Crna Gora je zemlja stanova bez stanara i stanara bez stanova

Od našeg dopisnika

Podgorica – Cene stanova u Podgorici, Budvi, Tivtu, Kotoru, Baru, Herceg Novom, Kolašinu i ostalim gradovima Crne Gore doživele su meteorski porast tokom proteklih desetak godina. Očekivalo se da će tokom 2024. godine doći do smirivanja tržišta, ali to se nije desilo, jer je potražnja imala odlučujuću ulogu. Nemali broj analitičara veruje, među njima posebno lider Pokreta za promene Nebojša Medojević, da je masovna izgradnja stambenih kvartova u Podgorici, Budvi i odnedavno u Kolašinu pranje nelegalno stečenog novca od trgovine narkoticima i cigaretama. Preterivanje s cenama, gde se kvadrat stana ne može kupiti ispod 1.600 do 3.000 evra, dovelo je do zastoja u prodaji, ali je to i znak da visoke cene stanova ne prate životni standard. Udruženje podstanara „Moj dom” smatra da tržište stanovanja u Crnoj Gori ne funkcioniše u interesu ljudi, već profita, kao i da se više gradi za strance i turiste nego za one koji tu žive.

„Crna Gora pokazuje jasne znakove pregrejanog tržišta nekretnina, što stvara balon koji preti da pukne, sa ozbiljnim posledicama po celokupnu ekonomiju”, saopštili su iz ovog udruženja. Objašnjavaju da su znaci „pregrejanog tržišta” rast cena, hiperprodukcija luksuznih stanova, prevelika ponuda za nepostojeću potražnju i zavisnost od turizma. Slikoviti su istakli da je „Crna Gora zemlja stanova bez stanara i stanara bez stanova”. Više od 178.000 stanova nije u svakodnevnoj upotrebi, od čega je 71.200 trajno napušteno ili prazno.

Prema Monstatu (Zavod za statistiku), svaki četvrti stan u Crnoj Gori nema stanara, dok desetine hiljada ljudi žive u nesigurnim uslovima, pod kirijama koje ne mogu da priušte, bez pravne zaštite, pod pretnjom izbacivanja ili sezonskog iseljavanja. Činjenica je da model stanogradnje koji danas dominira u Crnoj Gori ne prepoznaje potrebe radnika, mladih i porodica, već forsira sezonske i luksuzne stanove za bogate investitore, generišući društvenu nejednakost i migraciju.

Najavljeni projekti, poput Veljeg brda i investicije vredne 3,5 milijardi evra u opštini Ulcinj, po mišljenju podstanara, mogu doprineti rešavanju stambene krize, ali samo ako se pametno usmere. Ako i ovi projekti završe kao nova „apartmanizacija” za elitu, Crna Gora će izgubiti još jednu šansu da stvori pravedan, funkcionalan i inkluzivan stambeni sistem.

Od Vlade Crne Gore „Moj dom” traži da svaki projekat garantuje minimalno 30 odsto stanova za pristupačno stanovanje, da uključuje lokalne zajednice u planiranje, kao i da se uvede model koji predviđa zadružno stanovanje, porez na prazne stanove i regulaciju turističkog najma.

Kada bi se uvela nova politika u stambenom gazdovanju, koristi bi imali ne samo podstanari već i država. Od 63 stana, koliko poseduje jedna Budvanka, nije jasno kolike i kakve koristi ona zapravo ima od tolikog broja stambenih jedinica. Prema podacima Uprave za nekretnine, jedno fizičko lice iz Bara nosilac je prava svojine na 52 stana, dok je u Podgorici jedna osoba vlasnik 36 stanova. Stanovnik Budve nalazi se i na četvrtom mestu kao vlasnik 32 stana, a Podgoričanin je na petom mestu sa 31 stanom.

Prema katastarskim evidencijama u Crnoj Gori, 660.000 stanovnika poseduje 298.228 stanova. Dva i više stanova poseduje 86.089 građana. Cene stanova brže rastu u Podgorici nego na nivou EU, i to skoro duplo. Prema Monstatu, prosečna cena kvadratnog metra stana u novogradnji od jula do septembra prošle godine iznosila je 1.824 evra. Međutim, podaci sa tržišta pokazuju da je prosečna cena viša od statističke, pa je tako za stan u Podgorici potrebno izdvojiti prosečno 2.050 evra po kvadratnom metru.