Lekovi za bubrežne pacijente i dalje nisu dostupni

U svetu svaka deseta osoba boluje od hronične bubrežne bolesti, dok se u Srbiji procenjuje da oko 700.000 ljudi ima ovih problema. Predviđa se da će do 2040. ova bolest postati peti vodeći uzrok smrti na globalnom nivou

Glosa: Zbog asimptomatskog toka i nedovoljno razvijenih programa skrininga bolest bubrega je nedovoljno prepoznata i lečenaIako je dijagnostika hronične bubrežne bolesti u Srbiji značajno unapređena i dalje postoje ozbiljni problemi u dostupnosti terapija. Zabrinjavajuće je ograničen pristup lekovima za pacijente u predijaliznoj fazi, kao i činjenica da određene savremene terapije nisu dostupne nefrološkim i kardiološkim pacijentima kojima su neophodne, a koje bi mogle usporiti napredovanje bolesti i odložiti potrebu za dijalizom – rečeno je na panel-diskusiji „Život sa kardio-renalnim sindromom 2025”, održanoj povodom Svetskog dana bubrega.

Naglašena je i važnost ranog prepoznavanja i adekvatnog lečenja ovog kompleksnog stanja koje povezuje srčane i bubrežne bolesti. Panelisti su istakli ključne izazove sa kojima se bubrežni pacijenti suočavaju, posebno u pogledu dostupnosti terapija. Istaknuta je i hitna potreba za unapređenjem terapije na dijalizi, jer više od 5.000 pacijenata koristi ovu metodu lečenja, kao i za daljim razvojem transplantacionog sistema, s obzirom na to da oko 600 pacijenata u našoj zemlji trenutno čeka na transplantaciju bubrega.

Prof. dr Mirjana Laušević, nefrološkinja na UKCS i predsednica Udruženja nefrologa Srbije, ističe da od hronične bolesti bubrega boluje svaki deseti čovek u svetu, a svaki treći ima faktore rizika za njen nastanak. Zastupljenost hronične bolesti bubrega među dijabetičarima i obolelima od kardiovaskularnih bolesti je višestruko veća. Povećan rizik smrtnog ishoda obolelih, koji se odnosi prvenstveno na kardiovaskularne uzroke, ukazuje na neophodnost njenog ranog prepoznavanja i lečenja. Nažalost, zbog asimptomatskog toka i nedovoljno razvijenih programa skrininga, ova bolest je nedovoljno prepoznata i lečena. „Iako su faktori rizika za njen nastanak brojni, najveći benefit za društvo i pojedince ima primena skrining programa kod obolelih od dijabetesa i hipertenzije, dva najčešća uzroka ove bolesti globalno. Posle više decenija tokom kojih smo kao nefrolozi imali ograničene mogućnosti lečenja ove bolesti, pojava novih terapijskih opcija za usporavanje njene progresije je pružila mogućnosti koje ne isključuju sve prethodno navedene strategije, već naprotiv potenciraju njihove benefite. Zato je važan zadatak našeg društva da obezbedi dostupnost lekova bolesnicima”, kazala je Lauševićeva.

Da je veza između kardiovaskularnih bolesti i bolesti bubrega izuzetno važna ukazao je prof. dr Arsen Ristić, kardiolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Naime, srčana slabost može pogoršati funkciju bubrega i obrnuto, što čini saradnju kardiologa i nefrologa od presudnog značaja. „Srčanu slabost može da izazove ili pogorša čitav niz oboljenja. Osim toga ovi pacijenti često imaju i druge pridružene bolesti i zbog svega toga jako lošu prognozu. Međutim izuzetno je značajno, da je današnja savremena terapija vrlo efikasna kod većine bolesnika bez obzira na uzrok koji je doveo do pojave srčane slabosti. Takođe, novim terapijskim principom možemo prvi put da presečemo začarani krug između veze bolesti bubrega i kardiovaskularnog sistema. Danas možemo i ono što nikada ranije nismo mogli, a to je da sa jednim terapijskim principom veoma uspešno lečimo i srčanu slabost i bubrežnu slabost i dijabetes. Ovo je redak primer u medicini da šta god da je uzrok srčanog popuštanja možemo vrlo efikasno da je zbrinemo. Savremena terapija je drastično promenila perspektive pacijenata i za svega nekoliko nedelja od optimizacije terapije velika većina naših bolesnika se mnogo manje zamara i više nema ni gušenje ni otoke nogu. Mnogo puta se desilo da bolesnik koji je na prvi pregled došao na invalidskim kolicima jer zbog gušenja ne može da hoda i u papučama jer zbog otoka ne može da obuje nijedne cipele na kontrolu dolazi lako hodajući u svojim cipelama sa mnogo manje zamaranja”, naveo je Ristić.

Znajući da su dijabetes i hipertenzija dva vodeća uzroka za nastanak hronične bolesti bubrega, neophodna je bolja edukacija pacijenta od strane lekara o ovom zdravstvenom problemu, praćenje stanja bubrega na od tri do šest meseci iz krvi i urina, ishrana i redovna fizička aktivnost, napomenula je Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug”. Takođe, kako je dodala, za osobe sa dijabetesom je najvažnije da im nivo šećera u krvi bude dobro regulisan, jer u suprotnom dolazi do razvijanja komplikacija dijabetesa.

Ivana Jović iz Udruženja pacijenata „Donorstvo je herojstvo” osvrnula se na Belu knjigu o hroničnoj bolesti bubrega, strateški dokument koji definiše ciljeve pacijenata u saradnji sa donosiocima odluka.

„Zadovoljni smo što je unapređena rana dijagnostika – lekari opšte prakse sada će odmah dobijati notifikacije kada pacijent ima povišene vrednosti koje ukazuju na oštećenje bubrega. Međutim, i dalje nas zabrinjava što, uprkos odobrenju lekarskih komisija, lekovi za bubrežne pacijente nisu dostupni. Prema odgovoru koji smo dobili od donosioca odluka, trenutno ne postoje finansijska sredstva za ove terapije, što znači da će samo pacijenti koji mogu da plate ove lekove imati pristup lečenju. Važno je napomenuti da svaki dan odlaganja dijalize predstavlja benefit za kvalitet života pacijenta, ali i uštede za državu, jer terapija dijalizom košta nekoliko stotina evra, a pacijent je koristi tri puta nedeljno. Takođe, postoji velika potreba za unapređenjem terapija za pacijente na dijalizi. Iako su i ti lekovi prošli sva lekarska odobrenja i komisije za stavljanje na listu, i dalje se čeka na njihovu dostupnost. Transplantacioni sistem je i dalje nestabilan, a na prvom mestu očekujemo da se što pre reguliše Zakon o presađivanju ljudskih organa, koji već skoro četiri godine čeka na korekciju. Kvalitetan zakon sa dobrim pristupom i primenom može značajno unaprediti transplantacioni sistem u našoj zemlji. Život bubrežnog pacijenta je krug – predijaliza, dijaliza, transplantacija – i kvalitetno lečenje mora biti obezbeđeno u svakoj fazi”, smatra Jovićeva.

U svetu svaka deseta osoba boluje od hronične bubrežne bolesti, dok se u Srbiji procenjuje da oko 700.000 ljudi ima problema sa bubrezima. Predviđa se da će do 2040. hronična bubrežna bolest postati peti vodeći uzrok smrti na globalnom nivou.