Cene hrane u većim gradovima ne prate rast zarada

U 2024. godini prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu, (sva domaćinstva) iznosili su 97.705 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava (sva domaćinstva) iznosili su 98.165 dinara. U odnosu na 2023. godinu, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi viši su za 11,1 odsto, i izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava takođe su viši za 11,2 procenta, nominalno, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljeni u izveštaju „Prihodi u novcu i u naturi i lična potrošnja domaćinstava za 2024. godinu”.

RZS navodi da najveći udeo u prihodima sva domaćinstva imaju iz redovnog radnog odnosa–53,4 odsto, dok penzije čine 30,6 odsto. Od poljoprivrede, lova i ribolova građani imaju 3,9 odsto. S druge strane, najveći udeo u ličnoj potrošnji čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića –36,6 odsto iliti 35.919 dinara od prosečne zarade, dok se za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva prosečno mesečno potroši 16,3 odsto ili 16.027 dinara.

Beograđani za restorane i hotele u proseku mesečno daju 4.629 dinara, za hranu i bezalkoholna pića 37.170 dinara, a za obrazovanje izdvajaju samo 1.428 dinara. S druge strane, znatno manje novca za alkohol i duvan daju ljudi u beogradskom regionu, prosečno 3.722 dinara u poređenju sa građanima u zapadnoj Srbiji, koji troše 5.029 dinara, odnosno u južnoj i istočnoj Srbiji, gde u proseku iskeširaju 4.729 dinara.

Godinama građani najviše novca troše na hranu i piće, ali ove godine su troškovi stanovanja i komunalije veći od kontinuiranog rasta plata i penzija. Isto tako, cene hrane u većim gradovima ne prate rast zarada.

Od ukupnog broja domaćinstava predviđenih za anketiranje u 2024. godini (8.856 za Republiku Srbiju), anketirano je 6.227 domaćinstava (70 odsto).

Prihodi domaćinstava u naturi na ime zarada obuhvataju hranu, odeću, obuću, plaćene račune domaćinstvu za struju, telefon, registraciju, benzin i dr. od strane poslodavca. Naturalna potrošnja obuhvata vrednost proizvoda iz sopstvene proizvodnje domaćinstava utrošenih za ličnu potrošnju (hrana, piće, drvo za ogrev…).

Poslednji podaci pokazuju da prosečne ovogodišnje februarske neto plate zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji su prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosile 108.210 dinara i veće su od plata radnika van javnog sektora, čiji je februarski neto prosek 101.669 dinara. Ubedljivo najmanji prosek – 53.967 dinara zabeležen je kod preduzetnika i zaposlenih kod njih. Među zaposlenima u javnom sektoru najveći prosek ostvarila je državna administracija – 123.637 dinara, a najmanji lokalna administracija – 90.932 dinara. Kada je reč o javnim preduzećima, prosek u državnim preduzećima iznosio je 115.408, a u lokalnim 97.207 dinara.

Programeri su i dalje najplaćenije zanimanje u Srbiji, pošto je njihova prosečna februarska neto plata prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila 288.617 dinara, dok su prosečne plate zaposlenih u proizvodnji koksa i derivata nafte kao i radnika u eksploataciji sirove nafte i gasa, koje su u januaru bile veće od programerskih, u februaru znatno smanjene i bile manje od proseka programera.

Tako su prosečne plate zaposlenih u proizvodnji koksa i derivata nafte sa januarskih 332.994 dinara smanjenje na 179.394 dinara, a radnika u eksploataciji sirove nafte i gasa sa 297.143 dinara na 155.864. Kada je reč o najvećim primanjima, prosek veći od 200.000 dinara zabeležen je i u delatnosti naučno istraživanje i razvoj – 203.079 dinara i u vazdušnom saobraćaju – 225.994 dinara.

Sa najnižim primanjima su zaposleni u ostalim uslužnim delatnostima sa prosekom od 57.916 dinara, pripremanju i posluživanju hrane i pića, 59.639 dinara, zatim u popravci računara i predmeta za ličnu i upotrebu u domaćinstvu, 63.050 dinara, te preradi drveta, proizvoda od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja, sa prosekom od 62.137 dinara, pokazuju podaci RSZ-a.