Otkud povišen kadmijum u smrznutim malinama

Belgija je početkom godine izdala upozorenje da je pronašla kadmijum u smrznutim malinama poreklom iz Srbije. Ovo je objavljeno na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF). 
– Mada je dosta ređe u odnosu na druge zemlje, pronalazak prekomerne koncentracije kadmijuma u smrznutim malinama uvezenim iz naše zemlje jeste vest koja je neprijatno pogodila sve aktere u malinarskom poslu u našoj zemlji – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije i jedan od vodećih domaćih stručnjaka za jagodasto voće. 
– Kako je reč teškom metalu, veoma štetnom po zdravlje ljudi, više nego ikada ranije je potrebno utvrditi poreklo takve robe. Odnosno, da li je proizvedena kod nas ili je uvezena pa reeksportovana pod imenom maline iz Srbije – ističe naš sagovornik i napominje kako je činjenica da smo u prošlosti više puta „ispaštali” zbog reeksporta maline u kojima su pronalaženi virusi noro ili drugi nedozvoljeni sadržaji, a sve ovo ukazuje na potrebu doslednijeg poštovanja postojećih standarda i protokola koji obezbeđuju dokaze o poreklu maline, odnosno garanciju da je ovo voće proizvedeno u Srbiji i da nije mešano sa ukrajinskim, poljskim, kineskim i drugim. Prema rečima našeg sagovornika, ovo se dokazuje sertifikatom o usaglašenosti, kao i garantnim listom da je malina sto odsto proizvedena u našoj zemlji. Taj dokument pruža dodatnu potvrdu, ali i povlači krivičnu odgovornost u slučaju da se ustanovi da roba nije poreklom iz zemlje proizvođača.
Koji su mogući načini da se kadmijum nađe u povećanim koncentracijama u voću? Kako objašnjava Leposavić, poreklo teških metala u zemljištu može biti usled geohemijskih procesa, odnosno iz matičnog supstrata i u takvim situacijama se ovi elementi obično nalaze u veoma niskim koncentracijama. Recimo, kadmijum se u Zemljinoj kori pronalazi u količinama od 0,1 do 0,5 miligrama po kilogramu, i to uglavnom kao pratilac ruda cinka, olova i bakra. Poslednjih godina, kako objašnjava, industrijska postrojenja sve više zagađuju vazduh teškim metalima, a samim tim zagađenje se prenosi na zemljište i vodu. U slučajevima veće emisije ovih materija, u blizini topionica za preradu metala i termoelektrana često se primećuju oštećenja biljaka i zemljišta. Velika količina teških metala dospeva u zemljište, a iz njega u biljke i plodove, a sve zbog primene u industriji i poljoprivredi. 
– To je u poljoprivredi naročito izraženo kod nekontrolisane upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, a mnogi teški metali se u plodovima identifikuju nakon korišćenja sredstava za zaštitu bilja u nedozvoljenim rokovima primene – objašnjava Leposavić i dodaje da se veliki problem sa prekomernim koncentracijama teških metala u zemljištu, vodi, biljkama i plodovima javlja u ratom zahvaćenim područjima, kao što je kod nas bio slučaj 1999. godine. Tada je na velikim površinama u blizini intenzivnih bombardovanja NATO-a identifikovano povećano prisustvo teških metala i drugih štetnih materija. Naš sagovornik upozorava da sve ovo treba da bude i opomena uvoznicima ne samo maline već i drugih poljoprivrednih proizvoda namenjenih za prodaju na srpskom tržištu ili za dalju preprodaju. Ističe i da pojedine biljne vrste imaju povećanu akumulaciju štetnih metala, kao što je zrnevlje žita, povrće i lekovite biljke koje se koriste za čajeve. Treba znati i da je koncentracija teških metala u korenu i krtolama biljaka veća nego u nadzemnim delovima i da je veća u listu, nego u plodovima.
Kada znamo sve ovo, postavlja se pitanje šta možemo da uradimo da predupredimo štete u slučaju povećanih koncentracija teških metala u zemljištu. 
Ponašanje mikroelemenata u zemljištu uslovljeno je mnogobrojnim faktorima i svi oni zajedno ili posebno mogu biti presudni za sadržaj i dinamiku mikroelemenata, odnosno teških metala. 
Naš sagovornik ukazuje na to da je veoma važno pre sadnje bilo koje biljne vrste uraditi neophodne mehaničko-hemijske analize zemljišta da bi se odabrana parcela pravilno pripremila i u dovoljnoj meri obogatila potrebnim količinama organske materije. Procentualno gledano, veći deo poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji se organizuje na više ili manje kiselim zemljištima, a na njima je mobilnost teških metala izuzetno povećana. Zbog toga je pravilno izvođenje kalcizacije na kiselim zemljištima značajno za smanjivanje njihove mobilnosti i translokacije iz zemljišta u biljku. Pri unošenju sredstava za kalcizaciju neophodno je uneti i odgovarajuće količine organskih đubriva.
Sve ovo, napominje Leposavić, ima kao cilj proizvodnju, distribuciju i konzumiranje kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane. To se posebno odnosi na sadržaj opasnih i štetnih materija – teških metala čija koncentracija treba da bude usaglašena sa maksimalno dozvoljenim količinama koje propisuje nekoliko važećih pravilnika.