Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Voks populi kao porota

Споменик Јаши Томићу у Новом Саду, рад Александра Зарина (Фото Бета, Драган Гојић)

Ime Jaša Tomić najširoj javnosti glasnije je zazvučalo pre tri godine, kada je istoimeno banatsko selo pogodila katastrofalna poplava. Ponovo je, ali drugačije, zazvonilo pre dve godine, kada je u centru Novog Sada postavljen spomenik Jaši Tomiću. Od tada neprestano zvecka zbog polemika koje se vode povodom toga da li ličnost Jaše Tomića zavređuje podizanje spomenika, naročito na ovom mestu. Posebno uznemirenje izazvala je pre oko mesec dana vest da Efraim Zurof, predsednik Centra „Simon Vizental” u Izraelu, neće prihvataiti ponuđenu titule počasnog građanina Novog Sada, sa obrazloženjem da je spomenik u centru grada podignut ličnosti poznatoj i po svojim antisemitskim stavovima. Prošle sedmice doneta je u Novom Sadu odluka o javnoj raspravi i izjašnjavanju građana o mestu ovog spomenika.

Ključni momenti u biografiji Jaše Tomića (Vršac, 1856 – Novi Sad, 1922) tiču se činjenica da je Jaša Tomić bio novinar, političar i književnik. Studirao je medicinu i književnost u Beču i Pragu, ali mu je prioritetan bio politički angažman. Poznato je da je bio zet Svetozara Miletića i njegov naslednik u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci, koja 1891. dobija naziv Radikalna stranka. Bio je agilan borac u organizovanju srpske zajednice u Hrvatskoj, Slavoniji, Austrougarskoj, i predsednik Velike narodne skupštine koja je 1918. izglasala da se Vojvodina priključi Kraljevini Srbiji.

O Jaši Tomiću danas se govori kao o kontroverznoj ličnosti, ne samo u domenu političkog angažmana, već i u privatnom životu.

Jaša Tomić odslužio je zatvorsku kaznu zbog ubistva novinara Miše Dimitrijevića (1889), urednika liberalnog lista „Branik”. Razlog je bilo iznošenje u javnost devojačkih pisama Tomićeve supruge Milice upućivanih njenom bivšem vereniku.

Najsnažnija kontroverza u Tomićevom političkom angažmanu vezuje se za spis „Jevrejsko pitanje” (1884) kao najčešće spominjan izvor Tomićevih antisemitskih stavova.

Socijalno-politički kontekst u kome je nastalo delo „Jevrejsko pitanje” jednima služi kao opravdanje za Tomićeve stavove, u smislu da antisemitizam u 19. veku nije mogao imati isto značenje kao u potonjem stoleću, a drugi smatraju da je to upravo izgovor kako bi se izbeglo suočavanje sa propagiranim antisemitskim idejama.

„Ja sam Jevrejsko pitanje iznajpre študirao poglavito na austrijskim prilikama. U ono doba beše borba oko bečke štampe već rešena. Od 13 dnevnih listova, koji tada izlažahu u Beču, behu jedanaest, i to najglavniji isključivo u rukama Jevreja. Ja sam pratio tu štampu, i zgrozio se od njene pokvarenosti. Posmatrao sam berzu, na kojoj caruju Jevreji; posmatrao sam štetan upliv tih ljudi po zanatlijstvo, a znao sam već od kuće, šta biva od onih sela u kojima se nastani samo jedan jedini Jevrejin. Video sam i to, da je uticaj Jevreja na trgovački stalež – grozan...”, pisao je Jaša Tomić na stranicama „Jevrejskog pitanja”.

„Jevrejsko pitanje” sadrži i druge uvredljive, uopštene ocene karaktera jevrejskog naroda, koje se odnose na moral, poštenje, kakve danas nazivamo „govorom mržnje.“ Istoričarka dr Suzana Rajić komentariše da istorija nije pozvana da brani ili sudi, a činjenicu da se istorijska nauka nije do sada bavila ovim delom (sve do objavljivanja sabranih dela Jaše Tomića, Prometej, 2007) objašnjava njegovom marginalnom pozicijom u odnosu na celokupni politički angažman Jaše Tomića.

– Nauka bi morala da rasvetli šta je u tom spisu originalno, šta je kompilacija, od koga su pojedine ideje preuzimane, sa kojim motivima. Kao novinar, Tomić je morao biti podstaknut bečkom i peštanskom štampom, evropskim javnim mnjenjem o sličnim pitanjima. Pitanje je – treba li pravdati antisemitizam ekonomskim razlozima, i da li je to, kako se obično navodi, samo stereotip? Jaša Tomić se nikada ponovo nije vraćao na ovo pitanje, pa bi trebalo ispitati da li je kasnije došlo do revidiranja tih stavova. Ondašnja javnost nije reagovala na tu brošuru, ali nije nam poznato da je Tomić preduzimao i konkretne akcije u tom pravcu – kaže Suzana Rajić.

Na sajtu radio-emisije Peščanik, socijalni psiholog Jovan Bajford, tumačeći antisemitske stavove Jaše Tomića, piše da je nesporni uticaj na njega imao „ozloglašeni austrijski antisemita August Roling”. Za Bajforda je ključno obeležje konteksta u kome nastaju Tomićeve (Bajford dodaje i Pelagićeve) ideje „opsesija Talmudom kao izvorištem jevrejskog (ne)morala”.

– Nije spomenik Jaši Tomiću uvredio samo pripadnike jevrejske zajednice, nego i mnogobrojne Srbe – kaže istoričar iz Novog Sada dr Ranko Končar i dodaje da stavovi izrečeni u „Jevrejskom pitanju” moraju da budu podvrgnuti kritici. „Kraljevina SHS mu je dala čitavo selo (ime Modoš menja u Jaša Tomić 1924), a SFRJ nije dovodila u pitanje ime tog sela, što znači da je deo njegove političke aktivnosti bio priznat. Ipak, smatram da spomeniku, po mnogim pitanjima kontroverznoj ličnosti, nije mesto u centru našeg grada”, kaže Končar.

Prostor za manipulacije i spekulacije u „slučaju Jaša Tomić” je ogroman. Spis „Jevrejsko pitanje” moguće je naći na svim sajtovima koji propagiraju neonacističke ideje. Ako je ovo delo i bilo na margini, nedavni događaji ga pomeraju u centar, a težina sadržaja ovog spisa otvara sasvim jasna pitanja o tome trebaju li nam spomenici koji vređaju bilo koju društvenu ili etničku grupu?

Mnogi su se već naljutili, u stilu „šta je sad to iskopano od pre dva veka”, ali u multinacionalnoj Vojvodini nema mesta takvom razmišljanju. Zato su valjda sada i političari (a politika je i kumovala slučaju - radikali podigavši spomenik, a nove DS vlasti u Novom Sadu preispitivanjem njegove opravdanosti) slučaj preneli u nadležnost velike porote „voks populija“ i dali im, kao i svakoj „vlasti“, primeren rok od sto dana.

---------------------------------------------

Oranje i preoravanje

U zemljama gde se istorija manje razmatra kao kolektivni teret, materijal za permanentnu prepravku ili povod za trajnu komemorativnu ekstazu ljudima ne smeta da idu ulicama koje se zovu Kestenova, Brezova, Prva, Peta, a da uz to normalno žive i obavljaju svoje svakodnevne poslove. Zato je možda i simpatičan strip ili crtać o Paji Patku, gde sestrići mu Gaja, Raja i Vlaja stalno trčkaju po tako nekim ležerno nazvanim i bezbednim ulicama, makar u tome bilo i dosta medijske iluzije. A kod nas su i sami nazivi ulica čest povod za sučeljavanje mišljenja i moći, baš kao i spomenici za polemičku dramu ili rušilačko nasilje, kao da je grad nekakav političko-simbolički sistem a ne ono na šta smo se svikli kao na civilizacijski produžetak sopstvenog organizma i njegovih potreba. Mislim da bi ona opuštenija škola mišljenja, bliža običnom, praktičnom razumu, bila daleko primerenija od ovih naših sistematskih svađa i sukoba oko povoda kakav je i spomenik Jaši Tomiću u Novom Sadu i da je dobro što je grad pozvao svoje građane da o tome malo šire razmisle i izjasne se u tromesečnom roku. Taj rok će nam možda pomoći da shvatimo da niti smo Marko Kraljević koji bi da ore i preorava već izgrađene drumove niti oni Markovi oponenti što drumove/spomenike postavljaju bez neke veće javne potrebe i povoda, pa ma kakvi oni bili.

Znam ko je bio Jaša Tomić i svakako nisam jedini koji smatra da ima ozbiljnih razloga što se Novosađani radije okupljaju oko spomenika ZmajJovi.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.