Srpska veterina među 150 najuspešnijih na svetu

Veterina se prvi put našla među naučnim oblastima u kojima je Univerzitet u Beogradu (UB) ostvario ubedljivo najbolji rezultat do sada, osvedočen na najnovijoj Šangajskoj listi po naučnim poljima, koja se u globalnoj akademskoj zajednici smatra sveobuhvatnim i najobjektivnijim rangiranjem svetskih univerziteta. Veterinarske nauke (kao i matematika, metalurško inženjerstvo i nauka o hrani i tehnologiji hrane) vinule su UB na poziciju od 101. do 150. mesta, i to je najbolji skor u veterini do sada, korak bliže samom vrhu visokog društva renomiranih institucija međunarodnog akademskog miljea po uvaženim šangajskim aršinima. Tim povodom prof. dr Milorad Mirilović, dekan Fakulteta veterinarske medicine UB, u razgovoru za „Politiku” podseća da je i prethodnih godina u oblasti veterinarskih nauka naš najstariji univerzitet bio na, takođe zavidnoj, poziciji od 300. do 400. mesta, pa između 200. i 300. da bi krajem prošle godine stupio među najuspešnijih 150 od ukupno 5.000 rangiranih univerziteta u 96 zemalja i regiona. 

„Iz godine u godinu postižemo bolje rezultate, čime se ponosimo i zbog čega s pravom kažemo da smo vodeća naučno-istraživačka institucija iz veterinarske medicine u Republici Srbiji. A i najstarija. Nijedan od veterinarskih fakulteta u okruženju, na području bivše Jugoslavije, nije bolje od nas rangiran na toj listi. Treba reći i da su dva fakulteta, u Ljubljani i Zagrebu, akreditovani u Evropskoj asocijaciji veterinarskih fakulteta, a nama je to jedan od ciljeva”, ukazuje Mirilović.

U ovoj 2025. godini fakultet na kome stasavaju budući veterinari u našem glavnom gradu obeležiće 89. godina postojanja i rada, a već sledeće jubilarnih 90. I to je jedan od pokazatelja kontinuiteta, dobrog rada, posvećenosti studentima, nauci, zaštiti životinja i bezbednosti hrane animalnog porekla, što je vrlo bitno u današnjim uslovima, kako ocenjuje dekan. Njegova je i procena da je za izvanredan uspeh beogradske veterine na međunarodnoj akademskoj sceni najzaslužniji timski rad.

„Ne bih poimence da izdvajam nikoga, a svakako je za uspeh zaslužan kolektiv. Naravno da u kolektivu postoje pojedinci koji imaju veći ili manji broj radova. Imamo profesora koji je u dva odsto najcitiranijih istraživača na svetu, od kolektiva koji broji 120 nastavnika i saradnika. Ali svi zajedno timskim radom, u saradnji sa našim kolegama veterinarima na institutima, postižemo ove rezultate”, napominje Mirilović.

Pojašnjava i da na pozicioniranje univerziteta na rang-listama utiču različiti kriterijumi: broj naučnih radova, projekata, časopisa, međunarodna saradnja... Fakultet veterinarske medicine, podseća dekan, izdaje dva časopisa: „Akta veterinarija”, koji je u M20 kategoriji, i „Veterinarski glasnik” u M50 kategoriji, što znači vodeći domaći časopis. Mala trivija – „Veterinrski glasnik” izlazi, kao i „Politika”, od 1904. godine. Kao svoj časopis osnovalo ga je i publikovalo ondašnje Udruženje marvenih lekara Srbije, oformljeno daleke 1890. godine, koje je danas među najstarijim strukovnim organizacijama na nacionalnom nivou samo se zove drugačije – Srpsko veterinarsko društvo. Uzgred, dekan Mirilović je i aktuelni predsednik ovog esnafskog udruženja.

Krajem minule godine na Fakultetu veterinarske medicine održana je i skupština Akademije veterinarske medicine na kojoj su pristupne besede održala četiri nova člana. Ova akademija okuplja istaknute eksperte koji su dali svoj doprinos razvoju veterinarske struke u Srbiji, ukazuje Mirilović. Napominje i da je do sada šest akademika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) poteklo s beogradskog Veterinarskog fakulteta, ali i da trenutno u SANU nema akademika veterinara. „Poslednji akademik veterinar, na prostoru bivše Jugoslavije, bio je profesor Slavko Cvetnić iz Zagreba” konstatuje Mirilović. Izborna skupština SANU održana je lane. Naredna će biti za dve godine. Odeljenje medicinskih nauka SANU, kome pripadaju i naučnici u oblasti veterinarske medicine, sada broji 23 člana od statutom propisanih najviše 25.    

„Osim šest akademika imali smo i veterinara rektora univerziteta. Ti profesori bili su avangarda u svoje vreme i u tadašnjim uslovima. Naravno da su oni ostavili nama dobre temelje koje nadgrađujemo. Ovaj fakultet postojao je pre nas, postojaće i posle nas, a naš zadatak je da ga unapredimo maksimalno koliko možemo”, smatra Mirilović.

Za ukupan doprinos razvoju visokog obrazovanja u Srbiji Fakultet veterinarske medicine UB zavredeo je najznačajnije priznanje ovdašnje prosvete – Svetosavsku nagradu za 2020. godinu. Veterina slovi za jedan od najtežih fakulteta, studije traju šest godina i uglavnom se ne završavaju u roku. Godišnje ovaj fakultet otvara vrata za 170 brucoša. Trenutno ovde visoko obrazovanje stiče oko 1.300 studenata na integrisanim i 200 na postdiplomskim, doktorskim, odnosno specijalističkim studijama.

„Kao nastavnici moramo da vodimo računa da nam izlaze dobri kadrovi, veterinari koji će sutra da rade na terenu, da brinu o zdravstvenoj zaštiti životinja pogotovo danas kada se pojavljuju infektivne bolesti koje su, kada sam ja studirao, bile egzotične, ali to više nisu nego su tu svakog dana među nama. Evo sada imamo problem s afričkom kugom svinja. Drugo, naši veterinari brinu o bezbednosti namirnica animalnog porekla, time i o ishrani i zdravlju našeg stanovništva. Zato je naš fakultet zahtevan, ima veliki broj obimnih i teških predmeta, a prosek studiranja premašuje sedam godina. Ali mi o podmlatku kadra ne brinemo. Reference naših asistenata već pokazuju da su za tri ili četiri godine na tim pozicijama objavili između pet i deset naučnih radova u časopisima iz kategorije M20 što je super”, zaključuje Mirilović.

Moguće je ostvariti još bolje rezultate

Da bi se ubuduće zadržala pozicija na Šangajskoj listi nije dovoljno biti jednako uspešan kao prethodne godine, potrebno je ostvariti još bolje rezultate. Mirilović potvrđuje to i kaže da na fakultetu imaju više domaćih i međunarodnih projekata, kao i takozvanih inovacionih vaučera, a da otuda proizilaze dobri radovi, reference pa i skor na rang-listi. 

„Imamo zakazanu akreditaciju Evropske asocijacije veterinarskih fakulteta, u februaru 2026. godine, i spremamo se da ispunimo određene uslove koji nam za to nedostaju. Mesecima se borimo za uspostavljanje izolacione jedince, to nam je vrlo bitno i da bismo prošli tu akreditaciju i da bi se u našoj ordinaciji ta izolacija koristila za životinje koje su infektivne. Evropska akreditacija bi nam otvorila vrata da dalje brže napredujemo, postanemo još vidljiviji, proširimo međunarodnu saradnju i imamo više stranih studenata koji kod nas studiraju na engleskom jeziku” otkriva Mirilović deo planova za budućnost.

Puna ambulanta egzotičnih životinja

Kao veoma važan segment veterine koji se u poslednjih nekoliko godina naročito razvija na Fakultetu veterinarske medicine dekan Mirilović ističe brigu o zdravlju egzotičnih životinja. „Mi smo jedina ustanova u Srbiji koja ima ambulantu za egzotične životinje. One su postale vrlo popularne kao kućni ljubimci kod nas, u Beogradu posebno. Na osnovu naše evidencije godišnje imamo više pacijenata egzota nego mačaka. Prošle i pretprošle godine imali smo 600 mačaka, primljenih pacijenata, a 1.000 egzotičnih životinja. A među njima su ptice, papagaji, zamorci, gmizavci, zmije, sve što možete da zamislite”, ilustruje Mirilović.