Sve više se traži hrana bez dodatog šećera

Potražnja za proizvodima bez dodatog šećera nastavlja da raste, pokazuju najnoviji podaci na američkom tržištu. Industrija sve više insistira na ovakvim proizvodima, jer se ovo tržište suočava sa ogromnim problemima gojaznosti, čak i u najmlađem uzrastu. S druge strane, sve je veći broj korisnika lekova za mršavljenje. Najnovije istraživanje koje je prošle godine sprovedeno na 1.500 odraslih Amerikanaca koji su uzimali ove lekove pokazalo je da je 57 odsto njih izjavilo da obraća više pažnje na dodatak šećera u proizvodima. Jedan od instituta za prehrambene tehnologije je saopštio da se predviđa da će globalno tržište lekova za mršavljenje imati godišnju stopu rasta od dvadeset odsto do 2030. godine, što će podstaći prehrambene kompanije da prilagode postojeće proizvode i kreiraju nove koji su fokusirani na proteine, zdravlje creva i nutrijente koje biraju korisnici lekova za mršavljenje. 
Drugi trend koji se predviđa jeste smanjenje šećera i soli u proizvodima. To se, prema najavama Ministarstva poljoprivrede SAD, odnosi pre svega na dodate šećere u školskim obrocima, koji bi do 2027. godine trebalo da se smanje za 10 odsto. Američka agencija za hranu i lekove je predložila da se od ove godine informacije o dodatim šećerima, natrijumu i zasićenim mastima ističu na etiketi na prednjoj strani proizvoda. Tu bi trebalo isticati da li je proizvod imao nizak (pet ili manje), srednji (od šest do 19) ili visok (20 odsto i više) procenat dodatih šećera, natrijuma i zasićenih masti. U istraživanju se navodi da više od osam odsto Amerikanaca već uzima lekove za mršavljenje te da bi proizvodi koji su namenjeni njima trebalo da budu bogati hranljivim materijama, vlaknima za zdravlje creva i da nemaju dodatog šećera. 
Jasno je da je ovaj problem u Americi dobio drugačije razmere, te da se gojaznost gotovo podrazumeva, ali se ni naša zemlja ne može pohvaliti nekim dobrim rezultatima. Istraživanja pokazuju da je svaki peti Srbin gojazan i da će za 10 godina svaki treći patiti od ove bolesti, ako nešto ne učinimo. Stručnjaci podsećaju da je genetika važan faktor rizika i da utiče i do 40 procenata u pojavi i razvoju gojaznosti. S druge strane, malo je genetskih i hormonskih poremećaja koji dovode do gojaznosti. Ova bolest nastaje kao posledica nezdravog života, a pod tim se ne podrazumevaju samo vazduh i voda, već i hrana. Na epidemiju gojaznosti i u svetu i kod nas utiče hrana koju konzumiramo, način na koji se ona proizvodi i na koji nam se plasira. Pretpostavlja se da će za 10 godina na svetu biti gotovo dve milijarde gojaznih, a gojaznost će se povećavati i kod dece za čak 100 procenata. Poslednjih decenija navike u ishrani kod ljudi su se značajno promenile. Globalno, količina hrane koja je na raspolaganju se s vremenom povećala. Na početku 20. veka, ljudi su konzumirali manje od pet kilograma šećera godišnje, a danas je to mnogo više, dok se potrošnja voća i povrća smanjila. Nedavno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije u evropskom regionu pokazalo je da samo 30 odsto dečaka i 37 odsto devojčica 13–15 godina jede voće svaki dan. Ljudi uopšte jedu više, jer im je veća količina hrane na raspolaganju. U Zapadnoj Evropi, na primer, najmanje dve trećine odraslih nije dovoljno fizički aktivno i taj broj nastavlja da raste. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se odrasli bave najmanje 30 minuta dnevno fizičkim aktivnostima kao što su hodanje, vožnja bicikla, obavljanje kućnih poslova, baštovanstvo, ples i penjanje uz stepenice. Redovna i umerena fizička aktivnost, smatra se, može produžiti ljudski život za tri do pet godina.