Arhitekte Srbije: Vlada da ukine odluku o skidanju zaštite Generalštaba

Udruženje arhitekata Srbije (UAS) pozvalo je Vladu Srbije da odmah ukine odluke donete sredinom prošlog meseca kojima je skinuta zaštita kompleksa Generalštaba, od 2005. spomenik kulture, i njegovo izuzimanje iz područja zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine Ulice kneza Miloša. Isti zahtev prošlog ponedeljka ispostavili su vladi Arhitektonski i Filozofski fakultet u Beogradu koji su u zajedničkom saopštenju, između ostalog, zatražili da „Vlada Srbije povuče nezakonitu odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra zgradi Generalštaba, kao i da se zaustave neprimereni i zlonamerni pritisci na službe zaštite”.  

U otvorenom pismu UAS-a, odnosno Radne grupe za odbranu kompleksa Beogradskog sajma i Generalštaba upućenom tom izvršnom organu vlasti i Ministarstvu kulture, navedeno je da su donošenjem takvih odluka „ugrožena sva kulturna dobra na teritoriji Republike Srbije i, po našoj oceni, prekršeni i Ustav i zakoni Republike Srbije”. Učinivši to, kako je istaknuto u pismu, vlada je u potpunosti zanemarila sledeće činjenice:

- Da su se svi zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i većina u beogradskom zavodu jasno izjasnili da kompleks Generalštaba u celini i dalje poseduje spomeničke vrednosti zbog kojih je upisan u registar kulturnih dobara još 2005. godine, te odbili da na bilo koji način učestvuju u postupku predlaganja i obrazloženja za ukidanje zaštite. Da je pre donošenja Odluke o ukidanju statusa zaštite bilo kog kulturnog dobra neophodno da takav predlog argumentovano obrazloži Republički zavod i uputi vladi preko Ministarstva kulture. Takav predlog, prema saopštenju Republičkog zavoda, nikada nije upućen. Da Ministarstvo kulture, kao najviši organ u sistemu zaštite kulturnog nasleđa Srbije, po Zakonu o kulturnom nasleđu, ima obavezu da obezbedi poštovanje svih zakonskih procedura pre donošenja bilo koje odluke koja se odnosi na status kulturnog dobra. U ovom slučaju, jasno je utvrđeno da Republički zavod nije pripremio akt niti elaborat za prestanak statusa zaštite kompleksa Generalštaba. Ministarstvo kulture je, kao neposredno odgovorno, moralo osigurati da se zakonske procedure poštuju i da do ovakve odluke vlade ne dođe bez argumentovanog obrazloženja i stručne procene. Ovakav propust ne samo da ugrožava integritet kulturnog nasleđa Republike Srbije, već podriva i institucije nadležne za zaštitu kulturnog nasleđa – istakli su potpisnici Deklaracije o sudbini Sajma i Generalštaba: 6.600 konzervatora, arhitekata, inženjera i drugih stručnjaka i više od 40 naučnih i stručnih institucija iz Srbije i Evrope.

U pismu je naglašeno da je odluka o ukidanju statusa kulturnog dobra tom kompleksu u Ulici kneza Miloša oštećenom u NATO bombardovanju 1999. „presedan koji u potpunosti dovodi u pitanje zaštitu nasleđa Republike Srbije i širom otvara vrata da se sa kulturnim nasleđem na celoj teritoriji Republike Srbije, ali i našim nasleđem van granica zemlje, radi šta god se želi na osnovu isključivo političkih odluka, a ne prethodne stručne provere”.

Zbog svega navedenog, stručnjaci, kako su naveli, postavljaju pitanje šta je bio razlog za aktivnosti Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture o čemu je javnost obaveštena 18. novembra s obzirom na to da nije jasno kako su svojim protestnim pismom i ukazivanjem na kršenje zakona stručnjaci Republičkog zavoda ugrozili bezbednost građana Srbije.

– Podsećamo javnost da su pre nekoliko meseci direktorke republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnele ostavke. Podsećamo i na to da institucije i službe bezbednosti postoje da bi štitile javni interes građana, odnosno zakone Republike Srbije, a ne političke i privatne interese investitora. Način ustupanja kompleksa Generalštaba inostranom investitoru tajnim ugovorom, za koji je javnost 

saznala isključivo posredstvom medija, budi sumnje u legalnost tog procesa – stoji u pismu.

Ukidanje statusa kulturnog dobra ansamblu zgrada arhitekte Nikole Dobrovića na uglu Kneza Miloša i Nemanjine usledilo je šest meseci posle potpisivanja ugovora o njegovoj revitalizaciji između Vlade Srbije i kompanije „Affiniti Global Development” Džareda Kušnera, zeta novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, koji na tom mestu planira da zida luksuzni hotelski i apartmanski kompleks. Vlada Srbije, kako je prošlog maja kazao ondašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, nije prodala zemlju na kojoj se nalazi zgrada, već je, kako stoji u ugovoru koji je Vesić u ime vlade potpisao, zemljište iznajmila na 99 godina. On je tada istakao da investitor, prema ugovoru, ima obavezu da na istoj parceli izgradi memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama NATO agresije iz 1999.

Za realizaciju investitorovih graditeljskih ambicija kompleks nekadašnjeg Generalštaba, sve su prilike, biće porušen. Vrata za to su širom otvorena brisanjem iz registra kulturnih dobara Dobrovićevog „remek-dela modernog i kompleksnog arhitektonskog izraza”. Uprkos stručnoj javnosti koja se bori da sačuva taj kompleks od rušenja i apeluje na to da on mora i može da bude obnovljen.