Sedam novih optužnica za zločine nad Srbima na KiM

Javno tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije od maja do kraja decembra prošle godine podiglo je sedam optužnica kojima se okrivljeni koji su njima obuhvaćeni terete za krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina na teritoriji Kosova i Metohije tokom 1999. godine. Prema informacijama do kojih je „Politika” došla, s obzirom na to da optužnice još nisu pravnosnažne, zbog čega su podaci iz njih nedostupni za javnost, tužilačkim aktima obuhvaćeno je desetak okrivljenih, a krivična dela koja im se pripisuju izvršena su na štetu osoba srpske nacionalnosti.

Prema rečima sagovornika našeg lista upoznatog sa radom JTRZ, neki od okrivljenih sa pomenutih optužnica nalaze se u pritvoru u Srbiji, dok je deo njih nedostupan srpskim pravosudnim organima.

– Treba da se zna šta se događalo tokom 1999. godine na KiM i da se utvrdi istina u vezi sa predmetnim dešavanjima. Jedina istina koja se priznaje je ona sudska i zato je podizanje ovih optužnica važno. Takođe, smatramo da ćemo procesuiranjem okrivljenih ohrabriti i druge oštećene da prijave i svedoče o zločinima počinjenim u južnoj srpskoj pokrajini, da otkriju ono što je tužilaštvu nepoznato – navodi „Politikin” sagovornik.

Prema njegovim rečima, veliki broj stanovnika KiM srpske nacionalnosti je zbog spaljenih kuća podneo krivične prijave različitim tužilaštvima. Posle izvesnog vremena najveći deo njih je prosleđen Javnom tužilaštvu za ratne zločine s obzirom na to da su krivična dela počinjena u kontekstu oružanih sukoba, pa se samim tim tretiraju kao ratni zločini.

– Niko nikome ne pali kuću iz čista mira, to jest, što bi pravnici rekli, da bi oštetio tuđu stvar. Na KiM je to rađeno da bi se kod srpskog stanovništva razbila iluzija da može da živi na toj teritoriji. Sviđalo se to nekom ili ne, to jesu krivična dela ratnih zločina, jer je u pitanju namera etničkog čišćenja i proterivanja stanovništva – navodi naš sagovornik.

On navodi i da će tužilaštvo zahtevati da se postupci protiv okrivljenih koji su nedostupni srpskim pravosudnim organima sudi u odsustvu.

– Hrvatska je napravila brend od suđenja u odsustvu. Velika većina postupaka u kojima su okrivljeni srpske nacionalnosti vodi se u njihovom odsustvu. Ne vidim razlog, naročito posle konačne odluke da se četvorici hrvatskih oficira optuženima za zločin na Petrovačkoj cesti sudi u odsustvu, da se i drugi postupci u kojima su okrivljeni nedostupni vode na ovakav način – zaključuje naš sagovornik.