Kontroverzni projekat Deripaske na crnogorskoj obali

Podgorica – Krajem decembra prošle godine, Ministarstvo prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore odobrilo je arhitektonsko rešenje za turistički kompleks na obali između Budve i Kotora. Investitor projekta je kompanija K. P. M. limitid, čija se vlasnička struktura, prema izvorima pojedinih podgoričkih medija, dovodi u vezu s ruskim oligarhom Olegom Deripaskom, koji je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije „zbog bliskih veza s režimom Vladimira Putina”.

Ovaj turistički kompleks izaziva kontroverze ne samo zbog vlasničkih veza s Deripaskom već i zbog manjka transparentnosti u vezi s realizacijom projekta. Dok institucije prebacuju odgovornost za praćenje sankcija, javnost ostaje uskraćena za odgovore o budućnosti ovog ambicioznog i spornog projekta.

Saglasnost za turistički kompleks na obali između Budve i Kotora potpisao je sadašnji ministar Slaven Radunović. Kako pišu ovdašnji mediji, „prema izveštaju američke administracije iz 2022. godine, projekat je bio tajno finansiran od strane Rusije”.

Od osnivanja kompanije 2004. do 2020. godine, vlasnici kompanije K. P. M. limitid bile su firme „Tangril ekvitis limitid” sa Britanskih Devičanskih ostrva i „Gavroš investment limitid” sa Kipra. Obe firme povezane su s Deripaskom – „Tangril” je identifikovan kao njegovo vlasništvo tokom sudskog postupka u SAD, dok je „Gavroš investment” deo mreže firmi navedenih u britanskom postupku.

Blizu parcela na kojima je planirana gradnja turističkog kompleksa nalazi se luksuzni kompleks vila u vlasništvu firme „Oversis asets menadžment”, koja se takođe dovodi u vezu s Deripaskom. Ove firme zajednički poseduju oko 550.000 kvadratnih metara zemljišta na rtu Platamuni.

Vlasnička prava nad ovim zemljištem, ranije u rukama korporacije „Advantidž menadžment” od 2022. godine su takođe prešla na „Džoli servises limitid”.

Planirani turistički kompleks prostire se na 42.000 kvadratnih metara iznad plaže Trsteno, koja pripada opštini Kotor. Dokumentacija pokazuje da je predviđena izgradnja hotela s pet zvezdica, depandansa i 819 parking-mesta. Planirano je da najmanje trećina fasada bude obložena lokalnim kamenom, čime bi se istakla ekskluzivnost projekta.

Međutim, zainteresovanim medijima investitor nije odgovorio na pitanja o ukupnim troškovima projekta, roku završetka radova, niti o mogućnosti izgradnje stanova za tržište, što je u prošlosti bio čest model finansiranja sličnih projekata u Crnoj Gori.

Deripaska se od aprila 2022. godine nalazi na crnogorskoj listi sankcionisanih lica, a pitanje zamrznute imovine u Crnoj Gori ostaje bez odgovora. Ni Ministarstvo prostornog planiranja, ni Uprava za nekretnine, niti Ministarstvo vanjskih poslova nisu precizirali status njegove imovine. Odgovornost za vođenje evidencije o sankcijama je u fazi uspostavljanja, s obzirom na to da je Zakon o restriktivnim merama stupio na snagu krajem 2024. godine.

Deripaskin poslovni uticaj u Crnoj Gori traje više od dve decenije. Tadašnja opozicija, a najupornije lider Pokreta za promene Nebojša Medojević, optuživala je ovog ruskog oligarha da je bio desna finansijska ruka Mila Đukanovića. Od preuzimanja Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) 2005. do bankrota 2013. godine i kupovine zemljišta na rtu Platamuni, njegovo ime često se povezivalo s političkim i ekonomskim aferama.

Bivša vladajuća Demokratska partija socijalista, sada opoziciona, spekuliše da se već duže vreme neke vladajuće partije finansiraju ruskim kapitalom. Još je sveža informacija američkog trezora da su „Deripaska i njegov saradnik Viktor Bojarkin omogućili finansiranje proruskih političkih partija u Crnoj Gori tokom parlamentarnih izbora 2016. godine”.