Želja za totalitarizmom

Mesecima unazad kako traju besmislene blokade naših univerziteta i fakulteta pokušavam da shvatim šta se to dogodilo kod mladih ljudi koji su sada uključeni u akcije blokada da se oni tako vatreno zalažu za najgori vid totalitarizma i gašenja slobode izražavanja. Nedavno sam pročitao izveštaj sa plenuma jednog od fakulteta gde su se okupljeni izjašnjavali o formiranju političke organizacije zasnovane apsolutno na idejama najradikalnijih komunista. Zapravo, ono za šta se oni zalažu je jezivo u odnosu na ono za šta su se komunisti pre rata kod nas makar deklarativno zalagali. Posle rata videli smo sve „čari i blagodeti” njihove revolucije kada su streljali svakog u koga su uperili prst da je narodni neprijatelj ili su u najboljem slučaju oduzimali sva građanska prava ljudima, imovinu, iseljavali ih iz kuća, stanova i sl. Današnji mlađani komunisti blokaderi vrlo otvoreno se zalažu za iste ideje i sa tim izlaze pred birače. Traže zaustavljanje svakog oblika privatizacije, lustraciju za svakog za koga oni odrede da im nije podoban i ko bi ih možda mogao politički da ugrozi, vraćanje društvene imovine, direktnu demokratiju, što bi u prevodu značilo da svako ko nije deo plenuma zapravo je politički odstranjen i nema nikakva prava u odlučivanju, zauzimanje tuđe imovine za koju oni procene da je velika i da nije vlasniku potrebna u toj meri… Da uprostimo, javno još ne zovu na streljanja, ali ako se već ovako javno zalažu za ovu gomilu ludačkih ideja za koje smo iskreno mislili da su jednom za sva vremena sahranjene, šta ih košta da kada dođu na vlast i tu najradikalniju sprovedu.
Zanimljivo je, po preuzimanju vlasti zalažu se za ukidanje izbora i da vrate delegatske sisteme. Naravno, sve ove sulude ideje teško da bi kod naroda prošle, jer one su prevaziđene, nazadne, duboko guše demokratiju, ulivaju najgoru pravnu nesigurnost i u svojoj biti su totalitarne. No, kako je moguće da su mladi ljudi vaspitavani u duhu demokratije upravo ovako nešto poželeli. To je enigma sa kojom će država morati da se pozabavi, jer kako objasniti bilo kom racionalnom čoveku da se tamo neki klinci zalažu za ono za šta se, recimo, zalagao Jovo Kapičić, Rade Končar, Ivan Milutinović, Petar Drapšin. Kako objasniti da sve njih nije zanimalo nikakvo fakultetsko obrazovanje, jer su komunistima pre rata fakulteti služili za pravljenje partijskih ćelija i za okupljanje omladine, a da se to isto dešava i danas posle tolikih decenija. Današnji blokaderi govore o revoluciji, fakulteti im služe za političko organizovanje, pravljenje partijskih odbora i apsolutno ih ne zanima studiranje, već ih zanima „Blokadna kuharica”. Drugačije mišljenje izaziva izopštavanje tog što drugačije misli, odnosno kako bi današnji mladi rekli „kenselovanje”. Taj se pažljivo beleži u njihov notes i njemu se zagorčava život na svakom koraku, dovodi se do situacije da napusti fakultet ili bude taman toliko psihički, pa i fizički, maltretiran kako bi shvatio da za njega nema mesta na fakultetu. Ukoliko bi revolucija prošla, za njega život i mogućnost da radi u novom dobu koje bi došlo ne bi postojali.
Da, to su danas ta naša „zlatna deca” i „naša budućnost” izrasla pod uticajem Jove Bakića, Dinka Gruhonjića i sličnih njima. Dobili smo vojsku mladih totalitarista željnih pobede svetske revolucije, koja ovog puta nije sirotinjska, niti proleterska, već je baš revolucija bogatih i razmaženih, odnosno pre svega privilegovanih koji su sve u životu imali.
Stavimo prst na čelo i razmislimo šta nam se to dogodilo.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista