„Zorkaši” čuvaju sećanje na svoju fabriku

Subotica – Mnogo je fabrika koje su ugašene ili su se značajno promenile tokom poslednje dve decenije tranzicije, nestale su čitave industrijske grane, ali verovatno ni za jednom od njih bivši radnici ne žale, ili bar ne pokazuju to onako kako to čine bivši „zorkaši”. Možda i zbog toga što njihova fabrika ne samo što je prestala sa radom nego je i bukvalno sravnjena sa zemljom, razrušena i njen prostor danas je divlja deponija.

Na mestu gde je pre 121 godinu nastala Hemijska industrija „Zorka” 15. aprila ponovo su se okupili „zorkaši”. Umesto prodornog zvuka sirene koja je nekada u 6 ujutru i u 14 časova označavala početak i kraj radnog vremena, sada je znak za poziv bio pozdrav Mikloša Nađ Olajoša, predsednika organizacionog odbora „Zdravo, zorkaši”. Njihov neformalni sastanak imao je tri tačke dnevnog reda, a jedna od njih je bila i ispunjavanje obaveze od prošle godine da na mestu gde je nekada bio ulaz u fabriku pored trotoara postave znak kojim će obeležiti da je na ovom mestu od 1904. do 2006. godine postojala fabrika hemijskih proizvoda. Kako objašnjava Maćaš Fodor, bivši radnik „Zorkinog” pogona „Elan”, pripremljena je dvostrana ploča na kojoj je između ostalog i prva slika pogona „Zorke” iz 1906. godine, i sada su u postupku dobijanja dozvole od grada. Miloš Olajoš Nađ dodaje da će novac za njenu izradu i postavljanje, a reč je o između 150.000 i 200.000 dinara obezbediti sami „zorkaši”.

U trenutku kada je fabrika nakon dugog stečaja likvidirana 2006. godine, oko 600 radnika je otišlo na tržište rada, Nađ Olajoš procenjuje da je danas u Subotici još oko 400 „zorkaša” koji čuvaju uspomenu na fabriku. „Zorka” je dugo bila oslonac hemijske industrije ne samo u gradu već i šire, imala je svoju ispostavu u Apatinu, zbog rečnog transporta robe, u gradu ćerke firme „Slavicu” i „Azotaru”, potpomagala je razvoj šabačke „Zorke”. U najprosperitetnijem trenutku, procenjuju bivši „zorkaši”, zapošljavala je i do četiri hiljade ljudi, a tokom sto dve godine postojanja kroz njene pogone je, kažu, ukupno prošlo između 20.000 i 25.000 ljudi.

Doduše, u svom dugom postojanju „Zorka” je poslovala onako kao da standardi briga o životnoj sredini ne postoje, pa i danas postoji industrijsko zagađenje na prostoru gde je nekada bila fabrika. Mikloš Nađ Olajoš kaže da je umesto što je gotovo 20 godina tu prazan prostor, moglo kroz pojedine pogone koji ne zagađuju da i dalje ostane zaposleno bar 300 radnika jer je „Zorka” imala vrsne majstore.

Osim što su ispunili dogovor od prošlogodišnjeg okupljanja, da pripreme tablu kojom će se obeležiti da je nekada tu bila fabrika, bivši „zorkaši” i na ovaj način želeli su da se ponovo vide, neguju sećanje na bivšu firmu i druže međusobno. Za njih je ovo način i da neguju kulturu sećanja na industriju koja je nekada postojala u gradu.