Danas je Sveti Trifun, dan ljubavi i vina
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Trifuna. Ovaj praznik, upisan podebljanim slovom u crkvenom kalendaru, posvećen je jednom od Hristovih velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru. Ovaj dan se takođe proslavlja i kao dan ljubavi i vina.
Sveti Trifun je rođen kao siromah u selu Kampsadi u Frigiji i u detinjstvu je čuvao guske. Još kao dečak bio je jako pobožan i mogao je da isceljuje bolesti na ljudima i stoci i izgoni zle duhove.
U „Ohridskom prologu” navedeno je da „u to vreme zavlada Rimskim carstvom car Gordijan, čija ćerka Gordijana siđe s uma, i time baci svoga oca u veliku žalost. Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani ništa pomoći. Tada zli duh iz lude devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati osim Trifuna. Posle mnogih Trifuna iz carstva bude i ovaj mladi Trifun pozvat po Božjem Promislu. On bi doveden u Rim gde isceli carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku sve razdeli siromasima.”
Nakon ovoga Trifun je nastavio da čuva guske i moli se Bogu. Međutim, kada na presto dođe hristoborni car Dekije, Trifun je bio bačen na muke.
„No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: ’O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!’ Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.”
Svete mošti
Ne zna se kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad, a odatle je glava Svetog Trifuna odneta u Kotor u Crkvu Svetog Trifuna. Sveti Trifun se veoma poštuje u Boki Kotorskoj, Dubrovniku, Šumadiji, Popovom polju, Bariju i u gradovima juga Italije.
Petar Prvi Petrović Njegoš dobio je česticu moštiju svetog Trifuna od svog prijatelja kotorskog biskupa koji je bio rodom iz Kotora. Godine 1803. poklonio ju je jednoj crkvi u Moskvi, koja je posvećena ovom svecu.
U narodu
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije. Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom, jer se veruje da će grožđe tako dobro roditi. Takođe, veruje se da ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina.
Ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna i nerodna. Jedno od verovanja u narodu je, da sa Svetim Trifunom stiže proleće, priroda se budi, kao i najuzvišenije osećanje ‒ ljubav. Prema drugom verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina, pa mu se ljudi obično mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata. U selima Šumadije Sveti Trifun se slavi kao zavetan dan, jer smatra se da on štiti sela od grada i poplave, a u Popovom polju niko ne radi teže poslove na ovaj dan.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
