Dobronamerna parodija: kad mobilni telefon zamenjuje orkestar

Na nedavno završenoj Tribini kompozitora svoju kompoziciju „Trillium”, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, predstavio je Andreja Andrić, naš programer i kompozitor koji živi u Danskoj.

Posle Matematičke gimnazije i Elektrotehničkog fakulteta, Andrić je počeo da istražuje kompjutersko programiranje kao sredstvo umetničkog izraza, sa ciljem otkrivanja dinamičnih i kompleksnih zvučnih svetova. Njegovi radovi predstavljeni su na festivalima u Talinu, Francuskoj, SAD, Austriji, Italiji…

– Volim da se igram i eksperimentišem sa generativnim procesima koji mogu da se opišu pomoću algoritama. Muzička kompozicija je kao univerzum ili kao živo biće koje raste i razvija se, kao po nekom tajanstvenom programu, iz početnog semena. Tragove tog rasta vidimo u više ili manje savršenoj simetriji u godovima stabala, u oblicima cvetova i spiralama školjki. Naročito me privlače jednostavne matematičke strukture, kao brojanje, zatim geometrijski oblici, kao krug, kao i slučajni procesi. Takvi generativni procesi me često iznenađuju zvučnim ishodima u koje mogu da se emotivno unesem slušajući, i koji stvaraju za mene nova, osvežavajuća iskustva, kaže Andreja Andrić, i dodaje:

‒ Nekad sam u mogućnosti da takvu ideju realizujem kao program koji proizvodi partituru ili instrukcije za izvođača, ili interaktivni sistem sa elektronskom muzikom. U ovom kontekstu me često interesuje da radim sa elementima muzike koji se često pojavljuju u klasičnoj ili popularnoj muzici, kao razlaganja akorada, skale, akordski nizovi, i slično. Algoritamski procesi stvaraju novi kontekst i stavljaju ove poznate i prepoznatljive muzičke elemente u nove i neočekivane odnose. Primeri ovakvog stvaralačkog postupka su „Trillium” za čembalo čije premijerno izvođenje smo čuli na Međunarodnoj tribini kompozitora ove godine, u vrlo doživljenom i intimnom izvođenju Bojane Dimković. U ovoj kompoziciji sekvenca od četiri molska akorda se ponavlja od početka do kraja i istovremeno se posećuju sve moguće registarske pozicije u kojima se molski akord može odsvirati, tako da stalne promene registra stvaraju neprekidan pokret. Još jedan primer je kompozicija „Summertide”, koju su na Tribini kompozitora 2022. nadahnuto izvele Mina Mendelson na violini i Milena Stanišić na harfi. Tu se istražuje skup od 11 durskih i molskih akorada i svi mogući parovi koji se mogu formirati od njih. Ovaj sistem permutacija stvara neočekivane harmonske prelaze i jedan uporan, nemiran, nepredvidljiv tok.

Izdvaja iz svog opusa, koji je dostupan i na Jutjubu, klavirski ciklus „Decembar", u kome se, kako kaže, istražuju sve registarske pozicije jednog molskog akorda, ali se ovde iz komada u komad one pojavljuju svaki put u drugačijem redosledu, stvarajući jedan hipnotički tok u kome rezonanca klavirskih žica dodaje neodsvirane tonove u uvek novim bojama i kombinacijama.

– Nizom izvođenja ovog klavirskog ciklusa prvo u Srbiji 2022. (Beograd, Novi Sad, Sremska Mitrovica), a onda u Nemačkoj 2023. (više izvođenja na Klangraum festivalu u Diseldorfu) pijanistkinja Anita Tomašević, moja dugogodišnja saradnica na polju klavirske muzike, uvek iznova me iznenađuje i zadivljuje. Sve ove kompozicije teže da pronađu novo značenje i osećaj u tradicionalnim i poznatim harmonijama i odnosima instrumenata. Sve ove kompozicije sam realizovao kao računarske programe koji proizvode partiture za izvođače, napominje naš sagovornik.

Andreja Andrić je doktorirao muzičku informatiku u Milanu. Objašnjava na čemu je bio akcenat tokom studiranja:

‒ Muzička informatika obuhvata primene informatike u muzici. Važni primeri su predstavljanje muzičke informacije, i analiza zvučnog signala u cilju otkrivanja tonaliteta, pulsa, melodije ili ritma. Tema mog doktorata je bila „preporučivanje” (recommendation). Na primer, kada gledate video na Jutjubu, sa strane možete da zapazite listu preporučenih videa. Kako napraviti interesantnu listu preporučenih videa (ili drugih sadržaja)? Ovo pitanje nikad neće dobiti konačni odgovor, ali će verovatno uvek biti prostora za napredak. Pitanje je šta nas privlači. Nešto slično onome što nas je privuklo ranije, kada smo izabrali video koji sada gledamo, i kada smo izabrali sadržaj koji smo gledali ranije, zatim nešto slično onome što su ljudi slični nama izabrali… Ali to ne izgleda da je ceo odgovor. Takođe, volimo ono što nas iznenađuje, što nam otvara nove perspektive, što nam otvara prostor da rastemo i da se menjamo. Danas vidimo da su liste preporučenih videa često sadržaji vrlo slični onome što smo videli ranije, i na taj način bivamo zatvoreni u krug sadržaja i ideja koje se ponavljaju. Algoritam je „naučio” previše dobro šta nas je ranije interesovalo, i kao da retko ostavlja prostora da nas iznenadi novim sadržajima, temama i saznanjima.

Andrić ističe da je slučajnost igrala verovatno mnogo veću ulogu u ranijim izdanjima Jutjuba algoritma za preporučivanje, kada se češće dešavalo da nam se predlože sadržaji neslični onome što smo već konzumirali ranije.

‒ Doktorat sam završio početkom 2006, otprilike u vreme kad se Jutjub pojavio. Temi „preporučivanja” sam se vratio nekih 15 godina kasnije, u nizu audiovizuelnih projekata koji koriste Jutjub kao izvor zvučnog materijala za niz automatski generisanih pseudo-slučajnih zvučnih kolaža u čiju konstituciju ulaze slučajni izbor reči i algoritam preporučivanja, a u nekim verzijama upiti koje daje publika (YTConcerto, YTEcho, YTNoise, YTLoop). Ovi radovi su izvođeni  na nizu festivala, koncerata i izložbi u Italiji, Sjedinjenim Državama, Danskoj i Austriji, u različitim konfiguracijama: sa većim brojem kompjutera, sa ansamblom uživo ili sa aktivnim učešćem publike.

Andreja Andrić je autor i Simfonije za pametni telefon. To mu je omiljeni elektronski muzički instrument, zato što je svakodnevni prenosivi uređaj koji svako ima, a koji, kad je u pitanju elektronska zvučna sinteza, poseduje neograničene mogućnosti.

‒ Rast, opadanje i sukobljavanja velikih masa zvuka, sa gustim akordima koji uključuju veliki broj nezavisnih zvučnih izvora, stvaraju ogroman kontrast prema prilici usamljenog izvođača na sceni, sa mobilnim telefonom u rukama. Mislim da inspiracija za Džepnu simfoniju polazi od velikih zvučnih kontrasta i muzičke drame u simfonijskoj tradiciji romantizma. Džepna simfonija dobronamerno parodira ovu tradiciju (mobilni telefon zamenjuje orkestar) ali i otvara svoj sopstveni prostor za veliki i dramatičan muzički izraz. Delo sam realizovao kao internet stranicu sa ugrađenim programom („skriptom”) koji kontroliše zvučnu kartu telefona na složene načine. Izvođač otvara ovu stranicu u pretraživaču na telefonu pred nastup. Simfonija se sastoji iz 15 složenih, delimično slučajnih, autonomnih i međuzavisnih procesa, koje izvođač slobodno uključuje, isključuje i kombinuje. Iskustvo javnog izvođenja je drugačije u odnosu na tradicionalne muzičke instrumente. Softver simfonije je u velikoj meri autonoman, i prihvata uticaj izvođača, ali ima i svoju „volju”, tako da izvođač mora i sam da se prilagođava i da vodi neku formu dijaloga sa programom. Internet nije potreban za izvođenje, osim da se na početku učita stranica sa skriptom, kaže Andrić.

U drugom projektu, Koncertu za mrežu pametnih telefona, sa ansamblom za elektronsku muziku, Internet i video efekti su neophodni.

‒ Naime, u ovom projektu, mreža telefona je jedinstven instrument na kome grupa izvođača zajednički stvara muziku na daljinu. Sistem prikuplja informacije o akcijama izvođača i replicira ih na svakom od telefona, tako da svi izvođači čuju isti zvučni proces bez obzira na međusobnu udaljenost. Ovaj projekat uvodi jedan način izvođenja i iskustvo ansambla koji ne bi bio moguć bez interneta i digitalne tehnologije. Izvođači su vizuelna umetnica iz Poljske Malgoržata Žurada, srpske kompozitorke Maja Bosnić i Marija Šumarac, i ja. Softver dopušta određeni stepen improvizacije tako da je svako izvođenje drugačije, i uvek otkriva nešto novo, a neumorne elektronske pulsacije su stalna povezujuća nit, kaže ovaj autor.

Sa ovim projektom su nastupili na oko 20 festivala i koncerata do sada, uključujući Svetske dane nove muzike Međunarodnog društva za savremenu muziku (ISCM World Music Days) 2024. na Farskim ostrvima (ovaj festival se događa svake godine u drugoj zemlji), i Međunarodnu konferenciju za kompjutersku muziku u Limeriku u Irskoj 2022. (i ovaj događaj se premešta svake godine iz zemlje u zemlju), govori Andreja Andrić, koji u Danskoj živi već deset godina.

– Uglavnom se družim sa danskim i internacionalnim umetnicima i muzičarima koji tamo žive, i održavam kontakte sa muzičarima iz drugih zemalja. Međunarodne festivale nove muzike posećujem vrlo često, kad god mogu, to mi puni baterije i daje mi mnogo inspiracije. Krajem meseca ću ići u Glazgov u Škotskoj, gde se održavaju Dani nordijske muzike, gde će mi biti izvedeno delo „I Play You Play” za sopran i pametni telefon, koje je divna Ana Radovanović premijerno izvela u Beogradu pre tri godine u okviru njenog koncerta ElectroVoice. U Beogradu sam relativno često, volim grad, tu sam odrastao i volim muzičku scenu.