Božićni običaji jedinstveni po kanonu SPC, ali se razlikuju od kraja do kraja

Etnolog Vesna Marjanović izjavila je danas da su običaji za Badnji dan i Božić jedinstveni kada su u pitanju kanoni Srpske pravoslavne crkve, ali da je svaka mikrosredina izgradila svoje oblike ponašanja, kao i da su se ti običaji, pod uticajem vremena, dosta promenili.

„Badnji dan je poslednji posni dan u božićnom postu, kada se priprema hrana i okuplja porodica za doček rođenja Isusa Hrista. U seoskim domaćinstvima se unosi slama, sprema se pasulj, spremaju se suve šljive i orasi, a sledi darivanje dece.

Uglavnom se sklanjaju svi oštri predmeti, jer se verovalo da mogu preci da se povrede. Verovalo se da su na Badnji dan živi i njihovi pokojnici zajedno”, rekla je Marjanović za Tanjug. Novina je kićenje badnjaka, a narod je, prema njenim rečima, imao određeno poštovanje prema badnjaku u periodu dok je čovek bio više vezan za samu prirodu.

 „Ritualno se po badnjak išlo u zoru, mada je bilo slučajeva i kada su na Badnje veče to radili, jer su ujutru bili uposleni. Tako se zapravo radilo posle Drugog svetskog rata kada Badnji dan nije bio slobodan dan i kada su ljudi došli sa posla, pa išli u seču badnjaka uveče”, kazala je ona. Marjanović ističe da badnjak, kao sveto drvo, simbolizuje duše predaka i oprost precima.

 „Kada se sekao badnjak, nosio se mali kolačić i vino, a gledalo se da drvo padne na istočnu stranu. Danas, koliko sam posmatrala, to ne gledaju. Mesto koje je sad na neki način ranjivo, daruje se tim kolačem i posipa vinom kako bi se iskupili gresi. U seču je uglavnom išao najstariji član porodice sa nekim mlađim, uglavnom detetom. Deca su nam u svima ovim praznicima neka vrsta kopče za prenos tradicije”, objasnila je Marjanović.

 Ona dodaje da je običaj bio i da se badnjak, nakon što se donese kući, nasloni na istočnu stranu zida. „Čekalo se veče da se badnjak unese i iseče”, rekla je Marjanović. Kada je reč o urbanim sredinama, badnjak se danas najčešće kupuje na pijaci što je, kako dodaje, običaj koji je nastao između dva Svetska rata.

 „Poslednjih 10 godina koliko sam ja ispratila, na pijacama ima i nekog žita, pšenice. Sve ono što je za poljoprivredno domaćinstvo važno, a ne za nas u urbanim sredinama”, kazala je Marjanović. Pravljenje česnice se, kako navodi, razlikuje od mesta do mesta, ali je običaj da se stavi komad drveta, jarma, kukuruza i pasulj. „Negde se pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna, a severno od Save i Dunava je poput suve pite.

Ko pronađe paru, veruje se da je srećnik cele godine, a domaćin otkupljuje tu paru od onoga ko je pronašao i stavlja je kod ikone. Na moje pitanje šta čine sa tom parom, kažu da kupuju so jer to je ono što je u prošlosti bila retkost i dragocenost”, rekla je Marjanović.

Govoreći o položajniku, Marjanović navodi da on mora da bude uspešan kako bi donosio napredak domu. „Obično je to bio stariji muškarac, ali danas su to uglavnom unuci i devojčice.

I danas je svejedno da li je položajnik muško ili žensko dete”, rekla je ona. Marjanović dodaje da je hrišćanska crkva usvojila mnoge paganske običaje dajući im hrišćanska tumačenja.

 „Badnjak i te lomače koje mi gledamo svake godine, zapravo je bilo paljenje kako bi pomogli mladom suncu da ojača. Dakle, ta vatra je trebalo da ima snagu da pomogne mladom bogu, a mladi bog je bio Sunce”, rekla je Marjanović za Tanjug. Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan koji, kao poslednji dan božićnog posta, najavljuje proslavu rođenja Isusa Hrista – Božić, prenosi Tanjug.