Tri najopasnije virusne bolesti koje se prenose hranom

Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavile su zajednički izveštaj u kom su rangirane najčešće virusne bolesti koje se prenose hranom. Ovaj izveštaj je zasnovan na mikrobiološkoj proceni rizika, a rezultati pokazuju da je norovirus glavni uzrok bolesti koje se prenose hranom.

Prema izveštaju stručnjaka za procenu mikrobiološkog rizika (JEMRA), objavljenom u decembru 2024, norovirus izaziva oko 125 miliona slučajeva bolesti koje se prenose hranom širom sveta i odgovoran je za oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje, piše portal „24 sata”. Iako je uglavnom povezan sa hranom koja se prodaje već pripremljena, smrznutim bobicama i školjkama, norovirus se može širiti kroz ceo lanac ishrane.

Najčešći simptomi ovog virusa su dijareja, povraćanje, mučnina i bol u stomaku, ali se mogu javiti i dodatni simptomi, kao što su groznica, glavobolja i bolovi u telu.

Stručnjaci su rangirali viruse koji izazivaju bolesti koje se prenose hranom s obzirom na učestalost i težinu oboljenja koje uzrokuju, navodi se u saopštenju FAO. Smatra se da upravo norovirus predstavlja najveći teret za javno zdravlje. Sledeći na listi su virus hepatitisa A i virus hepatitisa E. Ostali virusi koji se prenose hranom sa manjim uticajem na zdravlje su rotavirus, sapovirus, enterovirus, astrovirus...

– Virusi mogu da kontaminiraju hranu u bilo kojoj tački u lancu ishrane: od proizvodnje do potrošnje. Isto tako, gotovo svaka namirnica može imati potencijal za prenošenje virusa – navodi se u izveštaju. Međutim, stručnjaci su istakli da su određene namirnice verovatniji izvori virusnih infekcija od drugih.

Recimo, gotova hrana, poput pripremljenih salata ili sendviča koji su namenjeni za konzumaciju bez daljeg kuvanja ili pripreme, bila je najčešći izvor infekcija norovirusom, bez obzira na lokaciju. Smrznute bobice bile su drugi izvor norovirusa u nekoliko regiona, ali u drugim oblastima školjke se smatraju sledećim najznačajnijim izvorom infekcije.

U najvećem riziku su deca mlađa od pet godina, starije osobe i oni sa oslabljenim imunitetom, koji mogu da šire virus u dužem vremenskom periodu.

Budući da je vrlo zarazan, norovirus izaziva brojne slučajeve bolesti koje je teško kontrolisati, tako da čak i minimalna kontaminacija može da dovede do velikih epidemija.

Hepatitis A je drugi virus koji se nalazi na listi najčešćih uzroka težih bolesti koje se prenose hranom. Kako se ističe, prenošenje ovog virusa takođe je povezano sa globalnom trgovinom namirnica, a najčešći izvori infekcije su školjke, smrznuto bobičasto voće i gotova hrana. Zanimljivo je da postoje značajne regionalne razlike u učestalosti slučajeva hepatitisa A, koji se prenosi preko namirnica. Zbog toga autori napominju kako je važno povećati usklađenost sa međunarodnim standardima, kao što su dobra poljoprivredna i higijenska praksa kako bi se smanjio globalni prenos ovog virusa.

U izveštaju se navodi da je na trećem mestu hepatitis E – virus koji je jedinstven među virusima koji se prenose hranom jer se prenosi sa životinja na ljude. Glavni nosioci ovog virusa su mnoge životinje, a svinjetina je identifikovana kao primarni izvor. Može biti i divljač, ali u manjoj meri od svinjskog mesa ili proizvoda od ovog mesa koji se nedovoljno termički obrađuju.