Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dosije Kuba i Amerika

Otkako je svojom voljom, sa komandantskog sišao na nivo „drugara”, Fidel Kastro(82) preko „Granme” (zvaničnog lista Komunističke partije Kube) u „Refleksijama vašeg kompanjerosa” određuje putokaze i smernice komunističke Kube. Zato je i u svetu i na domaćem terenu odjeknula njegova najnovija kolumna u kojoj vođa kubanske revolucije tvrdi da su funkcioneri iz Havane spremni da se sretnu sa novoizabranim predsednikom SAD, „gdegod to Barak Obama zaželi”.

Malo pre ove izjave, mlađi brat Raul Kastro(77), kome je Fidel zbog bolesti prepustio da uz komandantsku obavlja i predsedničku dužnost, dao je sedmočasovni intervju američkom holivudskom glumcu Šonu Penu.

„Neutralni” Gvantanamo

Na pitanje da li bi se sastao sa novim predsednikom SAD, Raul Kastro je rekao:„Morao bih o tome dobro da razmislim. Razgovaraću sa svojim drugovima i funkcionerima. Lično, mislim da ne bi bilo fer da ja prvi krenem na put u posetu SAD...”

Raul kao „neutralno mesto” susreta predlaže zloglasnu američku bazu Gvantanamo, smeštenu na istočnom vršku kubanskog ostrva, gde bez suđenja čame zatvorenici osumnjičeni da su upleteni u terorizam. Na rastanku, kako je obećao Raul, novi američki predsednik dobio bi na poklon američku zastavu da je odnese „svojoj kući”.

Stariji Fidel je, kada je o mestu sastanka reč, fleksibilniji od svog mlađeg brata, iako u javnosti vlada mišljenje da stvar stoji upravo obrnuto: Raul je pristalica pragmatičnih reformi koje odskaču od tvrdog kursa socijalizma za koji se i dalje zalaže stariji vođa. Usput, Fidel Kastro je primetio da je upravo Bil Klinton, suprug nove američke šefice diplomatije, dodatnim merama zategnuo poluvekovni embargo prema Kubi, a da je i sama Hilari u predizbornom nadmetanju obećala da od tog kursa neće odustati.

U američkoj javnosti, inače, sazrelo je mišljenje da je Gvantanamo, kao mesto sramotnih nepočinstava, potrebno što pre rasformirati, a sve su češći glasovi koji govore u prilog ukidanju kontraproduktivnih sankcija prema Kubi.

Sankcije štete američkim interesima

(/slika2)Ukidanje embarga nije više beznadežna ideja, tvrdi Dženifer Gers Eskandon, profesor političkih nauka, u „Kriščan sajens monitoru”. Sazreli su uslovi da se prekine sa pedesetogodišnjim američkim embargom uvedenim u znak protesta protiv „socijalističke diktature”. Vašington objašnjava kako je embargo sračunat da Kubu natera na „demokratsku transformaciju”, ali sankcije prema Kubi nanose velike štete američkim ekonomskim interesima, uviđa profesorka Gers Eskandon. Podseća, takođe, da američki farmeri godinama lobiraju u Kongresu da se otvori kubansko tržište za namirnice iz SAD, jer je ono zbog niskih transportnih cena izuzetno privlačno. Lobiranje je imalo delimičnog uspeha: jer, uprkos embargu, Kuba najveći deo namirnica uvozi iz SAD.

Zajedničkim projektima sa kubanskim stručnjacima, kako navodi profesorka iz Atlante, mogle bi se modernizovati fabrike za preradu šećera i postrojenja za preradu nikla. Za početak, Kuba bi mogla da se angažuje u istraživanju tržišta za bioenergiju od šećerne trske, što bi dovelo do prave poplave inovacija, kako ona prognozira. Kuba, priznaje se, ima obilje dobro obučenih, ali nedovoljno uposlenih inženjera i ogromna polja šećerne trske. Ukidanjem embarga Amerika bi se, što je najvažnije, rešila kontroverznog zakona koji daje privilegiju kubanskim imigrantima nad ostalim doseljenicima iz sveta.

Druga škola u Americi protivi se ovoj ideji. Oni veruju da treba izdržati još samo malo, sada kada je socijalizam, bolešću Fidela Kastra, uz uragane i pozive na promene, znatno okrnjen. Neki američki eksperti predviđaju da sledi imigracioni talas koji će jače nego poslednjih godina zapljusnuti obalu Floride. Među njima je bivši analitičar CIA koji u nedavno objavljenom eseju o aktuelnom trenutku na Kubi predviđa da će „narodni bes porasti, a verovatno će se u mnogo većoj meri ispoljiti i razni oblici bezakonja”.

Obama je sa svoje strane izazvao mnoge komentare kada je u predizbornoj kampanji rekao da se zalaže za „direktnu diplomatiju”, razgovore sa kubanskim liderima, i momentalno ukidanje zabrane putovanja na ostrvo. Upravo ga je njegova novoizabrana šefica diplomatije optužila da je naivan i neiskusan.

Mnogi američki analitičari sa različitih ideoloških stanovišta predlažu da jedan od prvih poteza u spoljnoj politici bude ukidanje ili ublažavanje sankcija prema Kubi. Podseća se pritom na petnaest uzastopnih rezolucija u Generalnoj skupštini UN, kada je ceo svet pozvao na hitno ukidanje sankcija prema Kubi. Amerika je na poslednjem glasanju, uz Izrael, ostala usamljena. Obama, kako komentariše „Los Anđeles tajms”, više ništa ne duguje ni Kubancima iz Majamija koji su do sada svojim glasovima presudno uticali na predsedničke pobede. Vremena su se promenila, stasale su nove generacije kubanskih Amerikanaca koji bi hteli da slobodno putuju na Kubu. 

(/slika3)Na samom ostrvu, kako javljaju retki nezavisni dopisnici, narod očekuje bolji život. Mnogi od njih su svesni da američke sankcije služe kao izvanredan izgovor režimu za svu nemaštinu i nedaće.

„Svejedno mi je ko je predsednik Amerike – Obama, Hilari ili njena tetka”, kaže jedan ilegalni ulični prodavac. Važno mi je da imam svoj posao i platu, a ako je ona u dolarima, tim bolje.

Unutrašnji disidenti primećuju daće i vlast u Havani morati dobro da se pripremi za novu „postembargo eru”. Tada će razlike između dva sistema biti svima pred očima. Fidel Kastro se nedavno zaklinjao da je socijalizam jači i od prirodnih nepogoda. Rukovodstvo u Havani očekuje ukidanje sankcija bez ikakvih preduslova. Da li će se pri tome ostati, dok budu tekle pripreme za kubansko-američki samit, koji se očekuje u toku prvog mandata Baraka Obame? O tome se za sada u Vašingtonu i Havani govori samo u nagoveštajima. 

Zorana Šuvaković

---------------------------------------------

Združene vežbe Kube i SAD

Raul Kastro otkrio je u intervjuu Šonu Penu da vojske dve države, uprkos prekidu svih ostalih odnosa, „redovno sarađuju”. Crvena linija između dva vojna štaba ustanovljena je još pre jedne decenije, kaže kubanski lider. Do sada su se,kako otkriva, predstavnici američke i kubanske vojske sastali 157 puta. Sastanci se po ustaljenom pravilu održavaju svakog trećeg petka u mesecu, naizmenično na kubanskoj teritoriji i u američkoj bazi Gvantanamo. „Čak smo izveli niz zajedničkih vojnih vežbi u slučaju hitne opasnosti. Na primer, sami zapalimo vatru, a onda američki helikopteri zahvataju vodu iz zaliva i zajedno sa kubanskim vojnim letilicama gasimo udruženim snagama požar…”

Z. Š.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.