Žrtve nacizma ne smeju da budu zaboravljene

Ove godine obeležavamo osam decenija od pobede nad nacizmom, fašizmom i ustaštvom – 22. aprila 1945. desio se proboj logoraša iz Jasenovca, a povodom te godišnjice grupa istoričara GH7 uskoro će organizovati izložbu u Moskvi o ovom logoru za istrebljenje, najavio je juče Gideon Grajf, jedan od vodećih izraelskih istoričara Holokausta. On je na Međunarodnom naučnom simpozijumu „Pamtimo – nema zastarelosti” u Ruskom domu u Beogradu istakao da je izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” već prikazana u Ujedinjenim nacijama, čime je postala najveća postavka u UN, s obzirom na to da je za nju prikupljeno sedam tona dokumentacije.

„Jasenovac se prostirao na 240 kvadratnih kilometara, što je otprilike oko 150 fudbalskih stadiona i bio je jedan od najbrutalnijih logora”, naveo je Grajf. Kako je dodao, u Drugom svetskom ratu život je izgubilo 27 miliona Sovjeta, šest miliona Jevreja i oko milion Srba, stoga je važno što lideri dve supersile Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp, sada vode pregovore o miru u vezi sa ratom u Ukrajini. Prema njegovoj oceni, to je veoma važno, jer bi dalje produbljivanje sukoba moglo dovesti svet na ivicu nuklearnog rata, što bi, ako bi se desilo, označilo kraj naše civilizacije.

„Jasenovac i Aušvic nikada više”, rekao je Grajf.

Grajf je svoje tri knjige o ovoj tematici uručio juče Eleni Petrovnoj Mališevoj, rukovodiocu Nacionalnog centra za istorijsko pamćenje pri predsedniku Ruske Federacije. Gošći iz Moskve je knjige o ovoj temi uručio i naš akademik Vasilije Krestić, ali i predstavnici romske zajednice u Srbiji o stradanju Roma u NDH.

„Sve nas objedinjuje to što shvatamo da je naš rad zalog za budućnost”, istakla je Mališeva. Kako je dodala, 27 miliona ljudi iz Sovjetskog Saveza koji su izgubili život u Drugom svetskom ratu bilo je cena pobede.

„Od njih su 13,7 miliona bili civili i zarobljenici. To pokazuje pravo lice nacizma”, rekla je ona. Kako je dodala, Rusija je 2019. godine pokrenula projekat „Bez roka trajanja”, kako žrtve ne bi bile zaboravljene. Između ostalog, projekat obuhvata knjige sećanja koje sadrže podatke o stradalima, zasnovane na dokumentima, fotografijama i svedočenjima preživelih. Kada je na skupu juče pušten film o logorima u SSSR-u, nizale su se slike mrtve dece koje nacisti bacaju u jame, ljudi za koje se doslovno može reći da su kost i koža. U tim trenucima učesnici i posetioci samo su u neverici pomerali glavu levo-desno gledajući užasne prizore, dok se u sali moglo samo čuti coktanje... A Mališeva je objašnjavala:

„Bilo je preko 40.000 mesta na kojima su se dogodila masovna ubistva, radilo se između 12 i 20 sati dnevno i svakodnevno umiralo od gladi, epidemija, povreda, a medicinskog osoblja u logorila nije bilo.”

„Na prostoru današnje Belorusije postojalo je preko 570 logora smrti, a samo u jednom kod Minska je ubijeno oko pola miliona ljudi”, rekao je Pavel Mironov, savetnik ambasade Belorusije u Srbiji.

„Pred početak Drugog svetskog rata u Belorusiji je živelo oko 9,2 miliona stanovnika, a na kraju 6,3 njih”, istakao je Mironov. On je dodao da odlično zna da je Jugoslavija jedna od država koja je najviše stradala u ovom svetskom sukobu, te da je njegova zemlja zainteresovana da učestvuje u istraživanju o stradalim Belorusima na prostoru bivše Jugoslavije.

„Pružićemo svaku pomoć sa naše strane”, poručio je Mironov.

Jučerašnjem simpozijumu, koji su organizovali Međunarodni istraživački centar Drugog svetskog rata u Mariboru i njegov ogranak u Beogradu, prisustvovao je i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. Simpozijum koji je bio je posvećen tragedijama nacističkih koncentracionih logora na području SFRJ, među kojima su logori Zemlin (Staro sajmište) i Crveni krst (Niš) u Srbiji, Štalag XVIII-D u Sloveniji, kao i potrazi za ličnim podacima sovjetskih građana stradalih na teritoriji SFRJ, okupio je veliki broj stručnjaka iz Srbije, Rusije i Slovenije.

Janez Ujičić, direktor Međunarodnog istraživačkog centra o Drugom svetskom ratu, otkrio je do sada nepoznatu arhivsku građu, koja prikazuje lične podatke i informacije o sudbinama 3.000 sovjetskih ratnih zarobljenika i više od 5.000 zarobljenika nacističkog logora u Mariboru.