U toku je široka hibridna akcija obezgavljivanja RS

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Protiv Republike Srpske vodi se organizovana hibridna akcija sa ciljem da se ona politički i institucionalno obezglavi. Sve što rade ide u pravcu toga da Srpsku ostave bez političkog vođstva i tako omoguće njeno slabljenje i centralizaciju BiH, kaže predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

On u intervjuu za „Politiku” naglašava da je pravosudni progon protiv njega, kao i premijera i predsednika Skupštine RS samo jedan od instrumenata tog šireg plana.

„Videli su da narod stoji uz svoju republiku, da ne mogu da nas slome, pa to sada pokušavaju preko pravosuđa koje je u funkciji bošnjačke politike.” Dodik je rekao da je pravosudni progon protiv njega samo površina, dok je suština kršenje čitave osnove jednog društva. „Stranac je doneo odluku da je krivično delo ako ga ne slušamo. A s druge strane, moj primarni zadatak je da ne dozvolim da neko potcenjuje moj narod i republiku. Mislite li da je meni bilo dosadno, pa sam se usprotivio nametanjima i zbog toga doživeo ovaj progon?”

Kaže da su Bošnjaci „spremno i podlo” prihvatili Šmitovu odluku kako bi se obračunali sa Srbima u uverenju da će na taj način da eliminišu svaki otpor u budućnosti. „Onda su planirali doneti odluku da je imovina nadležnost BiH i tome niko više ne bi imao volju ili smelosti da se usprotivi. Naivno je misliti da je to sve slučajno.”

Dodik ističe da su nastojanja za preknjižavanje imovine počela pre više od godinu dana, ali su videli da je narod u Srpskoj spreman da se homogenizuje u odbranu. „Ozbiljno su shvatili naša upozorenja da ćemo proglasiti nezavisnost ako nam dirnu imovinu. Pa su onda odlučili da najpre sruše najveće političke i moralne autoritete, a onda da nastave dalje”, rekao je Dodik.

A stvarnost u BiH, kaže, niko od njih ne želi da vidi. „Sa dve strane entitetske granice odvija se potpuno zaseban život. Minulih trideset godina otišlo je u bezdan koji nikome nije ništa doneo. A da smo živeli jedni pokraj drugih, bez zidova, vratilo bi se i poverenje. A pogledajte gde smo sada.”

Na pitanje da li zna kada će u Sarajevo doći novi ambasador SAD, kaže da bi bilo najbolje da se ta ambasada ukine, a ako se to zaista i desi, bilo bi, kaže, dobro da Srpska taj objekat kupi za svoju ambasadu. „Verujem da Srpska zaslužuje nezavisnost, a narod ovde veoma dobro razume šta se može, a šta ne. Ona mora da bude ostvarena isključivo političkim putem, nikakvim revolucijama.”

Lista prijateljskih zemalja Srpske se širi, ali nezavisnost pa ni „izvorni Dejton”, ipak, za mnoge nisu prijatne teme...

Ako u BiH nije moglo normalno da se živi u prethodnih trideset godina, zašto bi bilo opravdanja da to potraje još petnaestak godina. Umesto da smetamo jedni drugima, zašto svoje razlike ne bismo rešili tako da se raziđemo na miran način. Dejtonski sporazum je rešio pitanje podele BiH tako što je postavio granice između entiteta. Možda su neki nezadovoljni time, ali i mi mislimo da smo dobili manje nego što nam pripada. Međutim, imamo granicu i ona je garancija da ovde neće biti rata. Amerikanci su tada bili dovoljno pametni i potvrdili su granicu između entiteta. Ta granica, sem podele, određuje da se sa njene dve strane odvija potpuno zaseban život. Naravno, granica može da bude čvrsta i meka, a videćemo kako će ona izgledati. Izvesno je da će ona jednog dana postati međunarodna linija. Hrvati, Bošnjaci i Srbi uvek tačno znaju sa koje strane granice se nalazi. Pitanje je samo da li ćemo imati granične prelaze ili nećemo. Upravo ta granica određuje sve – pitanje katastra, školstva, vrednosti, načina života, ingerencija, izbora...

Srpska i Federacija BiH su se našle u konfuznoj situaciji nakon što je Šmit nametnuo zakon po kom ste presuđeni, a Skupština RS donela zakone o zabrani rada pravosuđa i bezbednosnih agencija BiH, koje je potom privremeno suspendovao Ustavni sud BiH, čije odluke se, pak, ne sprovode u Srpskoj. Šta vidite kao mogući izlaz iz ove situacije?

Izlaz je u tome da mi ne prihvatamo vanustavno stanje. Krnji Ustavni sud nema pravnu moć da nešto zabrani, jer nije u kapacitetu predviđenom Ustavom. Prema Ustavu, sudija može da sedi u tom sudu do 70. godine, ali sada imamo primere poput Seade Palavrić, koja je istaknuti kadar SDA. Kako neko može da postupa ustavno, ako deluje na antiustavnoj osnovi? Takođe, pri izboru stranih sudija u ovaj sud nije bilo konsultovanja Predsedništva BiH, što je ustavna obaveza. Povrh svega, nedostaju dvojica sudija iz Republike Srpske. O kakvom Ustavnom sudu mi ovde govorimo?

Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić predlaže arbitražu i nudi da RS povuče svoje zakone ako Šmit poništi svoje odredbe.

Treba razgovarati o svemu, ali to je posao za pravnike. Moja uloga su politički procesi. Kao predsednik Srpske, moj zadatak je da odražavam jedinstvo i predstavljam njene interese. Stevandić je veoma aktivan i agilan u borbi za našu poziciju i poštujem sve što on radi. Dejtonski sporazum je međunarodni ugovor i svaki takav ugovor može da uđe u neki spor, što se ovde već odavno desilo. Pristojno je videti šta o tome misle neka autoritarna mesta. Nisam siguran da su te daleke destinacije spremne da se upuste u to, ali smatram da je ideja vredna pažnje.

Izvesno je da mnoge stvari u BiH zahtevaju uređivanje...

Situacija u BiH je, nažalost, nakaradna. Zbog toga smo i naterani da branimo našu ustavnu poziciju. U Ustavu BiH nigde ne piše da postoji pravosuđe, Sipa, VSTS, Sud BiH ili Tužilaštvo BiH. Zato je bilo logično zabraniti delovanje vanustavnih institucija u RS. Ali sada, te vanustavne institucije proganjaju ustavne institucije, poput predsednika republike, Skupštine RS i premijera, dakle, celu Srpsku. Ova kulminacija nakaradnih rešenja stigla je do trenutka kada se moraju rešavati. To mora da se reši isključivo kroz prava na nadležnosti. Srpska ima nadležnosti za pravosuđe, policiju, tužilaštvo, a BiH ih nema. Zato smo sada u poziciji da ili odbranimo svoju ustavnu poziciju ili ćemo prihvatiti nakaradna nametanja. Godinama smo ćutali, jer je postojao ogroman pritisak, pre svega od strane Bajdenove administracije, ne samo ovde već i širom sveta gde su napravili ozbiljan nered. Njihova teza je bila da se mora završiti „nezavršeni posao” u BiH. Radili smo ono što smo mogli u atmosferi nesnosne sile zapadnih predstavnika. Ukazivali smo na neustavnost, znajući da će doći vreme kada ćemo to postaviti na dnevni red. Izmislili su priču da norma nije Ustav BiH, već pravila koja oni diktiraju. Kada sam se tome usprotivio, dobio sam sankcije. Nije bilo dana kada nije bilo galame iz ambasade SAD. Sada, međutim, iz Amerike imamo sasvim drugu situaciju. Tramp je oslobodio svet i promene su već vidljive. Svet je pred izbore u SAD bio na ivici svetskog rata. Operacije CIA, pa čak i ubistva širom sveta, finansirane su od USAID-a. Bilo je mnogo zla koje Tramp sada poništava. U BiH je 40.000 ljudi živelo od donacija USAID-a ili Sorosa. Nešto malo novca im je, možda, ostalo, ali videćemo kako će stvari izgledati, recimo, krajem godine. Mogao sam davno da izaberem komoditet i sve ovo izbegnem, ali zar neko zaista misli da je sve ovo što se dešava proizvod moje dokonosti. To je rezultat namere da se pokaže da se s našim pravima, nadležnostima i imovinom neće igrati. Ubrzo bi i mi postali višak u sopstvenoj zemlji, a na ovu teritoriju bi bili naseljeni migranti iz Evrope. Pogledajte koliko muslimanskih migranata deportuju u zemlje iz kojih su ušli u EU. A zašto se ovde ne vraćaju? Zbog protivljenja da se ovde pravi rezervat, postali smo smetnja evropskim činovnicima.

Verujete li da se okolnosti u svetu polako menjaju?

Da, došlo je novo vreme i prilika da se raščiste stvari. U tom raščišćavanju BiH ima šansu samo ako se vrati na pravnu normu, a to je Ustav BiH. Razumem da su neki frustrirani što u Ustavu BiH ne nalaze ono što bi želeli. Mi, međutim, ni slovo ne tražimo od onoga što je BiH dobila po Ustavu – onih devet nadležnosti. Neki laici tvrde kako je Parlamentarna skupština BiH donosila neke zakone, ali treba da znaju da se zakonima ne može menjati Ustav BiH. Zaboravljaju ili neće da znaju i to da nije predviđeno da stranac bude predlagač zakona, a naročito ne i njihov donosilac. Dakle, i oni zakoni u kojima je stranac bio predlagač nisu valjani, a reč je o oko 280 zakona. Razumem da ta muzika ne prija ušima Bošnjaka.

Ipak, čini se da se stvari sve dublje ukopavaju...

Ovde je sada igra moći. Ili će oni putem hibridnih institucija nametnuti svoju volju ili ćemo mi istrajati i dokazati da oni ne mogu ovde da deluju. RS ne može da odlučuje šta će oni da rade u FBiH, ali ako dođu u Srpsku, suočiće se sa optužbama da napadaju njen ustavni poredak. U toj igri moći ubeđen sam da smo mi ti koji će da pobede. Sud i tužilaštvo su po svim ocenama pod upravom kriminalnih klanova. A tužioci takvih institucija su nedodirljivi, ma koliko grešaka napravili. Bošnjaci ne žele da čuju nijedan argument, zatvoreni su u svoju iluziju u kojoj je sve što je kreirano njima u prilog, a kada se iznesu suprotni argumenti, onda prete pritvorom. Ali videćemo šta će biti sa pritvorom. Pa se zabavljaju pričom kako smo mi neki begunci, što je zaista „simpatična” kvalifikacija, kada dolazi od neustavne institucije. Sarajevo je postalo mesto gde se sva politika svela na petljanje, mazanje i laganje. Nemamo mi tamo ozbiljne ljude i politike sa kojima bismo sarađivali.

EUFOR je saopštio da nema nameru asistirati u privođenju, ali verovatno nije prijatno biti na poternici?

U Sarajevu su toliko izmešteni iz realnosti da ne vide da su njihove žalopojke dojadile svetu. Na kraju su spali na to da nas progone zato što sam potpisao ukaz. Ako smo tako loši, kako ste ranije pričali, zašto nas ne ganjate za neke malverzacije? U pozadini je široka hibridna akcija obezglavljivanja Srpske. Iz istorijske perspektive gledano, to je staro majstorstvo i licemerje Sarajeva. Kad god su hteli da pritisnu nekog od Srba, radili su putem pravosuđa. Plejada srpskih intelektualaca morala je da se sklanja iz BiH u Srbiji, čak i deo Hrvata. Terali su viđenije ljude iz drugih naroda, ostavljajući u učmalom Sarajevu iluziju sopstvenog junaštva kako su oni „majstori scene”. Bilo bi interesantno napraviti spisak ljudi koji su bili potisnuti od 50-ih godina prošlog veka, kada su se na scenu vratili muslimani, koji su bili u ustašama i saradnici fašista. Obračun je počeo tada, stotine Srba su strpali u zatvore ili ih isterali u Srbiju. I sada to rade i nadaju se da će neko pobeći, ali ovaj put se to neće desiti. Bude li se tako odvijalo, ide i 49 odsto naše teritorije.

Može li za RS biti korisno ako Amerika i Rusija izglade nesporazume, makar one najveće, ili bi Tramp, ipak, mogao da iznenadi nekim neočekivanim pristupom za BiH?

Treba izbeći sferu nagađanja. Postoje pravila u svemu. Koristimo neke mehanizme tih pravila, videćemo da li će dati rezultat. Ali to nije lak posao nakon trideset godina indoktrinacije protiv nas u Americi. Tramp je već dovoljno učinio – od zabrane USAID-a, preko stabilizacije prilika. Uostalom, nama ne treba neko ko će navijati za nas, već neko ko će biti objektivan. Tramp nije obična administrativna promena, već suštinska, vrednosna promena. Što se tiče same Rusije, ponosan sam na srpsku politiku, ono što smo Vučić i ja zastupali. U nemogućim okolnostima ostali smo principijelni u politici prema Moskvi, koja je vodila opravdanu odbranu svojih interesa. Kada su svi satanizovali Rusiju, Vučić i ja to nismo uradili. Rusija je izazvana i Putin se ponašao kao veliki državnik, ali i kao veliki vojskovođa. Stare zapadne podvale, poput Markala u BiH, tamo nisu prošle. Rusija je vodila sukob štedeći civile koliko god je to bilo moguće. Ne postoji nijedan zločin ruske vojske. Rusija se snažno vratila na svetsku scenu i postala jedan od stubova sveta. Potpuno ravnopravno razgovara s Amerikom i raduje me svaki pomak na tim relacijama.

Ostaje li vaš odlazak 9. maja u Moskvu?

Naravno, poziv sam dobio pre dva meseca, da delegacija RS bude na paradi gde se obeležava 80 godina slobode. U ovoj godini obeležavamo i 80 godina od proboja naših logoraša iz Jasenovca, 30 godina Dejtonskog sporazuma, jubilej Nevesinjske puške. Sve to treba da ovu godinu učini godinom sećanja.

Mnogo bure izazva formiranje suda i tužilaštva za zaštitu ustavnog poretka, ali i samog VSTS-a RS.

Čim Ustavni sud RS završi odlučivanje po primedbi Bošnjaka, mi konstituišemo te institucije i sud i tužilaštvo počinju da rade. VSTS će se birati onako kako je predviđeno zakonom, dok ove dve specijalne institucije ne potpadaju pod režim redovnih izbora sudija i tužilaca. Mnogo je, nažalost, pravnika u Srpskoj koji olako prihvataju podaništvo, nalaze se po sudovima i tužilaštvima i ostaju privrženi nelegitimnim odlukama Šmita, a ne odlukama nadležnih tela. To će se dovesti u red.

Postoji mogućnost zabrane vašeg delovanja, a šta vi kažete, da li ćete naredne godine biti kandidat za predsednika RS?

To smo već odlučili i kandidatura je potvrđena. Zloupotreba procesa na nivou BiH završiće tako što ćemo mi u maju krenuti u izbor nove Republičke izborne komisije i izbore za nivo RS provesti u skladu s našim Izbornim zakonom. Neki će radi toga skakati po Evropi, ali nije važno šta oni o tome misle, pravo naroda je da bira. CIK BiH je uzurpirala nadležnosti, šta oni imaju sa izborima u RS? Uzimajući na sebe previše obaveza, zagušili su se. Previše su preuzeli i ne mogu da to iznesu.