Mla­dež Sr­bi­je i EU bi­znis tolerancija

Ne­što tu ne šti­ma. Ka­ko je mo­gu­će da Ame­ri­ka, deo Evro­pe i ce­lo­ku­pan Is­tok bra­ne pred­sed­ni­ka Sr­bi­je, po­što ili iz­be­ga­va­ju da ma­kar mo­ral­no ohra­bre stu­dent­ske pro­te­ste ili ih otvo­re­no osu­đu­ju kao po­ku­šaj „obo­je­ne re­vo­lu­ci­je”? 

Sr­bi­ja je amal­gam neo­če­ki­va­nog sa­ve­zni­štva. De­lu­je kao pa­ra­doks, ali ni­je: Do­nal­da Tram­pa, Vla­di­mi­ra Pu­ti­na i Alek­san­dra Vu­či­ća spa­ja auto­krat­ska že­lja za neo­gra­ni­če­nom vla­šću. Ni­ko­me iz tog ter­ce­ta ne od­go­va­ra bunt ko­ji po­ku­ša­va da us­po­sta­vi prav­nu dr­ža­vu i uda­ra u te­me­lje auto­ri­tar­no­sti, po­pu­li­zma, na­ci­o­na­li­zma, ne­prav­de, so­ci­jal­nih ne­jed­na­ko­sti. 

Svi oni slu­te opa­snost dok se pro­te­sti iz Sr­bi­je vir­tu­el­no ši­re ne sa­mo re­gi­o­nom, već eho slo­bo­do­um­nih zah­te­va po­či­nje da kru­ži sve­tom. Ta­ko se do­go­di­lo da se je­dan seg­ment „slo­bod­nog sve­ta” na­đe na stra­ni „ne­slo­bod­nih” auto­kra­ti­ja, ali i na me­ti zva­nič­nog Be­o­gra­da. 

„CIA uda­ra na Sr­bi­ju pre­ko po­sred­ni­ka! Ne­će mo­ći još du­go?!”, na­slov je u Vu­či­će­vom omi­lje­nom ta­blo­i­du. Ot­kud sa­da CIA ka­da Tramp si­ste­mat­ski či­sti re­do­ve agen­ci­je i ame­rič­ku „du­bo­ku dr­ža­vu” na ko­ju i pred­sed­nik Sr­bi­je odav­no ci­lja? 

Ne­pri­jat­ne po­ru­ke ću­ta­nja sti­žu iz Bri­se­la, Ber­li­na i Pa­ri­za. Šta je ako ne­u­vi­je­na po­dr­ška Vu­či­ću raz­vod­nje­na iz­ja­va fran­cu­skog pred­sed­ni­ka da se na­da da će Sr­bi­ja „na­ći na­čin da do­đe do di­ja­lo­ga”? Za­što se ne ogla­ša­va ne­mač­ki kan­ce­lar? Od pred­sed­ni­ce Evrop­ske ko­mi­si­je (EK) ni­šta i ne tre­ba oče­ki­va­ti. Ona je pro­šlog le­ta u Be­o­gra­du ta­ko na­hva­li­la Vu­či­ća da sam imao uti­sak da ne govori o Sr­bi­ji već o Skan­di­na­vi­ji. 

Stu­dent­ski zah­te­vi su oni ko­je EU po­sta­vlja Sr­bi­ji, o ko­ji­ma stal­no dr­že lek­ci­je, ali uti­caj­ni Evro­plja­ni, ume­sto da po­dr­že de­mo­kra­ti­za­ci­ju i re­for­me, oda­bra­li su tak­ti­ku „če­kaj i po­sma­traj” i time Vu­či­ću do­zvo­li­li pro­stor za ma­ni­pu­la­ci­ju pa on od po­čet­ka blo­ka­da ko­je su pre­ra­sle u op­šte­na­rod­ni bunt op­tu­žu­je Za­pad da Sr­bi­ju i nje­nu vlast ra­za­ra iz­nu­tra. 

„Ta­man kad smo ze­mlju iz­vu­kli iz op­šte be­de, kad je Sr­bi­ja kre­nu­la na­pred, od­jed­nom je na­pad­nu­ta spo­lja ogrom­nim nov­cem ulo­že­nim u ne­mi­re unu­tar ze­mlje”, ka­že Vu­čić.

Ame­ri­kan­ci i Evro­plja­ni ponašaju se kao da im ove op­tu­žbe uop­šte ne sme­ta­ju. Bi­znis to­le­ran­ci­ja po­či­va na sta­vu da mu tre­ba gle­da­ti kroz pr­ste sve dok obe­ća­va da će is­pu­ni­ti obe­ća­nja: od Ko­so­va, pre­ko mu­ni­ci­je Ukra­ji­ni, do li­ti­ju­ma. Po­vra­tak sta­bi­lo­kra­ti­je An­ge­le Mer­kel. 

Ši­re­nje na­ra­ti­va o „za­ve­ri spo­lja”, kom­bi­no­va­nog s po­hva­la­ma po­dr­šci ko­ju vlast do­bi­ja sa Za­pa­da, deo je tak­ti­ke da se na Za­pa­du ohra­bre ide­o­lo­ški sa­ve­zni­ci, a blo­ki­ra­ju kri­ti­ča­ri, da se učvr­sti po­dr­ška de­spot­skog Is­to­ka i da se osna­ži po­ve­re­nje bi­ra­ča ko­ji že­le da ve­ru­ju da je Vu­čić ma­e­stro kom­bi­na­to­ri­ke. Sklon kon­tra­dik­tor­nim iz­ja­va­ma, pred­sed­nik pro­ce­nju­je da mu po­ma­že kon­fu­zi­ja. Da ni­je ta­ko, valj­da bi za­mo­lio nje­mu sklo­ne za­pad­ne part­ne­re da pre­ki­nu „hi­brid­ni rat” ko­jim pla­ši jav­nost Sr­bi­je. 

Zva­nič­ni Be­o­grad se ra­du­je za­mr­za­va­nju fi­nan­si­ra­nja ame­rič­ke agen­ci­je za po­moć ino­stran­stvu za ko­ju Tram­po­va vlast tvr­di da je tro­ši­la no­vac na „bes­po­treb­ne” i „le­vi­čar­ske” NVO or­ga­ni­za­ci­je?

„Do­la­zi bo­lje vre­me za slo­bo­dar­ske na­ro­de u sve­tu”, odu­še­vlje­no kon­sta­tu­je Vu­čić. 

Ne kri­je se li­ko­va­nje zbog po­vla­če­nja „zlo­gla­sne or­ga­ni­za­ci­je”, iste one ko­ju su pro­ta­go­ni­sti vla­sti zna­li da hva­le zbog pro­je­ka­ta ko­ji su Sr­bi­ju „uči­ni­li lep­šom i bo­ga­ti­jom”. Sa­da se USA­ID predstavlja kao „or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa” ko­ja je slu­ži­la za „fi­nan­si­ra­nje ha­o­sa”, ka­ko pi­še ko­men­ta­tor­ka RIA No­vo­sti ukla­pa­ju­ći se u kam­pa­nju Ru­si­je da se pro­te­sti u Sr­bi­ji pri­ka­žu kao po­ku­šaj „obo­je­ne re­vo­lu­ci­je”.

„Teh­no­lo­gi­je pro­te­sta – po­ste­ri, blo­ka­de že­le­zni­ca i pu­te­va – uze­ta je iz udž­be­ni­ka ’obo­je­nih re­vo­lu­ci­ja’ i to su ala­ti ka­ko bi se pot­či­nio pred­sed­nik Sr­bi­je”, iz­ri­či­ta je Ele­na Po­no­ma­re­va, pro­fe­sor­ka na mo­skov­skom Dr­žav­nom in­sti­tu­tu za me­đu­na­rod­ne od­no­se. 

Vu­čić je sa­gla­san s tom oce­nom. „Sve ovo što ra­de je­ste po­ku­šaj obo­je­ne re­vo­lu­ci­je. I u to ne­ma ni­ka­kve sum­nje. Sve to ra­de stra­ni in­struk­to­ri, do­la­ze iz vi­še za­pad­nih ze­ma­lja”, ka­že pred­sed­nik ko­ji na­ja­vlju­je knji­gu o po­be­di nad „obo­je­nom re­vo­lu­ci­jom”. 

Po­red „Tram­pa Sr­bi­na”, Vu­čić sva­ka­ko ne sum­nja ni u naj­bli­že sa­ve­zni­ke iz EU, po­put Ita­li­ja­na, Ma­đa­ra ili Slo­va­ka. Pre­ko njih se Be­o­grad uklju­ču­je u po­tmu­lu bor­bu ko­ja unu­tar uni­je tra­je iz­me­đu kon­zer­va­ti­va­ca s jed­ne, i li­be­ral­no-le­vih sna­ga i Ze­le­nih s dru­ge stra­ne. 

Pred­sed­nik ra­ču­na da već do­volj­no po­de­lje­ni Evro­plja­ni ne že­le no­ve ras­ko­le ko­ji­ma bi Sr­bi­ja bi­la po­vod. To, i ne­za­me­ra­nje Tram­pu, ob­ja­šnja­va za­što bi­ro­kra­te u Bri­se­lu, pre sve­ga Evrop­ska komisija (EK), upor­no iz­be­ga­va­ju da ko­men­ta­ri­šu ov­da­šnje do­ga­đa­je i sram­no ću­te. 

Re­form­ska agen­da je ugro­že­na, a EK iz­be­ga­va da ohra­bri zah­te­ve mla­dih ko­ji bi ne­sum­nji­vo do­pri­ne­li po­li­tič­koj li­be­ra­li­za­ci­ji i so­ci­jal­noj nor­ma­li­za­ci­ji. Taj ci­ni­zam i vul­gar­ni uti­li­ta­ri­zam svodi se na po­dr­šku srp­skom sa­mo­dr­šcu. 

Ogla­ša­va se sa­mo Evrop­ski par­la­ment (EP), ko­ji je ok­to­bra pro­šle go­di­ne po­li­tič­kim gru­pa­ci­ja­ma po­de­lio za­du­že­nja, a iz­ra­du iz­ve­šta­ja o Sr­bi­ji do­de­lio po­sla­nič­koj gru­pi So­ci­ja­li­sta i de­mo­kra­ta, dru­goj po sna­zi u EP. Naj­ja­či, Na­rod­ni blok, či­ji je Srp­ska na­pred­na stran­ka pri­dru­že­ni član, iz­gu­bio je ne­ke ko­mand­ne po­zi­ci­je u od­no­su na Sr­bi­ju. 

Ne­ma vi­še Đu­ze­pa Bo­re­lja, Oli­ve­ra Var­he­lji­ja, Vla­di­mi­ra Bil­ki­ča ili Mi­ro­sla­va Laj­ča­ka. Za­me­ni­li su ih Ka­ja Ka­las, Eston­ka ko­ja je u EP pri­pa­da­la Sa­ve­zu li­be­ra­la i de­mo­kra­ta, Mar­ta Kos iz slo­ve­nač­kog ze­le­no-li­be­ral­nog po­kre­ta Slo­bo­da, hr­vat­ski so­ci­jal­de­mo­kra­ta To­ni­no Pi­cu­la i prag­ma­tič­no ra­ci­o­nal­ni Da­nac Pe­ter So­ren­sen. 

No­va per­so­nal­na re­še­nja u Bri­se­lu i Stra­zbu­ru bri­nu Vu­či­ća. So­ci­jal­de­mo­kra­te su iz­da­le sa­op­šte­nje u ko­jem se so­li­da­ri­šu sa srp­skim stu­den­ti­ma. Gru­pa Ob­no­vi­mo Evro­pu, ko­ju či­ne po­sla­ni­ci svih li­be­ral­nih par­ti­ja EU, osu­di­la je na­si­lan od­go­vor na pro­te­ste. Ze­le­ni ta­ko­đe po­dr­ža­va­ju stu­den­te. 

Be­o­grad je od­mah kre­nuo u di­plo­mat­sku ofan­zi­vu. Am­ba­sa­da­ma Sr­bi­je u ze­mlja­ma EU na­lo­že­no je da ši­re na­ra­tiv da su is­pu­nje­ni svi stu­dent­ski zah­te­vi i da su bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je, odr­ža­va­nje vla­da­vi­ne pra­va i ja­ča­nje in­sti­tu­ci­ja ključ­ni prin­ci­pi ko­ji­ma je vlast u pot­pu­no­sti po­sve­će­na. Zvu­či ci­nič­no. Da je ta­ko, pro­te­sta i ne bi bi­lo, pa su evro­po­sla­ni­ci, na zah­tev so­ci­jal­de­mo­kra­ta, pr­vi i je­di­ni raz­ma­tra­li si­tu­a­ci­ju u Sr­bi­ji. Ko­me­sar­ka Kos iz­ja­vlju­je da uče­šće gra­đa­na igra va­žnu ulo­gu u raz­vo­ju de­mo­krat­skog dru­štva. Pi­cu­la po­dr­ža­va stu­dent­ske zah­te­ve za „eman­ci­pa­ci­jom dru­štva od dr­ža­ve” ko­ja po­ka­zu­je mno­ge ka­rak­te­ri­sti­ke za­ro­blje­ne dr­ža­ve i hi­brid­nog re­ži­ma. 

Ire­na Jo­ve­va re­kla je da su mla­di lju­di po­kre­tač­ka sna­ga Sr­bi­je. „Srp­ski stu­den­ti su glas na­de i sve­sti ce­log Bal­ka­na”, ka­že evro­po­sla­nik Ma­tej To­nin. „Evro­pa ne sme da ću­ti. Ni­je sa­da vre­me da se ću­ti, već da se vla­sti­ma u Sr­bi­ji upu­ti apel da učvr­ste de­mo­krat­ske te­me­lje, jer srp­ski na­rod za­slu­žu­je EU bu­duć­nost”, po­ru­čio je Vla­di­mir Pre­bi­lič iz gru­pe li­be­ra­la i le­vi­ce. 

Oče­ki­va­na kri­ti­ka pro­te­sta sti­gla je iz de­sni­čar­ske gru­pa­ci­je Pa­tri­o­te za Evro­pu, po­seb­no od ma­đar­ske stran­ke Fi­des ve­li­kog Vu­či­će­vog pri­ja­te­lja Vik­to­ra Or­ba­na. 

Uklju­či­va­njem u ge­o­stra­te­ške kon­fron­ta­ci­je SNS po­ku­ša­va da na­dok­na­di gu­bit­ke na do­ma­ćem te­re­nu. EU de­lu­je kao da okre­će gla­vu od gra­đa­na Sr­bi­je, ali sa­mo je pi­ta­nje vre­me­na ko­li­ko du­go će mo­ći da ću­ti i ig­no­ri­še sve gla­sni­je po­zi­ve sop­stve­ne jav­no­sti da se od­re­di pre­ma ple­me­ni­tim zah­te­vi­ma srp­ske omla­di­ne. 

Ka­da Vu­či­će­va Sr­bi­ja poč­ne da is­po­ru­ču­je ne­za­do­volj­stvo, stva­ri će se br­zo pro­me­ni­ti. Svet ne že­li mo­del sta­bil­no­sti ko­ji vo­di ka opa­snoj ne­sta­bil­no­sti.