Opasne komplikacije moguće nakon zaražavanja malim boginjama

Male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija. Prenose se direktnim kontaktom sa obolelom osobom (poljubac, rukovanje), putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba (kašalj, kijanje) i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.

Inkubacija (period od momenta ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba) iznosi od sedam do 18 dana, kada dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci). Simptomi traju dva do četiri dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature, više od 40 stepeni Celzijusovih, i pojave takozvane makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete. Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije (kada je još uvek bez tegoba), četiri dana pre izbijanja ospe i četiri dana nakon toga.

Primarijus dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, ističe da su komplikacije češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije. Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1.000 obolelih sa ovom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

Vakcinacija je jedina efikasna preventivna mera koja dovodi do stvaranja solidnog i dugotrajnog (doživotnog) imuniteta. MMR vakcina se daje u dve doze: deci u drugoj godini života (pravovremeno data vakcina je u uzrastu od 12 do 15 meseci) i u sedmoj godini (u okviru priprema za polazak u školu).

– Što se tiče obuhvata MMR vakcinacije, u Beogradu beležimo mali pomak u 2024. u odnosu na 2023. godinu, tako da imamo 89 odsto vakcinisane dece u drugoj godini života. Ipak, još uvek nismo dostigli onaj željeni obuhvat od 95 odsto, koji obezbeđuje takav kvalitetni imunitet da, ukoliko u nekom kolektivu i dođe do obolevanja, virus morbila teško može da „nađe” sledeću osobu koja će oboleti i da se to samo završi na pojedinačnim slučajevima. Iskusili smo dve epidemije u toku prošle godine. Prva epidemija, koju smo prijavili u februaru, imala je 101 obolelu osobu i tu epidemiju, kada su se stekli uslovi, odjavili smo u septembru. Međutim, videli smo da su vrlo brzo počeli da se nižu novi pojedinačni slučajevi, jer smo imali jednu manju epidemiju u jednoj zdravstvenoj ustanovi i još jednu manju epidemiju u jednoj porodici. Nije se skoro desilo da u roku od jedne godine mi imamo dve epidemije na teritoriji Beograda. Tu drugu smo prijavili u decembru, ona se „prelila” i u ovu godinu, tako da u toj drugoj epidemiji, zaključno sa današnjim danom, imamo 56 registrovanih slučajeva. Nije to veliki broj za milionski grad, ali u svakom slučaju to ne treba nikako da nas uljuljkuje, pa moramo da radimo na promociji vakcinacije – istakla je dr Begović Lazarević.

Ona je naglasila da je poruka za sve roditelje čija su deca navršila 15 meseci, a nisu vakcinisana, da treba da što pre odu kod izabranog pedijatra i da dete primi prvu dozu MMR. Isto tako, deca koja u predškolskom uzrastu nisu u okviru pripreme za polazak u školu primila drugu dozu MMR vakcine, a sad su drugi, treći razred, moraju da prime nedostajuću dozu, kako bi se radilo na kolektivnom imunizmu.

– Kada pričamo o MMR vakcini, to nije samo briga za zdravlje svog deteta da se zaštiti nego treba imati na umu da ako vakcinišemo svoje dete, doprinosimo da se gradi kolektivni imunitet koji će zaštititi decu koja ne mogu da budu vakcinisana zbog svoje osnovne bolesti koja im obara imunitet, bilo da su rođena sa bolešću koja obara imunitet ili primaju terapiju koja im obara imunitet. Mi sa kolektivnim imunitetom moramo da štitimo decu koja bi htela da se vakcinišu, ali ne mogu da budu vakcinisana iz određenih razloga. Neki roditelji odbijaju vakcinaciju zbog straha da dete ne dobije autizam. To je jedna od najvećih laži u medicini koja još uvek ostavlja svoj trag. Godine 1998. jedan naučnik je plasirao tu laž jer je imao finansijski interes. On je napravio lažnu povezanost autizma i MMR vakcine. Istraživački novinari su posle šest godina došli do svih tih podataka, pokrenule su se silne studije koje su obuhvatile sve zemlje. Preko 14 miliona dece je uključeno u razne studije i dokazano je da uzročna povezanost između MMR vakcine i autizma apsolutno ne postoji. Kod dece koja dobiju neku dijagnozu iz autističnog spektra poremećaja na magnetnoj rezonanci već u šestom mesecu mogu da se registruju neke promene u mozgu. Znači, mnogo pre nego što prime MMR vakcinu. Roditelji iz straha i brige za zdravlje svog deteta u stvari svoje dete dovode u rizik da dobije morbile i da ima neke od brojnih komplikacija bolesti – zaključila je dr Begović Lazarević.