Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Firme propale, bonusi ostali (nije reč o Srbiji)

Povika na direktore javnih preduzeća u Srbiji zbog njihovih enormnih plata, bonusa i otpremnina samo je bleda slika slične situacije u zapadnim ekonomijama, američkoj pre svega, gde se o tome upravo ovih dana vode debate.

Dok je kod nas povod bio slučajan, iznošenje na videlo plata i nagrada čelnika beogradskog aerodroma, na drugoj strani povod je sistemski: kolaps velikih finansijskih institucija, banaka, osiguravajućih društava, ali i džinova „realne ekonomije”, američkih proizvođača automobila, stavio je u oštar fokus „nadoknade” njihovih menadžerskih timova.

Brojke, naravno, nisu uporedive: plate naših direktora pravi su sitniš prema godišnjim svotama koje su deo primanja „glavnih izvršnih direktora” (CEO) velikih korporacija, a koje se mere desetinama pa i stotinama miliona dolara godišnje.

I upravo zato, kao i zbog činjenice da su i to „javna preduzeća”, to jest akcionarska društva sa velikim brojem građana kao investitora – u toku je velika povika. Banke su naime propale, a bonusi (finansijske nagrade) i „zlatni padobrani” (otpremnine) ostali su.

Kao ekstreman primer navodi se da je najveća osiguravajuća kuća sveta Ameriken internešnel grup (AIG), u čije će izbavljenje biti utrošeno 122 milijarde dolara američkih poreskih obveznika, za nadoknade svom menadžerskom timu izdvojila ni manje ni više nego 630 miliona dolara. Vrednost akcija AIG-a ove godine je inače opala za 97 odsto.

Pomenuta svota je planirana, ali kad je to izbilo u javnost, i kad je tu brojku pod lupu stavio i nadležni kongresni komitet, situacija se preokrenula. AIG je saopštio da će sve to biti „zamrznuto”, kao i da će plata CEO Edvarda Lidija biti – samo jedan dolar. Njegov prethodnik na čelu Ameriken internešnela Robert Vilumsted trebalo je da prvobitno bude ispraćen sa 22 miliona otpremnine, ali je pre neki dan izjavio da se toga odriče.

Od svih igrača sa Volstrita koji su se obratili za pomoć državi zatraženo je inače da preispitaju svoj sistem menadžerskih plata, što je već dalo praktične rezultate. Tako je Goldman Saks prva kompanija koja je obelodanila da je svojim direktorima ukinula bonuse za ovu godinu. To se odnosi na CEO Liojda Blankfejna i njegovih šest zamenika. Blankfejnu je prvobitno bilo namenjeno čak 70 miliona dolara bonusa.

Veliki javni bes je proteklih dana bio okrenut i prema čelnicima „velike trojke”, Dženeral motorsa, Forda i Krajslera, koji su iz Detroita prošlog meseca (u tri korporativna aviona) prispeli u Vašington da mole za 25 milijardi dolara, kako bi obezbedili likvidnost.

To nije promaklo ni njihovim moćnim sindikatima – predsednik glavnog, sindikata Ujedinjenih auto-radnika, zatražio je da menadžerske nadoknade u sve tri korporacije budu limitirane.

Ford je međutim, uprkos tome, pružio otpor pritiscima da se njegovom prvom čoveku, CEO Alenu Malalju, nešto zakine. Na direktno pitanje tokom preliminarnog saslušanja pred Kongresom da li je spreman da svoju platu od dva miliona svede samo na simboličan jedan dolar – lakonski je odgovorio: „Mislim da je u redu to što imam”. On je lane inače zaradio 21,67 miliona, dok je Ford zabeležio gubitak od 2,72 milijarde dolara.

Slično je odgovorio i šef Dženeral motorsa Rik Vagoner, rečima da „danas o tome nema stav”. Njegova ukupna plata za 2007. godinu u kojoj je Dženeral motors imao gubitak od 38,7 milijardi dolara bila je 15,7 miliona.

Jedino je šef Krajslera prihvatio da radi samo za dolar – jer njegov menadžerski ugovor predviđa da će biti adekvatno plaćen tek kad korporacija ostvari profit.

Na dnevnom redu je mnogo striktnije regulisanje, kako poslovanja na Volstritu, tako i menadžerskih nadoknada koje su se takođe otele kontroli. Zbog toga se, podjednako koliko i „bonus”, pominje i njegova suprotnost – „malus”.

Milan Mišić

----------------------------------------------------

Švajcarska: Povraćaj bonusa

Glavni menadžeri u velikoj, takođe posrnuloj, švajcarskoj banci UBS, posle odluke akcionara da se zatraži državna pomoć, počeli su redom da vraćaju već isplaćene bonuse. Predsednik banke Peter Kurer objavio je da će menadžment vratiti i dodatna 22 miliona franaka (18,6 miliona dolara), uz već vraćenih blizu 70 miliona franaka nagrada. Banka UBS je inače ove godine bila prinuđena da otpiše više od 40 milijardi dolara.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.