Težak je zadatak glasom se suprotstaviti moćnom zvuku orkestra

Katarina Bradić, mecosopran sa uspešnom inostranom karijerom, nastupiće prvi put na Gala koncertu sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije, pod upravom maestra Balaža Kočara iz Budimpešte, 22. marta u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. Slušaćemo je u delu „Sea Pictures op. 37” Edvarda Elgara. Na programu SO RTS biće i Bartokove „Dve slike za orkestar op. 10” i „Koncert za orkestar”.

Katarina Bradić je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na dva smera: muzička pedagogija i solo pevanje. Magistarske studije solo pevanja je završila na Bečkom konzervatorijumu. Tokom boravka u prestonici Austrije bila je članica čuvenog Hora „Arnold Šenberg”, koji okuplja profesionalne i iskusne pevače, a nastupa širom sveta. Katarina je bila i predstavnica Evrope u vokalnoj grupi „Soul Singers of United Lands”, čija je misija širenje multikulturalnosti. Katarina Bradić nastupa u solističkim ulogama, uglavnom u baroknim i savremenim operama, a odlikuje je posebna boja glasa. Prvi angažman dobija u „Vlaamse” operi u Antverpenu, gde interpretira Olgu u „Evgeniju Onjeginu” Čajkovskog, Suzuki u Pučinijevoj „Madam Baterflaj” i nastupa u operi „Đazone” Frančeska Kavalija.

Na poziv Dojče opere iz Berlina gostuje kao Bizeova Karmen i time počinje njena velika internacionalna karijera. Slede operske kuće u Minhenu, Hamburgu, Cirihu, Bazelu, Beču, Madridu, Parizu, Ženevi, Briselu, Barseloni, Amsterdamu, Štac operi u Berlinu, Diseldorfu, Boljšom teatru u Moskvi i drugim najprestižnijim dvoranama sveta. Repertoar Katarine Bradić obuhvata dela napisana od baroka do savremenih autora. Sarađivala je sa dirigentima i režiserima kao što su: Rene Jakobs, Semjon Bičkov, Donald Ranikl, Rafael Pišon, Rikardo Minazi, Beri Koski, Loren Peli, Kaliksto Bjeito, Fiona Šo, Sebastijan Baumgarten i mnogi drugi.

Sezonu 2024/2025. započinje u „Theatre du Chatelet” u Parizu tumačeći naslovnu ulogu u Hendlovom „Orlandu”, u „Staatsoper Unter den Linden” u Berlinu sledi rola Kasandre u istoimenoj Fokrulovoj operi i učešće u scenskoj adaptaciji Hendlovog „Mesije” u „Komiche Oper” u Berlinu.

Katarina Bradić razgovor za „Politiku” počinje najavom predstojećeg koncerta na Kolarcu rečima:

– U Beogradu ću se predstaviti ciklusom pesama Edvarda Elgara koji se zove „Sea Pictures”. Živim pored mora, doduše u Španiji a ne u Engleskoj, te mi je ovaj ciklus, koji sam delimično pevala tokom magistarskih studija u Beču, blizak srcu. Sa Simfonijskim orkestrom RTS-a i dirigentom Kočarom ovom prilikom sarađujem prvi put – ističe naša sagovornica.

Diplomirali ste na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a usavršavali na Bečkom konzervatorijumu. Kako danas gledate na godine učenja u različitim sredinama?

Studije u Srbiji su od mene napravile muzičara koji će uzeti bez straha bilo koju partituru u ruke, čak i komplikovanu i objektivno tešku, savremenu. Zahvalna sam na našem načinu obrazovanja. U Beču sam počela da otkrivam i bavim se muzikom kojom u Srbiji nisam imala puno šansi da se bavim kao što su barok, umetnička solo pesma, savremena muzika. Iskustva u poznatim horskim ansamblima su bila od ogromnog značaja jer su mi pružila upliv u muzičku literaturu za koju nisam ni sanjala da postoji, a koja mi je produbila vidike za načine muzičkog i vokalnog izraza. Tome je doprineo i rad sa sjajnim dirigentima iz najrazličitijih kultura.

Dojče opera iz Berlina je bila važna u vašoj karijeri. Kako je došlo do tog angažmana, ali i do nastupa u drugim operskim kućama?

Angažovana sam u Dojče operi putem audicije, u isto vreme kad i u Flamanskoj operi („Vlaamse” opera) u Antverpenu. U tom trenutku odlučila sam se za Flamansku, jer sam tamo dobila bolje uloge. Dok sam završavala tu sezonu u Belgiji, Dojče opera je ponovila poziv da se pridružim njihovom ansamblu bez obaveze da ponovo pevam audiciju, i naravno, pristala sam.

Koliko uloga u svom fahu ste do sada ostvarili, da li je savremeni izraz blizak vašem glasu i kakve planove imate u nastupajućoj godini?

Iskreno, ne znam koliko sam uloga ostvarila. Ne brojim ih. Neke sam pevala mnogo puta u različitim režijama. Recimo Karmen sam pevala u šest različitih režija/produkcija. Savremeni način komponovanja, po mom mišljenju, često nije blizak nijednom ljudskom glasu. Pitanje je koliko ste spremni da se upustite u takav poduhvat. Pevačke linije su često tako napisane da morate pevati glasovne vratolomije, a glasom se suprotstaviti ogromnom zvuku orkestra je težak zadatak. Ono što je za mene tu privlačno su zanimljive uloge i tematika. U ovoj godini me očekuje Kasandra u istoimenoj, prvoj operi belgijskog kompozitora Bernara Fokrula, koju ću izvesti u „Staatsoper Unter den Linden” u Berlinu, sledi „Orlando” u Luksemburgu, Bradamante u Hendlovoj operi „Alčina”, koju ću pevati sa kontratenorom Filipom Žaruskijem u Parizu, Monpeljeu i Barseloni itd.