Beograd ima brz odgovor na kršenje Povelje UN

Srbija je pokrenula ozbiljnu diplomatsku ofanzivu u Africi s namerom da spreči da druge zemlje krenu putem Kenije, prekrše Povelju UN i priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Uz to, Beograd namerava da pokrene novi talas otpriznavanja tzv. Kosova, a iz vrha srpske države najavljuje se da bi dve zemlje sa ovog kontinenta uskoro mogle da povuku priznanje. Da je Kenija posle 17 godina priznala Kosovo svi su faktički saznali preko fejsbuk naloga jednog od najvećih protivnika aktuelne vlade privremenih institucija u Prištini i njenog premijera Albina Kurtija, kosmetskog biznismena Bedžeta Pacolija. Odluka ove afričke zemlje mogla bi da se protumači kao rezultat koruptivnih odnosa tzv. bivšeg ministra spoljnih poslova Kosova, Pacolija s kenijskim predsednikom Vilijamom Rutom. Zato se kao najočigledniji zaključak nameće da je Pacoli u Najrobiju predočio dovoljno privlačnu ponudu u zamenu za priznanje.

Uz podršku nekih zapadnih zemalja, Kenija je odlučila da zgazi međunarodno javno pravo i da prizna Kosmet. To kao da je bilo iznenađenje i za samu Prištinu. Vlada Albina Kurtija gotovo da se nije oglašavala tim povodom, ali je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da su dve i po godine kosovske vlasti zajedno s pojedinim zapadnim evropskim zemljama radile na tome, a naša zemlja se borila da se to ne dogodi, ali i najavio da će u narednih 10 do 15 dana Srbija „iznenaditi jednom zemljom” iz tog regiona u blizini Kenije.

„Razgovaraćemo sa svima sa istoka Afrike, iz Konga, da vidimo da se to ne širi, a onda ćemo u narednih desetak, petnaest dana da iznenadimo, i to, nadam se, jednom zemljom baš iz tog regiona u blizini Kenije i još jednom drugom afričkom zemljom, s kojom ćemo ponovo da ih iznenadimo. I velike sile, dakle one koji su ih podržavali i sve druge”, kazao je Vučić za RTS. Dodao je da se Srbija trudila da zaustavi priznanje Kenije, ali da su Bedžet Pacoli i velike zapadne zemlje radili na tome i to tako što su svoje poslanike i predstavnike slali direktno u Najrobi. „Radili su na tome i povodom slučaja ’Srebrenica’. Tada smo uspeli da pridobijemo uzdržanost Kenije, što je bilo veliko iznenađenje. Ja sam posle toga razgovarao s Vilijamom Rutom, molio ga da to ne čine, bez obzira na to što sam znao pod kolikim su pritiskom da tako nešto učine”, rekao je on.

Kenijsko priznanje nezavisnosti KiM jeste svojevrsni udarac za spoljnu politiku Beograda, ali je sada glavni zadatak da spreči scenario po kojem bi susedne afričke zemlje sledile ovaj primer. Najrobi je dugi niz godina bio protiv prijema Kosova u međunarodne organizacije poput Uneska i Interpola zalagao se za poštovanje međunarodnog prava. Kad je Kenija bila nestalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 2021. i 2022. ona je principijelno nastupala na sednicama o Kosovu i Metohiji. Uz to, Najrobi je sve činio da razvije odnose sa zvaničnim Beogradom, tim pre je ova odluka iznenađenje, što nije dobro za Srbiju.

Kenija je u ovom trenutku percipirana kao faktor stabilnosti u istočnoafričkom regionu s velikim potencijalom saradnje u svim oblastima. To je osnovni razlog zašto je Vašington dodelio ovoj zemlji status jednog od glavnih saveznika izvan NATO-a. Ne treba sumnjati da je priznanje došlo zbog interesa američke administracije, a ne usled lobiranja Prištine. I normalno, finansijske ponude Pacolija, koji je na svom fejsbuk profilu napisao da ova pobeda nije došla slučajno. „Ona je plod dugog, mukotrpnog rada, posvećenosti i odricanja. Od 2009. lično sam lobirao i razgovarao s kenijskim vlastima da ovaj dan postane stvarnost. Išao sam od vrata do vrata, od kancelarije do kancelarije, sa samo jednim – da glas i prava naroda Kosova budu poznati za slobodu, nezavisnost i suverenitet”, napisao je Pacoli. Jedan od ključnih proboja dogodio se 2019. kad je predsednik Kenije Rut posetio Prištinu. Tadašnje vlasti Kenije prvobitno su tu informaciju demantovale, ali su kasnije potvrdile da je Rut bio na Kosovu.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović potvrđuje da je odluka Kenije da prizna tzv. Kosovo rezultat saradnje diplomatije i, kako je rekao, relativno privlačne ponude u zamenu za priznavanje. Za „Politiku” kaže da, osim finansijskih delova dogovora, uticaj imaju i SAD i Velika Britanija, koje imaju tradicionalno veoma dobre odnose s Kenijom, gde je veoma jak zapadni uticaj. „Sve što se dogodilo oko Kenije moglo bi da se podvede kao jedan od incidenata u borbi za (ne)priznavanje lažne države Kosovo. U toj borbi angažovani su svi zainteresovani i oni koji imaju interes, pre svega tu mislim na ljude kao Pacoli koji mogu da plate nečije priznanje, ali i da deluju udruženo s nekim zemljama Zapada koristeći njihove diplomatske kanale”, ocenjuje Jovanović.

Ne sumnja da je to bila zajednička akcija Albanaca s njihovim relativno privlačnim ponudama u zamenu za priznavanje, ali dodaje da je gotovo izvesno da su tu umešani prsti nekih zapadnih sila koje preko Evropske unije nastoje da nas privole da mi oslabimo svoj interes za Kosovo i da prepustimo matici događaja da učini svoje. „Oni hoće da ispunjavamo razne uslove koji se od nas traže do trenutka koji je označen kritičnim, kada treba da postupimo po nalogu o potpunoj normalizaciji odnosa s Kosovom i Metohijom, što je njihov krajnji cilj, koji za sada nisu uspeli da ostvare”, ističe Jovanović.

Kenija je tako postala prva zemlja koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova u poslednjih pet godina. Podaci pokazuju da od 193 države članice Ujedinjenih nacija – 109 zemalja ne priznaje nezavisnost Kosova, dok su je priznale 84 zemlje, iako Priština tvrdi drugačije. Vladislav Jovanović upravo na primeru Kenije upozorava da ništa ne sme da se posmatra kao sigurno, pogotovo ne u diplomatiji, gde su interesi na prvom mestu i da upravo one zemlje koje su do juče bile na našoj strani neće promeniti odluku. „Teško se može govoriti o konačnim stvarima, u sadašnjem svetu koji je u geopolitičkim previranjima. Ono što je juče bilo konačno, pokazuje se da može da bude nestvarno ili da bude zamenjeno nečim drugim. Bitka za privlačenje pojedinih zemalja, bilo da daju glas priznanja ili da ne podrže otpriznavanje Kosova, nevidljiva je i vodi se ispod stola, sa čim Srbija mora da računa. Biće tu dosta udaraca ispod stola i neočekivanih odluka”, naglašava Jovanović.

A karijerni diplomata Zoran Milivojević ističe da duže vreme traje pokušaj s Kenijom da promeni stav u vezi s pitanjem KiM i za naš list navodi da se to radi po dve linije – finansijskoj i diplomatskoj. „Nediplomatsko sredstvo je finansijski angažman Pacolija. Kad je reč o drugom segmentu, onda može da se kaže da je reč o Velikoj Britaniji koja ima veliki uticaj u ovoj afričkoj zemlji. U celoj ovoj priči neobično je to što je Kenija promenila stranu posle 17 godina, kada ta tema više nije aktuelna i kad je svima jasno da kosovska državnost ne može da se potvrdi na nekom širem planu i da je 28 država odustalo od te priče. Jasno je da ne može da zaživi taj projekat tzv. nezavisnosti Kosova i Kenija koja se na to odlučila je rezultat nediplomatskih aranžmana – da to nije nacionalni i državni interes Kenije”, kaže Milivojević.

Dodaje da je to za nas važno kao poruka i pokazuje da je još aktuelna tema za neke zapadne centre moći i za samu Prištinu, da se i dalje na tome radi. „Srbija ne sme da zanemari tu temu i ne sme da prekine svoju diplomatsku borbu protiv kosovske državnosti na globalnoj sceni. Uvek i svuda treba isticati argumente protiv te državnosti i treba da nastavi da deluje u pravcu otpriznavanja. Sada vidimo da taj posao nije završen i u narednom periodu imaćemo potrebu za aktivnijim odnosom za onemogućavanje potrebe kosovske ’državnosti’ jer kosovsko pitanje ostaje otvoreno i kao tema aktuelno, pošto kao presedan kad-tad može da dođe na dnevni red. Mi ne znamo kakav će biti rasplet oko rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, moguće podele teritorija i kako može da utiče na naš region”, kaže Milivojević.Antrfile

Petković: Rode se ponaša kao albanski lobista ili ministar u Kurtijevoj vladi

Odluku Kenije da prizna nezavisnost takozvanog Kosova pozdravio je nemački ambasador na Kosovu i Metohiji Jern Rode, koji je izjavio da je „dobrodošlo” to što je Najrobi učinio. Istovremeno je rekao da Srbija reakcijama koje su zbog toga usledile krši Briselski sporazum, prenosi „Koha”. „Zaista je dobrodošlo što je Kenija priznala Kosovo. Nadam se da će i mnoge druge zemlje učiniti isto. I naravno, reakcija Srbije je ozbiljno kršenje člana 4. Briselskog sporazuma da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama”, rekao je Rode.

Reagujući na njegov nastup, direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković zaključio je da se Rode već duže vreme ponaša kao albanski lobista ili ministar u tzv. vladi Albina Kurtija, a ne predstavnik zemlje EU koja bi bar u dijalogu Beograda i Prištine trebalo da ima izbalansiran pristup, posebno kad je reč o poštovanju dogovorenih sporazuma. „Kako je moguće da Rode nikad nije rekao da Kurti i Priština krše Briselski sporazum time što 12 godina odbijaju da formiraju Zajednicu srpskih opština, a večeras neosnovano napada Beograd zbog kritika na račun Kenije usled priznanja nelegalne secesije Kosova, što je u suprotnosti s međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244. Da li za Rodea to pravo ne postoji?”, naveo je preksinoć Petković u saopštenju, reagujući na izjavu Rodea u vezi s kenijskim priznavanjem nezavisnosti tzv. Kosova.

Da nije Rode lobirao za Keniju čim se našao lično uvređen i pogođen reakcijom Beograda, upitao je Petković. Dodao je da je više nego jasno da Rodeovo ćutanje o Kurtijevim eskalatornim potezima i kršenju sporazuma iz Brisela otkriva ko onda podržava Kurtija u gaženju dijaloga i nipodaštavanju obaveza Prištine i sporazuma za koji je EU garant sprovođenja.