Povratak nepotpisanih, većnici pišu tekst za novine

Dočekali smo i to, univerzitetski profesori i saradnici napisali su zajednički tekst povodom stavova svog kolege i nisu se potpisali. „Nastavnici i saradnici – članovi Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta u Beogradu” mogu biti svi članovi, možda deo njih, a moguće i četvoro njih – jedan profesor i troje saradnika, recimo. Trebalo je vremena da ovaj tekst bude objavljen. Iz uredništva „Politike” su tražili potpisnike i konačno su dobili azbučni spisak njih sto pedesetoro! Da postoji neki zahtev prema meni, to bi bila jedna lepa peticija. 
Posle svega osećam se tužno: ne samo da nema dijaloga, već se moje kolege, uključujući mog vršnjaka dekana, profesora Sinanija, nečega stide kada sam ja u pitanju. Zar nije bilo logično da ovaj manjkavi dijalog (pošto na drugoj strani imamo grupu samo za uredništvo potpisanih profesora) vodimo na ustanovama fakulteta? Ovako, pomišljam da bi s druge strane trebalo da čujem glas čitavog hora koji peva stihove jedne davno zaboravljene, ali kod nas prečesto primenjene pesme: „Ko drukčije kaže, taj kleveće i laže. Okusit’ našu će pest!”
U duhu ovih stihova je i sadržaj teksta. Apodiktični stavovi i, razume se, diskvalifikacija „protivne strane” (kako me oni verovatno sasvim pogrešno doživljavaju). Pišu o „netačnim navodima i neakademskim kvalifikacijama” te „uvredama i malicioznim konstrukcijama” (u dalje tekstu NNUMK – „netačni navod, uvredljiva i maliciozna kvalifikacija”), kojima pre svega štetim „profesorima i upravi Filozofskog fakulteta”. 
Prva NNUMK za koju me optužuju jeste moja tvrdnja da stav fakulteta nije zauzet prema procedurama. Kažu sve može da se proveri. O tome sam detaljno pisao u tekstu i trebalo je da moje argumente na isti način opovrgnu. Činjenica je da je dekanski kolegijum podržao zahteve plenuma, a da je posle tu podršku sadržajno menjao. Sastanaka, svih profesora, ili makar odeljenja, nije bilo, sednice na kojima bi razgovarali su izostale. Tako je prošlo osamdeset dana, Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta na kojem radim, podržalo je prvi, rani, stav dekanskog kolegijuma (dakle „razumevanje za blokadu”), ostali su navodno podržali drugi ili treći stav – bez rasprave, na onlajn-sednicama. Krajem decembra 2024. Nastavno-naučno veće, na onlajn-sednici, podržalo je prethodno pomenute odluke odeljenskih veća. Oba puta sam stavio primedbu, odbio da tako glasam, pisao pisma... Odgovori su izostali. Divota, ima li državne ustanove u kojoj je SNS većina, a koja je manje demokratska i transparenta? Na prvoj sednici NNV, koja je sazvana uživo, u zgradi fakulteta, još od prošlog novembra, upriličenoj 20. februara 2025, mogli smo samo da čujemo „informaciju” o protestima. 
Gde smo to, dakle, slobodno mogli da raspravljamo i, još važnije, o nečemu odlučimo? 
Mene, kao redovnog profesora koga su zajedno sa studentima iz učionice pokušali da izbace nepoznati mladi ljudi, dekan nije pozvao ni na razgovor. Znao je pre osam godina, kad je takođe bio dekan, da na posebno organizovanom sastanku traži da povučem privatnu tužbu protiv osobe iz iste anarhističke organizacije, koja nije bila student, a koja me je prilikom prošle blokade (2014. godine) pljunula u lice, stavljala mi pored ušiju zvučnike iz kojih je treštala muzika i učestvovala u klevetničkoj medijskoj kampanji protiv mene. Znao je da u vreme kad je nedavna studentska blokada novosadskog Filozofskog fakulteta, u nekoj drugoj organizaciji, bila pokrenuta protiv Dinka Gruhonjića, u ime svih nas podrži ovog političkog aktivistu i šovinistu. 
Druga NNUMK. Nepotpisnici tvrde da sam ih uporedio s nacistima, kada sam tačno rekao da je ovo najdugotrajnije potpuno zatvaranje fakulteta (i univerziteta) posle 1944. godine. Znam da su svi zajedno uzev retko pisali za novine, ali naučna metodologija je još rigoroznija od one koju primenjujemo za pisanje novinskog teksta. Moja rečenica glasi: „Fakultet i univerzitet zatvoreni su tokom više od osamdeset dana, procenjuje se najdugotrajnije od nacističkog ukidanja Univerziteta u Beogradu.” Gde je tu inkriminacija mojih nepotpisanih kolega? Da li su, da bi do nje došli, možda primenjivali metodologiju „Informera”, NKVD-a ili Sv. inkvizicije? 
Treća NNUMK. Nepotpisnici „najoštrije osuđuju” način na koji sam pisao o studentu koji nam je „pružio informaciju” o protestima. Tvrde: „Trebalo bi da budem i pedagog”. Napisao sam: „Za govornicom se našao jedan student istorije, razume se da se nije predstavio, pod tremom i crven u licu zahvalio se na podršci, podsetio na uzvišene ideale borbe, zamolio za izvinjenje prisutne i one koji to nisu ako su studenti negde pogrešili, garantovao nam je bezbednost, a onda uz frenetični aplauz većnika otišao nazad u bazu.” Gde je tu uvreda?! Da li su moje kolege prisebne, da li je moguće vređati neku osobu ako ispričamo kako se nešto dogodilo? Njihov idealni „pedagog” treba da govori neistine?! A tek taj odnos prema studentima. Sa dvadeset i tri godine Gavrilo Princip je, nažalost, već bio na zalasku svog slobodarskog života; Aleksandar Veliki je bio tako mlad kad je pobedio kod Isa; nepotpisnicima svakako mila Greta Tunberg još nema dvadeset i tri godine, a već sedam godina trese zapadni svet. Zašto se prema našim studentima ponašaju kao prema maloj deci, čak bebama? Uvek, osim kad im obećavaju da će (zajedno) „vladati” Srbijom? 
Osim izvrtanja proverljive istine – što me navodi na pomisao da će posle blokade pokušati da neistinama, kanselovanjem i mobingom progone neistomišljenike – nisam od nepotpisanih čuo nijedan odgovor. Moglo je na sednici da se razgovara, ali prilika za debatu i odlučivanje nije data. I dobro je što su spomenuli i moju, kako kažu, četvrtu NNUMK. Utvrdili su da je protiv te, načelne i verujem za njih bezopasne, promene dnevnog reda sednice NNV glasalo 147 – umesto kako sam napisao 174 – članova veća, sedam glasova je bilo za predlog i dva uzdržana. Moj argument ne bi izgubio na značaju da sam dao tačan broj, većina je i dalje bila velika. Samo ta potreba da dokažu kako lažem (ne grešim u pisanju, permutujem brojeve ili slabije čujem) odvela je nepotpisane tamo gde sam samo mogao poželeti. Možda sam pogrešio zato što sam želeo da imaju kvorum prilikom odlučivanja, te da se i na taj način ne kompromituju. Kvorum NNV Filozofskog fakulteta u ovom trenutku broji 162 člana (ukupan broj članova veća iznosi 323 – proverio sam nakon objavljivanja njihovog stidnog pisma, u sredu, 5. marta). Sve zajedno, na sednici je dakle bilo 156 profesora, docenata i saradnika. Forma me ni tada nije mnogo zanimala. Volje za odbranom ustanova i demokratije nema na Filozofskom fakultetu. Na meni je bilo da to pokažem, što sam i učinio. Neka malicioznim mobingašima, koji se javno ne potpisuju već se kreću u mnoštvu, bude jasno da su se motivisani prizemnom zlobom razotkrili – na samom početku sednice, za dnevni red, glasali su bez kvoruma. 
I da zaključim. Plenumi su neustavni i nezakoniti. Neobično je da upravo njihovi najgorljiviji zagovornici tvrde da brane Ustav Srbije. Blokada ne postoji u zakonima koji omogućavaju postojanje državnog univerziteta i njegovu autonomiju. Da, tačno, profesori i studenti – ne dekanski kolegijumi i plenumi – su „vlasnici” Univerziteta, a s njima i država Srbija, nadam se naša zajednička otadžbina, ili možda kao voljeni Dinko Gruhonjić uvaženi nepotpisani misle da živimo u Mordoru. Spominju nekakvu međunarodnu ustanovu koja je podržala blokade. Koliko je ovakvih blokada tokom proteklih dvadeset godina sprovedeno u zemljama EU? Da li je uzvišena institucija protestovala zbog ubijanja studenata u pojasu Gaze?! Da li su osudili prošlogodišnje višesatno javno batinanje studenata Univerziteta Kolumbija, izvršeno tokom javnih i mirnih protesta?! Pritom, mislim na Kolumbiju u Sjedinjenim Državama, a ne onaj istoimeni univerzitet u Belorusiji. 
Vidim nepotpisnici govore i o stidu. Imam srce, dušu i savest, umem da se postidim i pokajem. A znaju li oni da se stide? Sudeći po skrivanju iza grupe, možda se kao sasvim mala deca, svesni sebe, stide da nastupe sami, bez zaštite, pod imenom i prezimenom. Profesori... Istorija nas, međutim, uči da zlo najlakše čine bezimeni u masama.

*Profesor Filozofskog 
fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista