Azija dočekuje Novu godinu sa više spokoja nego Evropa

Azija dočekuje 2025. godinu na prilično uobičajen način: očekujući brojne moguće probleme i neizvesnosti zbog prelamanja globalnih geopolitičkih trvenja i novog Trampovog mandata, ali gledajući ih u oči, uz optimizam i spremnost da se uhvate u koštac sa njima.

Događaj sa druge strane Tihog okeana – ponovni izbor za predsednika SAD Donalda Trampa, koji su predvidele azijske berze i očekivala većina azijskih vlada – prepoznaje se kao faktor od velikog uticaja. Trampov pristup bilateralnim političkim i ekonomskim odnosima sa NR Kinom, odnos prema Tajvanu, strateškim saveznicima poput Japana ili Republike Koreje, zemljama ASEAN-a, NDR Koreji, tj. Severnoj Koreji, ali i kamatne stope Federalnih rezervi i kurs dolara nose značajnu dozu neizvesnosti i velikog uticaja na ono što će nova godina doneti Aziji. Uprkos očekivanim čeonim vetrovima, predviđanja za rast azijske privrede ostaju visoka i kreću se oko tri procenta.

Na udaru carinskih barijera Trampove administracije, ukoliko bi ih zaista sprovela u skladu sa najavama samog Trampa tokom kampanje, pored kineskog, našao bi se i izvoz desetak azijskih država koje beleže suficite u trgovini sa SAD. Među deset trgovinskih partnera koji beleže najveći trgovinske viškove u trgovini sa SAD, od azijskih je čak pet: Kina, Japan, Vijetnam, Republika Koreja i Tajvan. Što se trgovine sa Kinom tiče, prema nekim procenama, ukoliko bi SAD zaista uvele carine od 60 procenata na uvoz kineske robe, onda bi izvoz osamdeset tri procenta robe iz Kine prestao zbog gubitaka do kojih bi doveo proizvođače.

Međutim, teško da će nova administracija nastupiti ovako nepromišljeno i destruktivno, imajući u vidu veliku međuzavisnost dve privrede i mogući negativni uticaj ovih mera na rast same američke privrede. SAD će, ukoliko krenu sa primenom zaštitnih carina, izazvati reakcije donosilaca odluka u azijskim zemljama – od jednako snažnog kineskog odgovora kao upozorenja da su na pogrešnom putu do traženja drugih tržišta, mogućeg smanjenja investicija i rasta usled negativnih očekivanja na koja se već računa. Tajpei sa strepnjom očekuje Trampa i njegov već najavljeni račun za „vojnu zaštitu”, ali i moguće korake da ekonomskom poravnanju zbog „pokradene američke tehnologije” za koju ih je optužio.

Kina nastavlja sa globalnim usponom kroz Inicijativu pojas i put, bilateralne odnose sa gotovo svim državama,  regionalne formate koje neguje sa državama Azije, Evrope, Afrike i Latinske Amerike i svoj angažman kroz Ujedinjene nacije. Kinesko ekonomsko i političko liderstvo u formatima BRIKS plus, ASEAN plus jedan, Istočno-azijski forum i drugim, organizacijama poput Šangajske organizacije za saradnju, snažno podstiče i podupire nastajanje multipolarnog sveta i njegovih mehanizama.

Njeno tehnološko uzrastanje koje se projektuje i kroz izvanredno opremljenu i sve jaču i moderniju armiju pravi je izazov za pacifičku, a time i globalnu dominaciju SAD. Kineska ekonomija, iako suočena sa nekoliko strukturnih nedostataka, kao i onih izazvanih negativnim spoljnim izazovima nastavlja da raste. Njen rast od oko pet procenata može biti usporen spoljnim geopolitičkim ograničenjima proisteklim iz tehnološkog i trgovačkog rata EU i SAD, ali će biti i potpomognut daljim tehnološkim inovacijama, digitalizacijom i zelenim preobražajem proizvodnje i načina života. Rast, ali i dalji razvoj podsticaće i državne subvencije za razvoj „kvalitetnih tehnoloških snaga”, sistema socijalnog staranja i otkupa nekretnina od strane lokalnih zajednica i druge mere uvek aktivne države na svim nivoima. Politička stabilnost Kine u godini zmije čini se izvesnom.

Indija, koja je postala treća globalna ekonomija po veličini svog BDP-a, pretekavši Japan, jeste ujedno i jedna od najbrže rastućih azijskih i svetskih ekonomija. Njeno mlado stanovništvo, ogromno tržište, ogromna i uspešna dijaspora, jedinstven geopolitički položaj i IKT infrastruktura joj omogućavaju optimistična očekivanja i u narednoj godini. Ova velika država i kultura jednako su važan partner i SAD u njihovoj Indo-pacifičkoj strategiji, Ruskoj Federaciji, NR Kini u BRIKS-u i ŠOS-u i kao sused, Evropskoj uniji, brojnim afričkim i azijskim zemljama.

Malezija preuzima predsedavanje ASEAN-om 2025. godine, najavljujući zalaganje za „jačanje mira u regionu, stabilnosti i prosperiteta”. Uprkos izazovima i pritiscima da se podrede ciljevima tuđih strateških pravaca i guranju ove zajednice na margine dešavanja, naredna godina će biti ona u kojoj će težište biti na jačanju strateškog poverenja među članicama i centralne pozicije ASEAN-a kroz dijaloge i snažnu diplomatiju. Očekuje se da pod pritiskom carinskih pretnji iz SAD rade na rastu međusobne trgovine i investicija kako bi osnažili zajedništvo na svim ravnima. Nesporazumi sa Kinom u Južnom kineskom moru, izuzev delimično za Filipine, biće stavljeni na stranu zarad saradnje.

Demokratska Narodna Republika Koreja, ili Severna Koreja, učinila je revolucionarni zaokret 2024, proklamujući odustajanje od politike ujedinjenja korejskog naroda i dve države, potkrepivši ovaj strateški obrt dizanjem u vazduh pruga i puteva ka Republici Koreji ili Južnoj Koreji.

Sredinom 2024. zaključen je Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu između Ruske Federacije i DNRK. Posebno je istaknuta saradnja u vojnoj i svemirskoj tehnologiji, poljoprivredi. Međutim, vojna saradnja i nikada potvrđeno (ni objašnjeno) navodno učešće severnokorejskih trupa na ukrajinskom, odnosno kurskom ratištu. Iako mnogi, naročito na Zapadu vole da pitaju kako će rusko-severnokorejsko približavanje uticati na kinesko-ruske odnose, u nastojanju da nađu slabu tačku u njima, kao i na kinesko-severnokorejske, očekivanja je da se ništa ni u jednom bilateralnom odnosu neće promeniti. Naime, uprkos pojačanoj podršci Severne Koreje od strane Rusije, ona ostaje dominantno zavisna od kineske pomoći, dok kinesko-ruski odnosi ostaju nepromenjeno čvrsti, duboki, sadržajni i bolji nego ikada u istoriji dve zemlje.

Trampov novi mandat otvara i mogućnost novog susreta sa Kim Džong Unom i istorijski velikih događanja, ukoliko njegova administracija nađe načina da se potpiše mirovni ugovor sa DNRK i uspostave normalni bilateralni odnosi. Ovakav razvoj, do koga ni malo neće biti lako doći bez priznavanja statusa nuklearne sile Severnoj Koreji, izuzetno mnogo bi smanjio tenzije u Istočnoj Aziji i ugasio jedno od najvećih globalnih žarišta, uz davanja prilike DNRK da se pridruži zajednici naroda. Ukidanje sankcija bio bi izuzetno bitan korak ka tome.

Južna Koreja, posle vanrednog stanja od šest sati, i opoziva predsedniku Junu, koji ga je proglasio, kao i njegovo očekivano suđenje, uveli su Republiku Koreju u novu godinu u stanju konfuzije i velikog nezadovoljstva javnosti. Nova administracija, do koje će najverovatnije doći sa novim predsedničkim izborima, dovešće do verovatne promena politike ka povlačenju sa pozicije bliske saradnje sa Japanom i preteranog entuzijazma za inicijative SAD u regionu i u vezi sa Ukrajinom, uz veći obzir prema odnosima sa NR Kinom, Ruskom Federacijom i povratak na politiku omekšavanja Pjong Janga.

U Japanu manjinska vlada LDP-a i premijera Išibe biće pred velikim izazovima pri svakom izglasavanju predloga zakona i budžeta u parlamentu, dok će on morati da ulaže neprekidne napore da potvrdi i očuva poverenje u partiji koju predstavlja. U tom smislu, biće podložniji pritiscima i spolja i iznutra. Kad su u pitanju spoljni i bezbednosni izazovi, Japan se, tradicionalno, od njih branio kvalifikovanom i snažnom birokratijom koja je umešno krčila put ka budućnosti, što bi u predstojećoj godini trebalo da ga vrati ka ustaljenom pozicioniranju u regionu i globalno, čineći ga manje spremnim na radikalnije odgovore na moguće izazove i dinamična pomeranja u regionu. Japanska ekonomija, izuzetno bitna za region, ali i globalna kretanja, očekuje i naredne godine rast od preko jednog procenta, kao i fleksibilnost u nalaženju rešenja kakva se nisu dugo videla kod donošenja strateških odluka. Osim početka rada novih fabrika mikročipova tajvanskih proizvođača, i domaća tehnološki napredna proizvodnja dobija podršku države, dok najavljeno ujedinjenje Nisan–Honda otvara nove izglede za rast i razvoj japanske auto-industrije, i jača optimizam i poverenje u nju i čitavu japansku ekonomiju.