Rad na crno i visoki porezi gase male preduzetnike

U prvoj polovini ove godine registrovano je 21.712 preduzetnika, što je smanjenje u poređenju sa istim periodom 2023, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).

Ova evidencija pokazuje da je prvi put u poslednje četiri godine broj osnovanih preduzetnika smanjen u poređenju sa prethodnom godinom. Ovaj broj je u 2023. godini bio 22.486, u 2022. godini 20.247, dok je u 2021. osnovano 16.387, a tokom šest meseci 2020. sa radom je započelo 13.576 novih preduzetničkih radnji, potvrđuju iz „Infostuda”.

Prema podacima APR, među top pet delatnosti, kada je reč o novim preduzetničkim poduhvatima u prvoj polovini ove godine, nalaze se konsultantske delatnosti, restorani i ugostiteljski objekti, računarsko programiranje, drumski prevoz tereta, dok su na petom mestu po popularnosti među preduzetnicima frizerski i kozmetički saloni.

Sa druge strane, za pola godine u Srbiji se ugasi u proseku oko 11.000 preduzetničkih radnji, pokazuje statistika APR. Taj broj je u 2023. godini bio 11.661, a godinu pre toga 12.829, dok su u 2021. godini ugašena 11.243 preduzetnika.

Iako se taj broj poslednjih godina blago smanjuje, činjenica je, kako tvrde u Udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”, da se godišnje ugasi više od 20.000 preduzetničkih radnji. Što se tiče delatnosti u kojima se najviše gase, one su slične kao i kod osnivanja. Najviše je onih u sektorima ugostiteljskih objekata, frizerskih i kozmetičkih salona, kao i u oblasti pružanja konsultantskih usluga i računarskog programiranja.

Ukazujući na najčešće razloge zbog kojih se preduzetnici odlučuju da stave „ključ u bravu”, u Udruženju „Zaštitnik preduzetnika i privrede Srbije” kažu da su među najčešćim uzrocima visoki porezi i dažbine.

– Preduzetnici se često suočavaju sa visokim porezima i administrativnim troškovima koji znatno otežavaju njihovo poslovanje, a tu su i administrativne prepreke i komplikovani propisi koji mogu usporiti ili obeshrabriti preduzetnika, upozoravaju u ovom udruženju.

Napominju da sve to utiče na smanjenje profita koji ostvaruje preduzetnik, a birokratske prepreke usporavaju razvoj i proširenje preduzetničkog poduhvata.

– Nelojalna konkurencija koja dolazi zbog rada na crno ili neformalnog tržišta stvara nejednake uslove na tržištu i time otežava onima koji posluju legalno. Drugim rečima, tolerisanjem nelegalne konkurencije i rada na crno šalje se jasna poruka da je dozvoljeno i isplativije raditi neregistrovano i na crno nego raditi legalno i po zakonu, odnosno puniti državni budžet – ističu u „Infostudu”.

Na kraju, kao jedan od važnih razloga za gašenje preduzetništva je i nedostatak finansijske podrške u prvim godinama poslovanja.

– Otežan pristup kreditima i nedostatak investicija mogu ograničiti rast i održivost preduzetničkog poduhvata – kažu u „Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije”. Otežan pristup bankarskim kreditima sprečava preduzetnike da ulažu u nove projekte i dalje šire svoje poslovanje.