Pre odlaska na planinarenje potrebno je dobro se informisati

Pre samo nekoliko dana, u kasnim večernjim časovima, zahvaljujući stručnosti i profesionalizmu vatrogasaca-spasilaca iz Čačka, na Kablaru je pronađeno i spaseno dvoje mladih ljudi. Ovakve situacije na ovom terenu nisu neuobičajene – prošle godine je pronađeno troje Rusa koji su zalutali u vrletima planine. Budući da se ove situacije dešavaju i u drugim delovima Srbije, u Sektoru za vanredne situacije (SVS) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP-a) naglašavaju koliko je važno da se pri odlasku u prirodu ispoštuju određena pravila, ali i ukazuju koliko je obuka vatrogasaca-spasilaca važna kada je reč o spasavanju života.

– Svaki vatrogasac-spasilac u obuci prolazi osnovnu obuku, a pored nje deo vatrogasca prolazi dodatne obuke – spasavanje iz ruševina, spasavanje na vodi, pretragu terena… U spasavanju ovo dvoje mladih učestvovao je kolega koji je prošao obuku za pretragu terena, a njemu je ovo peta akcija spasavanja zalutalih osoba na Kablaru – objašnjava za „Politiku” Borivoje Gačić, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Čačak. On napominje da je pre odlaska na planinarenje važno raspitati se o planini i kakve su staze. Jer su, kaže, mnoge planinarske staze zahtevne i za njih je potrebna i bolja fizička sprema.

– Prilikom kretanja u planinu šetači moraju da obrate pažnju na odeću i obuću. Potrebno je da imaju odgovarajuću slojevitu odeću, kako bi bili spremni za različite vremenske prilike. U planinama vreme zna da bude nepredvidivo i često se ima osećaj smenjivanja sva četiri godišnja doba u kratkom vremenskom periodu. Zbog toga bi trebalo proveriti i vremensku prognozu pre polaska. Što se obuće tiče, važno je da cipela ima krampone i bude malo dublja da ne bi došlo do izvrtanja nožnog zgloba. Takođe, bitno je poneti dovoljno vode, hrane, poneki slatkiš koji može da da dodatnu energiju – naglašava Gačić.

Vatrogasno-spasilački bataljon Čačak ima četiri jedinice – u Čačku, Gornjem Milanovcu, Ivanjici i Guči (opština Lučani) – i pokrivaju teritoriju moravičkog upravnog okruga.

– U toku godine imamo po nekoliko intervencija u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kada se ljubitelji prirode izgube. Srećom, do sada smo sve rešavali sa pozitivnim ishodom. Ne može se baš reći u kom delu godine imamo najviše intervencija, ali ih je zimi nešto manje nego u ostalom periodu godine. Na Kablaru su najčešće situacije da se ljudi izgube. Iako su staze dobro obeležene i u solidnom su stanju, ipak preporučujemo da se oni koji se odluče na pešačenje dobro raspitaju – kaže Gačić.

U Ovčar Banji postoji info-pult Turističke organizacije Čačka, gde zainteresovani mogu da dobiju tačne podatke i mape, kako bi znali kuda da se kreću.

– U mapama su ucrtane staze, pa i one koje su zahtevnije. Na pojedinim stazama ima i upozorenja. Primera radi, na početku staze gde se pre neko veče dogodio incident stoji upozorenje da nije bezbedna, kao i da je kretanje njome isključivo na ličnu odgovornost. Na toj stazi ima dosta stena, kamenja, koje se otiskuje pod nogama. A mora da se vodi računa i o tome u koje godišnje doba se dolazi – ukazao je naš sagovornik.

Kako je naveo, kolegama koji su išli u spasavanje dvoje mladih dodatni problem je pravila i sitna kiša pa je dolazak do njih bio težak.

„Od momenta stizanja u Ovčar Banju, kada su putem aplikacije ’Vocap’ od izgubljenih osoba dobili lokaciju gde se nalaze, pa do prvog zvučnog i vizuelnog kontakta sa njima spasioci su se penjali stazom oko sat i 40 minuta, a odatle još 35 minuta da sa glavne staze stignu do mladića i devojke. S obzirom na nepristupačnost staze i sitnu kišu koja je padala, nije bilo bezbedno da se spuste istim putem kojim su i došli, već su morali da se popenju na vrh Kablara, gde ih je čekao vatrogasac spasilac sa drugim vozilom, odakle su prevezeni do Ovčar Banje. Tu se nalazilo vozilo devojke i mladića kao i naše – objašnjava Gačić.

Ono što je bitno jeste da planinari obavezno pred put napune baterije mobilnih telefona, mada treba imati u vidu da na planini često nema signala za mobilnu telefoniju ili se on povremeno gubi.

– Zbog toga je važno pre polaska reći nekoj osobi koju poznajete gde idete – na koju planinu, koji njen deo, da bi se u slučaju potrebe lakše mogla raditi pretraga terena – savetuje Gačić.

Kablar je planina koja nije nimalo bezopasna. Ima dosta stena, litica, kamenitog terena... i veliki deo, posebno iznad klisure koja gleda na Zapadnu Moravu, nenaseljen je. Na tom delu se nalazi Savina isposnica, do koje pešači dobar deo šetača. Mnogi idu dotle, ali neki se odluče nastave dalje pa se onda i izgube.

– Baš gde su staze na kojima se često izgube ljubitelji prirode nema kuća, ima ih s druge strane planine, ali tu ne. Ovčar je nešto pitomiji, ali i tu treba voditi računa o kretanju – naglašava Gačić.