Nova rafinerija donela bi veću energetsku sigurnost

Predsednik Aleksandar Vučić objavio je juče rano ujutru da su američke sankcije NIS-u odložene za 30 dana i objavio isečak dopisa američkog Ministarstva finansija kojim se sankcije NIS-u odlažu do 28. marta. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je nakon toga za Tanjug da je odluka o odlaganju sankcija NIS-u stigla u „minut do dvanaest” i ponovila da je to dobra vest.

„Prošle noći smo dobili informaciju od američke Kancelarije za upravljanje imovinom u inostranstvu (OFAK) da su usvojili naš zahtev za odlaganje sankcija i da su Amerikanci naveli da shvataju značaj NIS-a za našu ekonomiju i građane. Svakako je to jedna jako lepa vest za građane Srbije s američke strane, pre svega od OFAK-a, a rano jutros je od Vlade Srbije notifikovana, da su usvojili naš zahtev, odnosno podršku koju smo dali zahtevu NIS-a da se odlože sankcije. Amerikanci su naveli da shvataju značaj NIS-a za našu ekonomiju, za naše građane, ali i za regionalnu energetsku stabilnost, kao i da je NIS isto vitalan za funkcionisanje nekih najvažnijih aktivnosti u našem društvu, kao što su zdravstveni sistem, policija i drugo”, rekla je juče ministarka Đedović Handanović za Tanjug. Naglasila je da se ova dozvola od američke administracije odnosno odlaganje sankcija NIS-u na 30 dana ne odnosi na američke državljane i na američki finansijski sistem. „Tako da sva ona lica koja imaju, na primer, pasoš Sjedinjenih Američkih Država neće moći da nastave da posluju s NIS-om ukoliko su to ranije činila, odnosno biće predmet rizika da dođu na listu sankcija OFAK-a, to se ne odnosi ni na koga drugog”, rekla je ministarka.

Istakla je da je naša država velikom diplomatskom borbom i naporima, na čelu s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerom Milošem Vučevićem, svim članovima radne grupe za NIS, kolegama iz vlade, koordinisano i vredno radila da objasne američkoj administraciji koliko je NIS važan za nas. „I da bi to pre svega pogodilo građane Srbije, a američka strana je od početka rekla da to nije cilj. Došli smo do jednog novog dana, ali to ne znači da ćemo prestati da radimo na ovoj temi, koja ostaje od najveće važnosti za Vladu Srbije, pre svega zbog važnosti NIS-a za našu privredu i građane”, rekla je ministarka Đedović Handanović i naglasila da smo se pripremali za najgori scenario i da ne dođe do odlaganja sankcija. „Nastavićemo da razgovaramo i sa jednom i sa drugom stranom i sa ruskom stranom i sa zvaničnicima SAD. Naša težnja i cilj Vlade Srbije je da učvrstimo, produbljujemo i osnažujemo našu saradnju sa Sjedinjenim Državama, da čuvamo dobre odnose s Ruskom Federacijom i da nađemo najbolje moguće rešenje. Mi smo se našli u sredini jednog problema i iznad naših glava su dve velike sile koje su na svu sreću počele da razgovaraju o svojim političkim pitanjima, pre svega, i ja se nadam da će se to nastaviti u dobrom pravcu. Tako da, svakako, do 28. marta je novi rok, nastavićemo vredno da radimo i da dođemo do još dobrih vesti za građane Srbije”, rekla je ministarka. Američki Sekretarijat za finansije doneo je 10. januara odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora – „Surgutnjeftu” i „Gaspromnjeftu” i njihovim podružnicama, s ciljem da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojima finansira rat u Ukrajini.

A šta znači u praksi ovaj kratak predah i za Srbiju i za NIS?

Nebojša Oberknežev, magistar naftno-gasnog inženjerstva, kaže za „Politiku” da vest jeste dobra i da vreme treba pametno iskoristiti i planirati šta za slučaj da se sankcije posle 28. marta ipak uvedu, a možda budu i sasvim ukinute.

Upitan da li je ovo trenutak kada treba ozbiljnije da se pozabavimo pitanjem gradnje još jedne rafinerije u Smederevu, za koju su bili poslednji put zainteresovani Kinezi, kaže da je zanimljivo što to više niko ne pominje, a dođete u situaciju da vam i te kako treba.

Naime, kako je poznato, sredinom maja je ministarka energetike potpisala okvirni sporazum o projektu izgradnje postrojenja za preradu nafte u Smederevu sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grup”, vredan 2,4 milijarde evra. Realizacijom ovog projekta doprinelo bi se smanjenju energetske zavisnosti, ali i povećanju BDP-a Srbije, istakla je tada ministarka Đedović Handanović. Kapacitet bi bio oko 100.000 barela dnevno, što je otprilike na nivou postojeće proizvodnje u Rafineriji nafte Pančevo.

„Ako Mađarski MOL u svom vlasništvu ima četiri rafinerije, zašto Srbija ne bi imala bar još jednu. Koliko je važno da imamo različite izvore snabdevanja, isto je toliko važno i da uvek postoji alternativa gde ovaj strateški posao može da se obavlja. Ako Kinezi nisu možda više zainteresovani, neka se ponudi ista opcija SAD ili nekoj drugoj zemlji”, ističe on.

Prema njegovom mišljenju, postoji više scenarija koji bi se mogli preduzeti ukoliko posle ovih 30 dana OFAK ipak uvede sankcije. Jedna je potpuno preuzimanje NIS-a od strane „Gasproma”, protiv koga nisu uvedene sankcije, a koji je od pre dva dana uvećao svoj udeo u NIS-u i sada ima 11,3 odsto, čime je „Gaspromnjeft” svoj vlasnički udeo u ovoj kompaniji sa 50 spustio na 44,85 odsto. Druga opcija je rebrendiranje, kao što je slučaj u Nemačkoj, što znači izdavanje prava da licencirate sopstveni brend, odnosno da partneru date pravo da proizvodi i prodaje proizvode s imenom vašeg brenda.

„Divno bi bilo da se sankcije skroz ukinu, jer OFAK na to ima visoko diskreciono pravo”, kaže Oberkenežev i dodaje da u obzir dolazi i to da neka treća zemlja preuzme određeni deo u ruskoj kompaniji uz to što bi OFAK s tim morao da se složi, dok nacionalizacija više uopšte nije predmet priče.

Važno je da, kako god da se na kraju ova teška priča okonča posle 28. marta, Srbija ima svojih rezervi za 180–190 dana. Tu se računaju i vojne i državne rezerve, jer je 2023. godine u Smederevu sagrađeno skladište za oko 100.000 tona nafte, ističe.

Osim toga, Srbija može da računa i na domaći potencijal ili na četvrtinu dnevnih potreba za naftom. Kad je reč o daljem transportu nafte, naš sagovornik ističe da se u narednih mesec dana nastavlja nesmetano snabdevanje „Janafom, što je važno i za Srbiju i za Hrvatsku.