Niže kamate i za dozvoljeni minus i za platne kartice

Minusi na tekućim računima najskuplja su vrsta pozajmice i iako i banke apeluju na korisnike da ih ne uzimaju bez preke potrebe, građani i dalje posežu baš za ovim novcem. Učešće dozvoljenih prekoračenja po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi oko jedan odsto, a novim pravilima koja se primenjuju od 1. januara ove godine, banke na ove pozajmice, dozvoljene i nedozvoljene, neće moći da zaračunavaju kamatne stope veće od 19,75 odsto.

Prema podacima iz aprila, prosečna kamatna stopa na ovu vrstu pozajmice iznosila je 28,3 odsto godišnje, ali su ove kamate u prethodnom periodu išle i do 40 procenata.

Kako od 1. januara u Srbiji važe nova pravila kada je reč o ceni zaduživanja kod banaka, promene se mogu očekivati i u slučaju dozvoljenih i nedozvoljenih pozajmica. Najviše reči je bilo o kamatama na stambene kredite koje su do kraja ove godine ograničene na maksimalnih pet procenata, ali je to slučaj i kod gotovinskih i potrošačkih zajmova, kao i kamata koje banke zaračunavaju na kreditne kartice i dozvoljeni minus.

Odlukom Narodne banke Srbije (NBS) o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditima, kamata na dozvoljeni minus tako neće biti veća od 19,75 odsto i računa se tako što se stopa zakonske zatezne kamate uvećava za šest procentnih poena.

Ova stopa je trenutno 13,75 odsto, što znači da će maksimalna kamatna stopa na dozvoljene minuse biti 19,75 procenata, a ona može biti i niža u narednom periodu.

Inače, od januara 2014. godine od kada NBS objavljuje pojedinačne podatke po bankama do aprila 2024. godine, prosečna kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja smanjena je sa 33,6 na 28,3 odsto. Kako su za „Politiku” ranije objasnili iz NBS, ovom odlukom je predloženo uvođenje ograničenja kamatnih stopa i za druge vrste kredita fizičkim licima (potrošački, gotovinski, kreditna kartica), tako što će se, bez remećenja tržišne utakmice, ostvariti cilj da se korisnicima ne naplaćuju previsoke kamatne stope na ove proizvode.

– Kada je reč o gotovinskim kreditima s promenljivom kamatnom stopom, predviđeno je da kamate kod ovih ugovora ne mogu biti veće od prosečne ponderisane kamatne stope uvećane za jednu četvrtinu te stope. Pored toga, novoodobreni gotovinski krediti ograničeni su i preko efektivne kamatne stope (gotovinski krediti s fiksnom stopom su ograničeni isključivo preko efektivne stope), tako što je definisano da je maksimalna dozvoljena efektivna stopa jednaka zbiru zakonske zatezne kamate regulisane predlogom zakona uvećane za četiri procentna poena. Na taj način se sprečava bilo kakvo prekomerno odstupanje kamatnih stopa u budućnosti i stvaraju povoljni uslovi za smanjenje stopa na našem tržištu – objasnili su iz NBS.

U slučaju kreditnih kartica i dozvoljenog ili nedozvoljenog minusa, kao trenutno najskupljih kreditnih proizvoda, ograničenje je u vezi sa visinom stope zakonske zatezne kamate, pri čemu je za ove pozajmice ograničena i efektivna kamatna stopa. Tako je maksimalna vrednost efektivne kamatne stope kod kreditne kartice određena kao zbir zakonske zatezne kamate i šest procentnih poena, što trenutno iznosi 17,75 odsto.

Prema podacima NBS, prosečna ponderisana nominalna kamatna stopa (koja, za razliku od efektivne, ne obuhvata sve troškove) za stanovništvo u septembru 2024. godine kod kreditnih kartica iznosila je 22,3, a kod dozvoljenog prekoračenja 28,4 odsto. To znači da su se od dana stupanja na snagu zakona, uz zadržavanje postojećih referentnih stopa, kamatne stope na kreditne kartice odmah smanjile za više od 4,55, kod dozvoljenog prekoračenja za više od 8,67 odsto. Prema podacima Kreditnog biroa, banke u Srbiji beleže šest miliona korisnika koji imaju otvorenih čak 9,2 miliona tekućih računa. Ukupan iznos svih odobrenih dozvoljenih minusa je čak 45 milijardi dinara, a koristi se negde oko polovina ovog iznosa.