Mobilizacija u vreme krize

Pokret za narod i državu posle sastanka inicijativnog odbora njegovih 12 apostola u Kući kralja Petra Prvog izlazi danas na plato ispred Narodne skupštine da bi trodnevnim svetkovinama obeležio početak „velikog posla” svenarodnog okupljanja i mobilizacije protiv „Pokreta nasilja” i svih koji pokušavaju da Srbiju ruše spolja i iznutra. 
Najavljen odmah kao „istorijski” i kao „jedini pravi temelj i osnov budućnosti”, Pokret je registrovan kao nevladino i neprofitno udruženje i zamišljen kao stožer nacionalnih i državnih interesa koje će postaviti kao prioritet svih prioriteta. Formalno je natpolitički i nadstranački, a ljudi iz akademskih krugova, lekari i inženjeri, kulturnjaci, sportisti i drugi treba da razbiju utisak da je reč o populističkom surogatu SNS-a, o indigo kopiji vlasti. 
Avangardu pokreta čini Glavni odbor naprednjaka, koji se kolektivno učlanio. Odmah su se pridružili gotovo svi iz vlasti ili oko nje. Podeljeni socijalisti se nešto nećkaju čekajući da se prethodno razjasne pitanja „orijentacije” i „organizacije”. SPS je razapet između želje da se ne zameri SNS-u i opasnosti da utapanjem u pokret definitivno izgubi preostale tragove svog političkog identiteta. 
Nije pokret posebno originalna ideja. Nekada smo imali Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije, SSRNJ, narodnofrontovsku organizaciju osnovanu da bi davala najširu podršku Josipu Brozu i monopolu SKJ. Kasnije je Vladimir Putin formirao Narodni front kao nacionalni projekat kako bi podržao vladajuću stranku Jedinstvena Rusija i ojačao ličnu vlast. 
Najavljujući novi skok u populističku budućnost, Aleksandar Vučić je ovaj projekat za „normalnost, racionalnost, pristojnost i uspešnu Srbiju” prvi put obznanio septembra 2022, a potom najavljivao pa odlagao njegovo formiranje. Ideja je stavljena na led čitave prošle godine, a nije slučajno da je (iznuđeno) aktivirana sada kada je vlast suočena s najozbiljnijom krizom, istrajnim studentskim i opštenarodnim buntom. Kad je teško, daj anesteziju, rebrendiraj SNS, zovi narod u pomoć. 
Konstatacijom da je država pre pet meseci oteta „nasiljem i lažima”, predsednik posredno priznaje da je izgubio bitku, ali ne i rat, pa je misiji pokreta hitno dodelio zadatak da se bori protiv „nasilja i terora”, kako opisuje mirne blokade fakulteta i manifestacije po gradovima i selima zemlje. Glavni cilj biće da se rastera „strah koji je ušao u domove poštenih ljudi u Srbiji”, kaže predsednik potvrđujući da se uzroci i opisi sadašnjeg stanja dijametralno razlikuju i nastavljaju da opasno polarizuju Srbiju. 
Naprednjačka verzija saveza radnika, seljaka i poštene inteligencije treba da osnaži opadajući rejting Vučića i SNS-a u vreme kada nisu isključeni izbori u junu. „Važno je da Srbija pobeđuje na svakom mestu. Da se izborimo za svaki grad i za svako selo. Da pokažemo ambiciju, volju i želju, a da to ne bude protiv bilo koga, već da to bude za Srbiju”, kaže predsednik, a njegove reči zvuče kao najava početka predizborne kampanje. 
Pokret treba da zagrabi što više birača, koji su počeli da se osipaju. „Važno je da se što više građana priključi pokretu”, ponavlja njegov ideološki otac dok odbija da čuje glasove protesta onih koji takođe čine Srbiju. Koliko je to realno u današnjim okolnostima u kojima jedan drugi pokret – studentski – odvlači birače s polja naprednjačke gravitacije? 
Predsednik pozivima na „odbranu poretka i države” nastavlja da brani sistem koji je ozbiljno korodirao od korupcije i bahatosti. Građanima nudi „nadu, stabilnost, sigurnost i budućnost Srbiji i našoj deci”. U januaru je u Jagodini govorio o lokalnim moćnicima do kojih „niko živ ne može da dođe”, ali i mnogim ministrima koje „ne možete da čujete i vidite”. 
„To ćete vi, narode, da počistite, a ja ću samo da vam pomognem”, poručio je Vučić. Lepo, ali ko je odgovoran za „prljanje” o kojem govore studenti? Zar „čišćenje” nije posao države, parlamenta i vladajuće koalicije? Da li je to posredno priznanje da je SNS odgovoran za narastajuće svenarodno nezadovoljstvo? Može li pokret da prikrije greške i naprednjacima omogući da sačuvaju vlast? Da li slede pažljivo koreografisane čistke? 
Plemenita je ideja da pokret ujedini i pomiri Srbiju u okviru Vizije 2035, a da li je to moguće uz one koji su protekle decenije Srbiju podelili kao retko kad u njenoj istoriji? Cilj pokreta je opštenarodni dijalog. Kako ga volšebno ostvariti s onima na vlasti koji ga uporno odbijaju, a svoje političke neistomišljenike brutalno nipodaštavaju i vređaju? 
Sve neodoljivo podseća na sličan svesrpski sabor o Kosovu pre neku godinu. Realna je opasnost da pokret postane forum istomišljenika koji sebi prisvajaju, a drugima poriču patriotizam. Šta znači neukusno, pa i arogantno sročen slogan Pokret za „normalnu Srbiju”? Da li to znači da svi oni koji se ne pridruže pripadaju „nenormalnoj Srbiji” i zaslužuju prezir, koji predsednik prema njima ne prikriva? Ako će pokret okupiti sve „časne” građane, na drugoj strani ostaju samo „nečasni”. Konačan rezultat biće novi doprinos polarizaciji. 
Pokret ima cilj da neprestano podseća da se ne poklekne oko Kosova i Metohije i Republike Srpske. Lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, koji je među prvima ponudio članstvo, brani tezu da novi pokret treba da se širi gde god Srbi žive. Da uključi socijaldemokrate Milorada Dodika i srpske lojaliste po Crnoj Gori. Rizik je da pokret odmah bude proglašen za kamuflažnu varijantu Srpskog sveta, ali verujem da Vučić neće ići tako daleko. 
SNS se zaodenuo u foliju građanskog pokreta, u kojem nema mesta za drugačije viđenje razvoja Srbije. Više nego problematična sabornost. Verovao bih u ideju ove skupine kada bi joj se pridružili natpolitički i nadstranački studenti, oni koji su pokazali da imaju najviše energije, ali oni to neće. Razumem ih. Kada predsednica Narodne skupštine govori o pokretu za „stabilnu i naprednu, za Srbiju mira, demokratije, vladavine prava i institucija”, onda to deluje farisejski.