Sva­ka op­šti­na u Srp­skoj ima­će uli­cu ja­se­no­vač­kih žr­ta­va

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka  

Ba­nja­lu­ka – U znak se­ća­nja na stra­da­nje u lo­go­ru Ja­se­no­vac, u svim op­šti­na­ma i gra­do­vi­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske do kra­ja go­di­ne bar po jed­na uli­ca no­si­će na­ziv Uli­ca ja­se­no­vač­kih žr­ta­va. Ova su­ge­sti­ja Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske upu­će­na je op­šti­na­ma i gra­do­vi­ma u su­sret 22. apri­lu, da­nu ka­da se na­vr­ša­va 80 go­di­na od pro­bo­ja pre­o­sta­lih lo­go­ra­ša iz kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ja­se­no­vac. Ove go­di­ne u sva­koj osnov­noj i sred­njoj ško­li u Srp­skoj bi­će odr­žan po­se­ban čas isto­ri­je po­sve­ćen Ja­se­nov­cu i Do­njoj Gra­di­ni, na­ja­vlju­ju vla­sti u Ba­nja­lu­ci. Sed­mi­ca kul­tu­re se­ća­nja na ovaj do­ga­đaj u ško­la­ma u RS se or­ga­ni­zu­je od 22. do 25. apri­la.

Di­rek­tor Cen­tra za is­tra­ži­va­nje ra­ta RS Vik­tor Nu­ždić re­kao je da Srp­ska i Sr­bi­ja na dan pro­bo­ja lo­go­ra­ša ne obe­le­ža­va­ju sa­mo taj pod­vig, već se ta­da za­jed­no se­ća­mo svih žr­ta­va ge­no­ci­da u Ne­za­vi­snoj dr­ža­vi Hr­vat­skoj (NDH).       

„Ge­no­cid se ne mo­že ve­zi­va­ti sa­mo za Ja­se­no­vac. Bi­le su to če­ti­ri go­di­ne si­ste­mat­skog i plan­skog is­tre­blji­va­nja na te­ri­to­ri­ji ce­le NDH. Po­čev­ši od si­ste­ma lo­go­ra Go­spić–Ja­dov­no–Pag, pre­ko Bro­da na Dri­ni, Pre­bi­lo­va­ca, Mo­ti­ka, Šar­gov­ca, Dra­ku­li­ća, Šu­šnja­ra, Ga­ra­vi­ca, pa do ce­log si­ste­ma ja­se­no­vač­kih lo­go­ra i Do­nje Gra­di­ne, kao nje­go­vog naj­ve­ćeg stra­ti­šta i me­sta na kom obe­le­ža­va­mo stra­da­nje. Broj­na su me­sta stra­da­nja i još vi­še je stra­šnih sud­bi­na. Ja­stre­bar­sko i Si­sak su u isto­ri­ji je­di­ni za­be­le­že­ni lo­go­ri za de­cu. Ali stra­da­nja de­ce je bi­lo i u dru­gim lo­go­ri­ma, a mno­ga od njih ubi­je­na su na kuć­nim pra­go­vi­ma. I na­kon osam de­ce­ni­ja te­ško je sa­gle­da­ti i raz­u­me­ti ce­lu ge­ne­zu tog zla. Ti zlo­či­ni su do da­nas ne­do­volj­no is­tra­že­ni pa sve­do­či­mo i re­vi­zi­o­ni­zmu u Hr­vat­skoj”, is­ta­kao je Nu­ždić.     

Lo­gor Ja­se­no­vac bio je epi­cen­tar pa­kla NDH ko­ji je gu­tao lju­de od apri­la 1941. do apri­la 1945. go­di­ne. Pre oslo­ba­đa­nja, ve­ći­na pre­o­sta­lih lo­go­ra­ša, njih oko hi­lja­du, po­ku­ša­li su pro­boj, iako je to zna­či­lo go­to­vo si­gur­nu smrt. Sa­mo 169 lo­go­ra­ša je u tom pro­bo­ju us­pe­lo. Spo­men-pod­ruč­je Do­nja Gra­di­na (RS) ču­va uspo­me­nu na 700.000 žr­ta­va kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ja­se­no­vac i nje­go­vog naj­ve­ćeg stra­ti­šta u Do­njoj Gra­di­ni.        

„Pre­ma po­da­ci­ma Ze­malj­ske ko­mi­si­je Hr­vat­ske za utvr­đi­va­nje zlo­či­na oku­pa­to­ra i nji­ho­vih po­ma­ga­ča iz 1945. go­di­ne broj žr­ta­va lo­go­ra kre­će se oko 500.000 do 600.000, sa na­gla­skom da ta­čan broj ni­kad ne­će mo­ći bi­ti utvr­đen zbog to­ga što je mno­ge žr­tve ’pro­gu­ta­la’ Pa­ći­li­je­va peć, mno­ge je od­ne­la re­ka Sa­va. Is­tra­ži­va­nja iz še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka da­la su po­dat­ke pre­ma ko­ji­ma je u si­ste­mu kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra Ja­se­no­vac ubi­je­no 700.000 lju­di, od to­ga 500.000 Sr­ba, 33.000 Je­vre­ja, 40.000 Ro­ma, 127.000 an­ti­fa­ši­sta. Od to­ga je 20.000 bi­lo de­ce”, pod­se­ti­li su iz Vla­de Re­pu­bli­ke Srp­ske.      

U isto vre­me, u Hr­vat­skoj se pi­še dru­ga­či­ja vr­sta isto­ri­je. Su­sed­na ze­mlja, pre­ma oce­na­ma iz Ba­nja­lu­ke, po­ka­zu­je sve ma­nje pi­je­te­ta pre­ma žr­tva­ma. Ta­mo­šnji Sa­bor do­neo je od­lu­ku da se uklo­ne nad­grob­ni spo­me­ni­ci po­sta­vlje­ni na­kon 1990. go­di­ne ako na nji­ma pi­še da su po­gi­nu­li bra­ni­li „Kra­ji­nu” ili „srp­sku ze­mlju” jer se ta­kvi iz­ra­zi sma­tra­ju „ve­li­ča­njem agre­si­je”. Ra­ni­je je di­rek­tor jed­nog ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća kod Za­dra pred­lo­žio čak i ukla­nja­nje svih nad­grob­nih spo­me­ni­ka sa ći­ri­lič­nim nat­pi­si­ma. Go­vo­re­ći o od­lu­ci Sa­bo­ra Hr­vat­ske, Vik­tor Nu­ždić ka­že da je reč o spo­me­ni­ci­ma lju­di­ma či­je su po­ro­di­ce tu ži­ve­le ve­ko­vi­ma. „Na­ža­lost, sa­da u jed­noj ze­mlji EU sme­ta­ju i mr­tvi Sr­bi. Ja­sno je da je sve to u stva­ri sa­mo za­vr­še­tak pro­jek­ta pot­pu­nog is­tre­blje­nja Sr­ba iz Hr­vat­ske. On­da će im re­vi­zi­ja bi­ti još jed­no­stav­ni­ja kao i na­sto­ja­nje da se oprav­da na­ra­tiv ko­ji u Hr­vat­skoj po­sto­ji od de­ve­de­se­tih”, is­ta­kao je Nu­ždić.     

Za to vre­me me­di­ji u Hr­vat­skoj ba­ve se na­ja­vlje­nim kon­cer­tom Mar­ka Per­ko­vi­ća Tomp­so­na, iz­ve­šta­va­ju­ći o spek­ta­klu kom će, po na­ja­va­ma, pri­su­stvo­va­ti 500.000 lju­di. Ako se ta­kva oče­ki­va­nja ob­i­sti­ne, to bi zna­či­lo da će bez­ma­lo sva­ko do­ma­ćin­stvo u toj ze­mlji ima­ti svog čla­na na kon­cer­tu pe­va­ča ko­ji sem če­sto ko­ri­šće­nog na­ci­stič­kog po­zdra­va „Za dom sprem­ni” u svo­jim sti­ho­vi­ma glo­ri­fi­ku­je na­red­bo­dav­ce i iz­vr­ši­o­ce ubi­sta­va u Ja­se­nov­cu i Sta­roj Gra­di­šci.  

Ka­ko ja­vlja­ju ta­mo­šnji me­di­ji, do spek­ta­kla na hi­po­dro­mu su osta­li me­se­ci, a or­ga­ni­za­to­ri se ku­nu u po­la mi­li­o­na pro­da­tih ula­zni­ca, što, ka­ko na­vo­de, zna­či da će Tomp­so­nov kon­cert bi­ti naj­ma­sov­ni­ji pla­će­ni kon­cert u isto­ri­ji mu­zi­ke.        

„Usko­ro će ta­mo da se de­si ve­li­ki kon­cert čo­ve­ka ko­ji pe­va o ’Mak­so­vim me­sa­ri­ma’ ko­ji su kla­li u Ja­se­nov­cu i Sta­roj Gra­di­šci. Šta se to de­ša­va u jed­noj ze­mlji EU ako će po­la mi­li­o­na lju­di slu­ša­ti ta­kav kon­cert? Sve je to upo­zo­re­nje ku­da se kre­će ne sa­mo naš re­gi­on već ce­la Evro­pa”, is­ta­kao je Vik­tor Nu­ždić za Al­ter­na­tiv­nu te­le­vi­zi­ju. On za­klju­ču­je da sva ta de­ša­va­nja sve­do­če da Hr­vat­ska ni­je pri­hva­ti­la isti­nu o de­ša­va­nji­ma u NDH. „Ono što mi ra­di­mo je­ste da sa in­sti­tu­ci­ja­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, sa Srp­skom pra­vo­slav­nom cr­kvom, ne­gu­je­mo kul­tu­ru se­ća­nja”, is­ti­če Nu­ždić. On je na­po­me­nuo da se po­sled­nji rat ne mo­že iz­u­ča­va­ti bez kon­tek­sta de­ša­va­nja u Dru­gom svet­skom ra­tu.