na bosanskom primeru”. Naime, apelant Slaven Kovačević, savetnik Željka Komšića, požalio se sudu jer kao žitelj Federacije BiH ne može da bira predstavnike iz RS. Analitičari mu šaljivo sugerišu da se preseli u Istočno Sarajevu, gde su, kažu, čak i stanovi jeftiniji i da će steći to pravo.