Ot­pad bi mo­gao Sa­vom i Du­na­vom da „pu­tu­je” do de­po­ni­je

Fo­to

Or­ga­ni­za­ci­ja „Be­o­grad u po­kre­tu” na svo­joj in­ter­net sta­ni­ci ob­ja­vi­la je pred­log da se u gra­du uve­de si­stem reč­nog tran­spor­ta ko­mu­nal­nog ot­pa­da do de­po­ni­je „Vin­ča”, ko­ri­šće­njem bar­ži i bro­do­va pre­ko Sa­ve i Du­na­va. Iz ove or­ga­ni­za­ci­je ob­ja­šnja­va­ju da je u pi­ta­nju mo­der­na i odr­ži­va prak­sa ko­ja se već pri­me­nju­je u vi­še evrop­skih gra­do­va, a naš grad za to ima pri­rod­ne, in­fra­struk­tur­ne i lo­gi­stič­ke pred­u­slo­ve.

– Sma­tra­mo da je po­sto­je­ći mo­del pre­vo­za ot­pa­da do de­po­ni­je „Vin­ča”, ko­ji se u ce­lo­sti osla­nja na ka­mi­on­ski tran­sport, du­go­roč­no neo­dr­živ. Sva­ko­dnev­no sto­ti­ne ka­mi­o­na pro­la­ze kroz grad­ske sa­o­bra­ćaj­ni­ce, pra­ve­ći do­dat­ne gu­žve, po­ve­ća­va­ju­ći emi­si­ju štet­nih ga­so­va i do­dat­no op­te­re­ću­ju­ći grad­sku in­fra­struk­tu­ru – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.

Upo­tre­bom reč­nih pu­te­va, ka­ko ka­žu, ras­te­re­tio bi se grad­ski sa­o­bra­ćaj, una­pre­di­la eko­lo­ška sli­ka gra­da i omo­gu­ći­lo efi­ka­sni­je upra­vlja­nje ot­pa­dom.

– Is­ti­če­mo da bi reč­ni tran­sport bio po­seb­no po­go­dan za ve­će pre­to­var­ne cen­tre, ko­ji bi se mo­gli or­ga­ni­zo­va­ti uz oba­lu, či­me bi se sma­njio broj po­je­di­nač­nih ka­mi­on­skih tu­ra do de­po­ni­je – ka­žu iz ove or­ga­ni­za­ci­je i po­zi­va­ju grad­ske vla­sti, nad­le­žna pred­u­ze­ća i re­le­vant­ne struč­nja­ke da raz­mo­tre ovu ini­ci­ja­ti­vu kao ozbi­ljan ko­rak ka sa­vre­me­ni­jem i od­go­vor­ni­jem upra­vlja­nju ko­mu­nal­nim ot­pa­dom.

Ide­ja po­put ove, ka­ko nam je re­kao je­dan od du­go­go­di­šnjih po­zna­va­la­ca de­po­ni­je u Vin­či, je­ste ino­va­tiv­na, ali je pi­ta­nje da li ona u prak­si mo­že da se re­a­li­zu­je uzi­ma­ju­ći u ob­zir kon­fi­gu­ra­ci­ju te­re­na na de­po­ni­ji. Jer, na me­stu gde bi se mo­gao gra­di­ti pri­stan za bar­že i bro­do­ve u Du­nav se uli­va Ošljan­ski po­tok. Taj deo zo­ve se Ošljan­ska ba­ra i pro­stor je mo­čva­ran. Iz­nad ba­re na­la­zi se po­gon za pre­ra­du oced­nih vo­da, ko­ji je iz­gra­đen ka­da je za­tvo­re­na sta­ra, a ni­kla no­va sa­ni­tar­na de­po­ni­ja. Po­vi­še tog po­go­na na­la­zi se „te­lo” sta­re de­po­ni­je za­tvo­re­ne u av­gu­stu 2021. go­di­ne i to na­kon go­to­vo pet de­ce­ni­ja ko­ri­šće­nja.

Na ovoj de­po­ni­ji ko­ja se pro­sti­re na 42 hek­ta­ra na­la­zi se, pre­ma pro­ce­na­ma, če­tr­na­est mi­li­o­na kub­nih me­ta­ra ot­pa­da. Va­žno je na­po­me­nu­ti da se ova de­po­ni­ja na­la­zi na kli­zi­štu, ko­je još ni­je sa­ni­ra­no i na ko­je vi­še­stru­ko uti­ču vo­de za­o­sta­le u nje­nom „te­lu”. Zbog to­ga se i po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko bi se po­red te de­po­ni­je ot­pad mo­gao iz­vla­či­ti ka no­voj sa­ni­tar­noj de­po­ni­ji, a da se sta­ra do­dat­no ne po­re­me­ti.

I, na­rav­no, jed­no od pi­ta­nja bi­lo bi na ko­li­ko me­sta u gra­du je po­treb­no iz­gra­di­ti pri­sta­ne gde bi mo­gao da se do­vo­zi ot­pad.

B. Va­si­lje­vić