Američki naučnici eksperimentišu sa jačanjem ili slabljenjem sećanja

NjUJORK - Sposobnost da se neko savršeno seti nečega ili potpuno nešto zaboravi još uvek je samo fantazija, a istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su eksperimente sa idejom da ojačaju ili oslabe pamćenje.

Sećanja se stvaraju kada osoba ima iskustvo koje aktivira neurone mozga i što je neko više izložen iskustvu, veze između neurona postaju jače, ali oni takođe mogu oslabiti tokom vremena, što dovodi do zaboravljanja, prenosi „Science news”.

Neuronaučnik Robert Hampson sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu i njegov tim kolega su otkrili da bi primena električnog udara na mozak mogla pomoći ljudima da formiraju jača sećanja. „Volim da vidim ideju da mogu da izvučem sećanje, pohranim ga, pogledam ga, ispitam”, kaže Hampson, prenosi Tanjug.

Tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu - moždanoj strukturi uključenoj u pamćenje - devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implantate. Dok su volonteri radili test memorije zasnovan na slikama, tim je dokumentovao obrasce pokretanja neurona koji su povezani sa viđenjem određenih slika.

Zatim je grupa primenila male električne udare koji su oponašali te obrasce na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca dok su radili isti test pamćenja. Sećanja tih učesnika na slike uparene sa malim trzajima poboljšala su se za 35 do 40 odsto.

„U budućnosti, moždani implanti bi mogli da isporuče male udare kako bi pomogli u jačanju pamćenja kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga”, kaže Hampson.

Drugi naučnici ispituju da li je moguće pomoći ljudima da zaborave određena sećanja. Iskustva mogu promeniti način na koji se neuroni povezuju jedni sa drugima. Mnogi istraživači smatraju da promene u ovim vezama kodiraju ili čuvaju sećanje na iskustvo.

Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i Njegov tim, proučavali su neurone mekušaca zvanih morski zečevi: dva senzorna neurona, svaki povezana sa istim motornim neuronom, koji kontroliše kretanje mišića.

 Svaka veza je moderirana različitim oblikom molekula koji se zove PKM. Stimulisanjem ovih ćelija u laboratorijskim posudama i inhibicijom jedne vrste PKM molekula, tim bi mogao selektivno blokirati vezu bez uticaja na drugu. Nalazi nagoveštavaju da je moguće izbrisati neka sećanja, a druga ostaviti netaknuta. Šaher objašnjava da bi jednog dana, nove terapije mogle nagovoriti ljudske neurone da ostave neželjena sećanja.

 „To bi bilo korisno za lečenje posttraumatskog stresnog poremećajja u kojem traumatska sećanja izazivaju um da poveže neutralno iskustvo sa opasnim, ali ne želite da izbrišete neke činjenice povezane sa lošim događajem koje bi mogle biti korisne”, rekao je on.

Neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku Andre Fenton kaže da je etika manipulisanja sećanjima ljudi „veoma trnovita”. „Naša proživljena iskustva i sećanja na njih, čine nas onim što jesmo.

Promena sećanja neke osobe može na neki način dovesti do toga da ona bude druga osoba i zato moramo da nastavimo veoma pažljivo”, kaže Fenton.