Plenumi su studentski demokratski prostor

Obraćamo se javnosti povodom teksta objavljenog u dnevnom listu „Politika” 22. februara 2025. godine, pod naslovom „Kad većnici pumpaju”. U tom tekstu kolega Čedomir Antić, redovni profesor na Odeljenju za istoriju Univerziteta u Beogradu – Filozofskog fakulteta, iznosi niz netačnih navoda i neakademskih kvalifikacija o procedurama o donošenju odluka i o radu Nastavno-naučnog veća i Uprave Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Javnosti je poznato da fakultet tradicionalno neguje pravo na različito mišljenje i slobodno izražavanje. Ipak, u nizu javnih nastupa profesora Antića, u kontinuitetu se, od samog početka studentske blokade, iznose uvrede i maliciozne konstrukcije na račun profesora i uprave Filozofskog fakulteta. Smatramo da je naša dužnost da na takve kvalifikacije odgovorimo. 
Na osnovu izrečenih navoda stiče se utisak da je odluka o obustavi nastave, kao vid podrške studentskim zahtevima, doneta suprotno važećim procedurama Fakulteta, kao sastavnog dela Univerziteta u Beogradu. Činjenice su, srećom, lako proverljive uvidom u sve donete odluke, koje su dostupne i na sajtu Filozofskog fakulteta. 
Veća svih devet odeljenja Filozofskog fakulteta donela su odluku o prekidu svih oblika nastavnih aktivnosti na fakultetu, na poziv studentskog plenuma, o čemu je javnost upoznata na konferenciji za štampu održanoj na Platou 9. decembra 2024. godine. Sednice sedam od devet odeljenja, kao i Kabineta za strane jezike, održane su uživo, a ne kako se u tekstu tvrdi „većinom na daljinu”. Odluke na datim sednicama donete su u skladu s važećim pravilima i procedurama i, naravno, glasovima većine članova odeljenja. U najvećem broju slučajeva, u zapisnicima sa sednica veća odeljenja, održanih 5. decembra 2024, izveštava se o „jednoglasnoj odluci” i prihvatanju stava Dekanskog saveta od 4. decembra 2024, kojim je obustavljena nastava na fakultetu. 
Punu podršku studentskim zahtevima, kao i „upravi, nastavnicima i saradnicima fakulteta koji su stali uz svoje studente”, pružio je i Savet fakulteta na sednici održanoj uživo 12. decembra 2024. godine, u čijem su radu, osim zaposlenih na fakultetu i predstavnika Studentskog parlamenta, učestvovali i članovi koje je imenovala Vlada Republike Srbije. Poštujući procedure, na osnovu odluka odeljenja donete su odluke Uprave i Nastavno-naučnog veća. Dakle, formulacija da su „dekan i prodekani nešto odlučili” nije zasnovana na činjenicama, niti je takva praksa moguća u instituciji koja poštuje odluke odeljenja u svim, pa i u ovom slučaju. U tom smislu, irelevantno je da li se sednica Nastavno-naučnog veća, održana 19–20. decembra 2024. godine, odvijala elektronski ili uživo – prethodne odluke svih odeljenja potvrđene su glasanjem članova Nastavno-naučnog veća na datoj sednici. 
Imajući u vidu da su sve sednice Nastavno-naučnog veća predviđene rasporedom za akademsku 2024/25. godinu održane u skladu s važećim kalendarom, nije jasno čime je motivisana formulacija profesora Antića da je 20. februara 2025. godine „konačno zasedalo Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta u Beogradu” i da su se za sve vreme studentskih blokada nastavnici „sastali samo jednom”. Nastavnici Filozofskog, kao i drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu, sastaju se vrlo često tokom čitavog perioda blokade, okupljeni oko podrške studentima, i razgovaraju s njima o važnim društvenim temama, kao što su npr. budućnost obrazovanja, autonomija univerziteta, društvena i profesionalna odgovornost, itd. Filozofski fakultet je i tokom blokade druga kuća onih kojima pripada – svih studenata i zaposlenih na fakultetu. 
Pokušaj profesora Antića da današnje blokade srpskih univerziteta uporedi s nacističkim zatvaranjem Beogradskog univerziteta 1941–1944. godine jeste zlonamerna instrumentalizacija istorije. Univerzitet su 1941. godine zatvorili okupatori, da bi sprečili pobunu koja se očekivala od te slobodarske ustanove. 
Sada je situacija obrnuta. Univerzitet su „zatvorili” oni kojima on i pripada – studenti, profesori i svi zaposleni. Blokada je sada sredstvo na putu da se „odblokiraju” institucije i ostvari pravednije društvo i država. Svaki pokušaj poređenja te dve situacije je maliciozan, manipulativan i opasan. 
Dakle, stav Nastavno-naučnog veća o blokadama je jasan i dosledan, o čemu svedoči i činjenica da je ubedljivom većinom odbijen predlog profesora Antića da se o njemu dodatno diskutuje i da se izmeni redosled tačaka dnevnog reda na najnovijoj sednici Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta, održanoj uživo 20. februara 2025. godine. Preciznosti radi, navodimo da je profesor Antić u tekstu izneo još jednu netačnu informaciju – protiv njegovog predloga je glasalo sto četrdeset sedam, a ne sto sedamdeset četiri člana Nastavno-naučnog veća, uz sedam glasova za i dva uzdržana. Prema tome – ni „maglovito” ni „neprozirno”, već demokratski i nedvosmisleno. 
Plenumi su studentski demokratski prostor i način donošenja odluka, i do sada su omogućili svim studentima da u njima učestvuju. Takvu mogućnost imaju i studenti i studentkinje profesora Antića, koji imaju i priliku, a sigurno i zrelost i sposobnost da se sami dogovore sa svojim kolegama i izbore za svoja prava, te ne vidimo zašto bi profesori u tome trebalo da posreduju. Sigurni smo da je javnost svesna, kao i kolega Antić, da bi studenti univerziteta u Srbiji već uveliko bili „u klupama”, na ispitima, a neki od njih i na studijama van zemlje, da su studentski zahtevi ispunjeni. Za razliku od profesora Antića, mi ne znamo šta se dešava u kabinetima „stranih vlada i obaveštajnih službi”, ali znamo da je Alijansa evropskih univerziteta „Circle U”, čiji je član Univerzitet u Beogradu, snažno podržala studentske zahteve, izražavajući zabrinutost zbog pritisaka na autonomiju univerziteta i slobodu izražavanja. 
Na sednici Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta održanoj 20. februara, sa zadovoljstvom smo mogli da čujemo odgovoran, pametan i odmeren nastup predstavnika studenata. Oštro osuđujemo način na koji o njemu govori profesor Antić – njegov profesor, koji bi trebalo da bude i pedagog. Od studenata uvek, a naročito poslednjih meseci, možemo mnogo da naučimo, npr. o uvažavanju kolega, akademskom ponašanju, poštovanju etičkog kodeksa i diskutovanju tema unutar institucija, umesto omalovažavanja u medijima. 
Bilo da je tačka dnevnog reda na prvom ili dvadeset petom mestu, reč su dobili svi koji su želeli da govore, a obavljeno je i glasanje. Time smo na dostojanstven i akademski način iskazali svoje mišljenje o studentskim zahtevima, što je kolega Antić, iz njemu poznatih razloga, opisao kao reakciju „ćutologa i žamornika”. Aplauze su dobili i predstavnik studenata, profesori, i dekan – za hrabrost, za duhovitost (ili je ona zabranjena u akademskim institucijama?) i za doslednu borbu za akademsku i društvenu odgovornost. Vremena su turbulentna, ali vrednosti su večite – na primer, akademska čestitost, koja podrazumeva zasnivanje iskaza na činjenicama, kao i osnovna kolegijalnost. Najzad, u nečemu se slažemo sa kolegom Antićem – i mi se pitamo „da li će posle svega makar neke biti stid”.

*Nastavnici i saradnici – članovi Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu