Koliko zaista vredi Konorsov rekord

Otkako je pre dve godine oborio sve preostale najvažnije rekorde u tenisu, Novak Đoković se često suočava s pitanjima – šta dalje, šta ga još motiviše. Prvi odgovor stigao je na Olimpijskim igrama u Parizu 2024, kada je osvojio zlatnu medalju, jedini važan trofej koji mu je nedostajao. Neki su tu sezonu ocenili kao neuspešnu, jer nije osvajao druge turnire (u 2023, sedam titula, od toga tri grend slema), međutim, iz njegovog ugla cilj je bio ispunjen.

I mada i ova sezona za sada ne deluje sjajno (na tri turnira porazi u prvim mečevima), treba imati u vidu to da su mu prioriteti grend slemovi, da je prošao tek jedan takav turnir, na kojem je igrao vrhunski tenis. Na Australijan openu u velikom stilu izbacio je Alkaraza u četvrtfinalu, ali je polufinale protiv Zvereva morao da preda zbog povrede. I ova sezona meriće se po turnirima „velike četvorke”, a tek dolaze Rolan Garos, Vimbldon i Ju-Es open.

U nedavnoj izjavi, datoj za vreme mastersa u Majamiju, Đoković je kao jednu od stvari koje ga motiviše da i dalje igra, naveo rekord američkog tenisera Džimija Konorsa – 109 osvojenih turnira u karijeri. Ali put ka tom rekordu maltene je nespojiv sa Đokovićevom strategijom da proredi kalendar i da usredsredi sve svoje snage na najveće turnire. Konorsov rekord bi neuporedivo lakše oborio kada bi u poznim godinama (uskoro puni 38) odigrao i neki manji turnir (serija 250 ili 500). Treba imati u vidu i to da je Konors većinu svojih pehara podigao upravo na turnirima takvog kvaliteta.

Da bismo ocenili koliko zaista vredi taj Konorsov rekord, pogledajmo šta se sve nalazi u kolekciji njegovih trofeja.

Za 28 godina (1969–1996) igrao je gde god je stigao, ne računajući poslednje četiri sezone kada je odigrao svega 17 mečeva. Ukupno u karijeri 1557 susreta (i po tome je prvi) uz 1274 pobede (prvi) i 283 poraza, sa procentom pobeda od 77,8 odsto. Svojih 109 titula osvojio je u 52 različita grada (ili delova gradova, kao u slučaju Londona): Džeksonvil, Roanok, Kvins, Kolumbus, Sinsinati, Albani, Baltimor, Solt Lejk, Solzberi, Hempton, Paramus, Boston, Los Anđeles, Kvebek, Johanesburg, Melburn, Litl Rok, Birmingem (SAD), Tempi, Mančester, Vimbldon, Indijanapolis, Njujork, Bahami, Boka Raton, Denver, Nort Konvej, Bermuda, Maui, Filadelfija, Palm Springs, Las Vegas, Vašington, Keln, Vembli, Sent Luis, Dalas, Sidnej, Memfis, Roterdam, Birmingem (V. Britanija), Stou, Dorado Bič, Tulsa, Hong Kong, Kanton, Tokio, La Kinta, Brisel, Monterej, Tuluz, Tel Aviv. Čak 80 turnira osvojio je u svojoj zemlji, na američkom tlu (Đoković u Srbiji tri titule). U to vreme se nije tako lako putovalo na daleka odredišta, a i premije nisu bile tako primamljive kao danas.

Ako pogledamo prvih pet tenisera s najvećim brojem titula (Konors 109, Federer 103, Đoković 99, Lendl 94, Nadal 92), Đoković trenutno ima najbolji procenat pobeda (1136 pobeda – 227 poraza, 80 odsto) ispred Federera (1251-275, 78 procenata), Nadala (1080-228, 78,9 odsto), Konorsa (77,8 odsto) i Lendla (1068-242, 77,3 procenta). Konorsova karijera trajala je 28 godina (1969–96), Federerova 25 (1997–21), Nadalova 24 (2021–24), Lendlova 17 (1978–94), a Đoković trenutno igra svoju 23. sezonu.

Konors je 61 titulu osvojio na manjim turnirima (danas bi odgovarali seriji 250 ili 500), a ima osam grend slem pehara. Đoković je ubedljivi rekorder po broju „velikih trofeja” kojih ima 72 (24 grend slema, 40 mastersa, 7 ATP finala, 1 Olimpijske igre). Važno je znati i to da je Konors samo dva puta učestvovao na Australijan openu, a da je pet uzastopnih sezona na Rolan Garosu, u svojim najboljim godinama (1974–78), propustio zato što mu je bilo zabranjeno da igra na tom turniru, dok je Đoković, takođe u svom naponu snage, iz dobro poznatih razloga (nije bio vakcinisan protiv virusa korona) uskraćen za učešće na dva grend slema i deset mastersa.