„Genocidna politika NDH” ili genocid nad Srbima

Specijalno za „Politiku”

Zagreb – Međunarodni savez za sećanje na Holokaust (IHRA) nedavno je zasedao u Londonu, a pažnju javnosti u Srbiji i Hrvatskoj posebno je privuklo to što je jedna od tema bio Jasenovac. Štaviše, neki mediji su objavili da je „Zagreb priznao genocid nad Srbima u NDH”.

„IHRA osuđuje curenje netačnih informacija iz rasprave o bivšem koncentracionom logoru Jasenovac. U partnerstvu s IHRA-om, Hrvatska je postigla napredak u rešavanju zabrinutosti oko spomenika u Jasenovcu. To je vrlo delikatna stvar koja govori i o savremenim odnosima Hrvatske i Srbije. Ovi pregovori zahtevaju međusobno poštovanje i poverenje. Izveštaji štampe su netačni i stavljaju reči u usta hrvatskom predstavniku. To dovodi u opasnost sav napredak postignut u ovom teškom pitanju. Onaj ko je preneo ovu informaciju je izneverio IHRA-u. Ta osoba nije delovala na način koji pomaže svetu da razume istoriju Jasenovca. Izvinjavamo se šefici hrvatske delegacije zbog nepravednog tretmana koji je imala”, navodi se u saopštenju.

Delegaciju Hrvatske predvodila je Sara Lustig, novopostavljena direktorka Javne ustanove Spomen-područja Jasenovac, koja je u javnosti do sada bila poznata isključivo kao kćerka pokojnog holivudskog producenta Branka Lustiga, bivšeg logoraša iz Aušvica. Ona je odgovarala na pitanje austrijske delegacije, čiji su članovi navodno insistirali na direktnom odgovoru priznaje li genocid nad Srbima u NDH, s obzirom na to da je njen prethodnik na funkciji direktor JUSP-a Ivo Pejaković dao ostavku zbog toga što mu se nije dozvoljavalo da stradanje srpskog naroda u NDH opisuje kao genocid.

Šta se zaista dogodilo u Londonu, proverili smo kod jednog učesnika skupa koji je želeo da ostane anoniman. Potvrdio nam je da je Sara Lustig, odgovarajući na pomenuto pitanje, rekla da je ustaški režim u Jasenovcu sprovodio „genocidnu politiku”. Međutim, naš sagovornik se ogradio i od saopštenja IHRA-e, rekavši da je Sara Lustig u vrhu te organizacije i da dato saopštenje doživljava kao „spasavanje vojnika Lustiga”. Nervozna reakcije IHRA-e verovatno je plod panike koju je u njenim redovima posejala direktorka Jasenovca, koja je svesna da je, posle medijskih spekulacija šta je zapravo rekla, hrvatska politička javnost ne bi dočekala raširenih ruku, pogotovo desnica koja ju je postavila na dužnost.

Kolika je u današnjoj Hrvatskoj panika oko termina genocid, kada se opisuje stradanje srpskog naroda u NDH, dokazuje afera koju je hrvatska vlast proizvela, a hrvatska javnost prećutala, oko izložbe „Bili su susedi”, koju je organizovao Muzej Holokausta iz Vašingtona. Reč je o izložbi koja je trebalo da govorio Holokaustu u NDH, ali i o genocidu nad Srbima i Romima. Međutim, nakon što je hrvatska strana eksplicitno odbila da se termin genocid na taj način upotrebljava, Muzej Holokausta je otkazao izložbu u Hrvatskoj. Najveći otpor pružili su eksperti hrvatskog Ministarstva kulture, a posebno je sramno što je glavna inspiratorka ovog skandala bila Matea Brstilo Rešetar, upravnica Hrvatskog istorijskog muzeja, koja je i, što je dodatno uvredljivo, predsednica Upravnog odbora JUSPA Jasenovac.

Hrvatski predstavnici tada su molili Amerikance da umesto te strašne reči genocid, koriste termine, poput, masovna ubistva, državni teror i slično. Isto tako, smetao im je i termin „genocidna politika”, tako da je panika Sare Lustig sasvim opravdana. Londonsku aferu za „Politiku” je komentirao i politički vođa Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac.

„Pitanje priznavanja i odnosa prema činjenici istorijskog genocida nad Srbima u NDH je krupno i ozbiljno pitanje koje traži ozbiljan i krupan, a ne nedovoljno ozbiljan i nedovoljno krupan odnos prema njemu. Pre svega, to znači spremnost da se o tome otvoreno i zrelo razgovara, bez politikanstva i bez političke upotrebe i s punom svešću šta je ono značilo juče, šta znači danas i šta može značiti u budućnosti kada je u pitanju odnos Hrvata i Srba, hrišćana katolika i pravoslavaca i kada je reč o odnosu prema ovom iskustvu zločina protiv čovečnosti, a genocid je sasvim sigurno jedan od vidova te vrste zločina”, izjavio je Pupovac.

Ostaje nejasno zašto se članica Evropske unije Hrvatska, zemlja u čijem Ustavu ponosno stoji da joj je državni suverenitet nastao na antifašizmu, koja i slavi Dan antifašističke borbe kao državni praznik, ima problem s definisanjem pogroma nad Srbima i Romima u NDH kao genocida.

Možda zbog toga što je Hrvatska istovremeno i zemlja čije su vojne i policijske snage porušile 3.000 partizanskih spomenika ili zato što se korištenje ustaškog genocidnog pozdrava u javnosti i danas tretira kao prekršaj, a ne kao krivično delo i što se taj pozdrav našao na uniformama HOS-ovaca, filoustaških jedinica u ratu devedesetih. Oduvek su postojale dve Hrvatske. Ona većinska partizanska i antifašistička i ona manjinska, genocidna i ustaška. Zašto se hrvatska vlast i dalje boji ove druge i zašto se ne usudi reći ono što ionako tvrdi većina hrvatskih istoričara – da, ustaše su provodile genocid nad Srbima u NDH.