Sve više posla – sve manje socijalnih radnika

Subotica – Poslednje tri sedmice svakog petka od 13 do 14 časova zaposleni u Centru za socijalni rad prekidaju sa poslom i stupaju u jednočasovni štrajk upozorenja. Ovaj za sada vremenski ograničeni zakonski štrajk ne utiče u bitnoj meri na rad sa klijentima, ali zaposleni u socijalnom radu kažu da ukoliko ne budu ispunjeni njihovi zahtevi to će se neminovno odraziti na kvalitet usluge u ovoj osetljivoj oblasti.

Zahtevi štrajkača, a reč je o svim zaposlenima a ne samo članovima sindikata, sažeti su u nekoliko tačaka. Većinom se odnose na poboljšanje uslova rada. Zaposleni traže korekciju koeficijenata svim zaposlenima, hitno popunjavanje upražnjenih radnih mesta, kao i povećanje broja zaposlenih zbog ogromnog povećanja obima posla, potom usklađivanje zarada sa ostalim delovima javnog sektora, izdvajanje toplog obroka i regresa iz koeficijenata, potpisivanje novog kolektivnog ugovora, te izradu zvaničnih normativa i standarda za ustanove socijalne zaštite.

Osnivač Centra za socijalni rad je grad Subotica, koji mu je poverio nadležnost nad širokim poljem poslova, a takođe im je i republika preko nadležnog ministarstva poverila određeni delokrug rada. Otuda su zaposleni u Centru za socijalni rad tražili razgovore sa gradskim čelnicima, ali i odgovore iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

„Naši zahtevi nisu dnevnopolitičke prirode, ovo su praktični i konkretni problemi koji nas muče već duži period. Društvo ne može da funkcioniše bez naših usluga, baveći se problemima pojedinaca i porodica u najosetljivijim pitanjima mi čuvamo socijalni mir”, kaže Boris Telečki, psiholog i predsednik Štrajkačkog odbora i osnovne sindikalne organizacije Centra za socijalni rad.

Kao ilustraciju njihovog rada navodi da je zadatak ove ustanove da pruži usluge ličnog pratioca, da bude podrška u izboru personalnog asistenta, kao i podrškom licima u socijalnom stanovanju u zaštićenim uslovima, pružaju razne oblike materijalne pomoći kao i savetodavno-terapijske usluge. Telečki podseća da je Centar za savetovanje i podršku porodici posle ljubljanskog najstariji na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Dakle, različiti oblici socijalnog staranja ovde imaju dugo iskustvo, a da se pojedinci i porodice i oslanjaju na te oblike pomoći pokazuju i izveštaji o radu.

„Prošle godine nama su se obratila 13.303 korisnika, ili 18 odsto više nego u 2023. godini, kada smo imali 11.250 korisnika. Pri tome, mi imamo svega 50 zaposlenih, od kojih su 32 stručna radnika. Sistematizacija predviđa 65 zaposlenih, od kojih bi 53 bila stručna radnika”, kaže Telečki. Dodaje da bi i sistematizaciju trebalo uskladiti sa povećanim obimom posla. Kada su, recimo, u pitanju materijalna davanja po raznim osnovama, bilo je preko sedam hiljada zahteva i to su obradila četiri saradnika centra.

Nedovoljan broj stručnih radnika u odnosu na zahteve i obim posla utiče i na to da postoje problemi u ispunjavanju i sudskih odluka. Centru za socijalni rad nedostaje stručnjak u radu sa decom i omladinom sa problemima u ponašanju koji bi radio na mađarskom jeziku. Otuda neki put nisu u mogućnosti da postupaju po naloženoj meri.

Zbog toga, kaže Telečki, neophodno je da i ministarstvo i grad prihvate povećanje broja zaposlenih u skladu sa sistematizacijom, što je i jedan od zahteva štrajkača.