Blokirana Zakletva nastavnika

Prisećam se svog jednodecenijskog nastavničkog rada u gimnaziji dok gledam neke današnje nastavnike kako na zabrinjavajući način kidaju veze između obrazovanja i društvenog sistema, kako menjaju odnos prema profesiji, prema učenicima. Teško mi je da shvatim ovoliku neodgovornost onih nastavnika koji podržavaju blokadu rada škola. Evo i zašto.

Prekid rada u obrazovanju označava prekid sticanja, usvajanja znanja i vrednosti društva; takođe, obustavlja se napor izgrađivanja navika i veština, razvijanja saznajne sposobnosti i oblikovanja nekih osobina ličnosti učenika. Na jedan način blokada nastave ne pogađa samo sticanje znanja, već i vaspitne težnje „društva” da razvija intelektualna, moralna, emocionalna svojstva učeničke ličnosti (sposobnosti, karakter, motivi, stavovi).

Nastavnik obrazuje mlade pripadnike društva i prenosi poželjne vrednosti. Osnovni elementi njegove profesije su: 1) predmetno znanje, 2) stručni autoritet, 3) vaspitni primer, 4) etički profesionalni kodeks, 5) kulturni doprinos javnom životu. A njegove profesionalne uloge su saznajna, vaspitna, socijalizatorska, stvaralačka, društveno-normativna, kulturna, da navedem samo neke (U koautorskoj knjizi „Nastavnik u teoriji i nastavnoj praksi”, 2010).

Proučavaoci obrazovanja su saglasni o velikom značaju nastavnika u procesu saznajno-vaspitnog razvoja učenika. Pedagoška uloga nastavnika je najvažnija u osnovnom obrazovanju, a zatim opada kako se ide prema višem i visokom obrazovanju. Odnos prema znanju i vrednostima na nižim nivoima obrazovanja određen je više kvalitetom nastavnika nego sadržajem predmeta. Na fakultetu se ovaj odnos menja – saznajna motivacija za nastavni predmet nije uslovljena kvalitetom profesorske ličnosti (Videti u mojoj knjizi „Obrazovanje u tokovima društva znanja”, 2013).

Na značaj uloge nastavnika skreću pažnju i međunarodne konferencije o obrazovanju. Tako je 1996. godine u Ženevi usvojena deklaracija Jačanje uloge nastavnika u svetu koji se menja, u kojoj se s više aspekata razmatra delatnost nastavnika u savremenom društvu. Naš svet je ušao u epohu u kojoj se razvoj temelji na naučnim znanjima i otuda moderno obrazovana ličnost postaje nosilac progresa. U tom smislu, škola mora da se stalno osavremenjuje, a društvo da stalno uči. „Težnja za učenjem” postaje društvena vrednost, ali i bogatstvo pojedinca. Nastavnik u tom procesu ima posebnu intelektualnu, pedagošku i moralnu odgovornost. Na tim temeljima napisana je „Zakletva nastavnika” (Rober Dotren), čiji početak glasi: „Izvršiću svoju obavezu svesno i ponosno. Moji učenici biće ne samo učenici, već pre svega deca i neću nikada zaboraviti da snosim deo odgovornosti za njihovu sudbinu. Sačuvaću svim mogućim i raspoloživim sredstvima čast nastavničkog poziva. Moje kolege biće moji prijatelji...” Dakle, „snosim odgovornost za njihovu sudbinu”.

Sve što je ovde rečeno o profesiji obrazovanja i ulogama nastavnika nestalo je u antipedagoškoj oluji koja je zadesila srpsko osnovno i srednje obrazovanje krajem 2024. i početkom 2025. godine. Pred našim očima odvijala se pogubna igra po mlade generacije: poveći broj nastavnika odbacio je svoje profesionalne uloge, a profesiju „lišio” predmetnog znanja, autoriteta, uzora, zaštite, moralnog kodeksa.

Nastavnicima koji su bacili pod noge svoje profesionalne uloge pridružile su se i grupe roditelja s negacijom sopstvenog vaspitanja dece, uprkos zakonskoj obavezi pohađanja osnovne škole. Za ovakvo ponašanje nastavnika i roditelja apsolutno ne postoji opravdanje, nema tog razloga koji bi im išao u prilog. I kada bi pristupili štrajku, morao bi da bude u okviru zakona. Ovo što smo videli bilo je poništavanje svakog zakonitog (i moralnog) ponašanja. A zašto? Zato što podržavaju studente u blokadi (ne one koji brane pravo na studiranje?!) i njihove apstraktne zahteve izdiktirane na Studentskom ediktu u Nišu.

Kad vetar odnese dane i mesece teško shvatljivog ponašanja nekih nastavnika (i roditelja), mnogi će pitati kako se dogodio gubitak saznajnog i pedagoškog autoriteta, moralnog integriteta, osećaja odgovornosti i solidarnosti, otvorenog razgovora s učenicima o vrednosti znanja i ponašanja. I još nešto: kako to da su zaboravili da nastavnik ne radi u fabrici automobila i patika već priprema mlade ljude za obavljanje društvenih uloga i pritom utiče na njihov saznajni, emocionalni i moralni razvoj.

Ova antipedagoška oluja koja je zahvatila Srbiju proći će kao svaka druga društvena nepogoda. Ali, ostaće ožiljci i „povrede”. U ovim danima teško je predvideti sve obrazovne i vaspitne posledice zamenjivanja učionice ulicama. Svi akteri obrazovnog sistema i njegovog okruženja moraće da pažljivo analiziraju, da osvetle uzroke, oblike, učesnike. Takva studija je neophodna da se u budućnosti ne bi ponovili pseudopolitički procesi u obrazovanju u kojem je dete na poslednjem mestu, umesto da bude u centru.

*Naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista