Rusija, Ukrajina, SAD i „rasplet”

U svom serioznom i inspirativnom razmišljanju pod naslovom „Rasplet oko Ukrajine uvod u novi poredak” (bez znaka pitanja), Politika, 1. decembar 2024. godine, dr Zoran Milivojević, između ostalog, razmatrajući najavljeno angažovanje Trampa za mir i za okončanje rata u Ukrajini smatra da je to angažovanje „uvod u rasplet i početak i definisanje elemenata novog poretka” (koga?). Autor, takođe, iznosi i mišljenje da je reč o „očuvanju položaja SAD ...” kao „i dalje vodeće globalne sile...”, o „novoj globalnoj preraspodeli ...radi nove ravnoteže snaga i bezbednosne arhitekture kao ključne garancije za odvraćanje od globalne katastrofe”.

Ova ohrabrujuća razmišljanja i shvatanja otvaraju, međutim, set novih razmišljanja i pitanja (kritičkih) u vezi sa već, personalno formiranom Trampovom administracijom i prvim ozbiljnim nagoveštajima njene spoljne politike prema evropskom kontinentu. Tako, na primer, može li se govoriti („samo”) o „raspletu” najvećeg i najkrvavijeg rata u Evropi posle okončanja Drugog svetskog rata kao i da li je u pitanju „uvod” (početak) u novi poredak? Naime, pitamo se, šta ukoliko Trampova administracija namerava da ostvaruje mir i okončanje rata, de fakto, rata SAD, uz pomoć NATO-a i Evropske unije, protiv Rusije a na teritoriji i sa teritorije Ukrajine „do poslednjeg Ukrajinca”, dosadašnjim, „starim”, tradicionalnim, a modernizovanim i prilagođenim, „tehnikama” globalne dominacije, militarističkog i ekonomskog diktata  po svaku cenu? Izuzetost i izuzetnost Amerike – „Učinimo Ameriku ponovo velikom” (najvećom). Da li na račun Rusije i ruskog naroda i njegove vitalne bezbednosti i opstanka? Nema „velike Amerike” u međunarodnim odnosima bez – njene odlučujuće kontrolne uloge u presudnim (istorijskim) vitalnim strateškim vojno-bezbednosnim i geopolitičkim pitanjima evropskog kontinenta! On je njen globalni prioritet koga je Amerika spremna da ga se poslednjeg odrekne. Kako Trampova administracija misli da SAD i dalje „vladaju” Evropom ukoliko bi se vojno-geopolitički povukla iz Ukrajine (čitaj, Evrope) priznajući vitalne nacionalne bezbednosne, egzistencijalne interese Rusije da štiti i brani sebe? Kako, na kraju, novo-stara američka administracija misli da ponovo „učini Ameriku velikom” ukoliko ne nametne Rusiji novi ciklus iscrpljujućeg rata?

Jedino, pre svega za Rusiju, a zatim i za Evropsku uniju i čitav evropski kontinent, zdravo i dugoročno bezbednosno-geopolitičko rešenje, izlaz iz rata i uspostavljanje mira i stabilnosti na kontinentu, jeste organizovanje međunarodnog evropskog mirovnog bezbednosnog kongresa koga je Evropa u svojoj novijoj istoriji poznavala više puta posle njenih velikih i dugotrajnih ratova. Naravno, to bi morale prihvatiti i SAD – najveća evropska vanevropska sila. Do ovog koraka moguće je doći samo na dva načina: silom ili milom! Sve ostalo, „dijalog o raspletu”, raznorazne inicijative kratkog daha o prekidu vatre, privremenom primirju, pregovorima, zamrzavanju. posredovanja, parcijalna „rešenja” i sl., samo su dimna zavesa, gusta magla Sjedinjenih Država i Evropske unije koja bi se spustila na Rusiju.

I sam autor, dr Milivojević na kraju, uviđa, razmatrajući ruske pretpostavke za „dijalog o raspletu”, da „garancije bezbednosti...mogu biti samo nova ravnoteža snaga i bezbednosna arhitektura ... Sve drugo je politički rizik za opstanak na vlasti u Moskvi i za globalni geopolitički položaj ruke države”.

+naučni savetnik, međunarodni odnosi