Sećanje na nobelovca koji je samo jednom boravio u Vranju

Vranje – Dragoceno je bilo čuti konkretna i precizna tumačenja profesora Jovana Delića o našem nobelovcu na nedavno održanim šestim „Borinim književnim danima” kada je predstavljena njegova monografija „Ivo Andrić: most i žrtva”. Ovo stručno-teoretsko delo čitaocima nudi putokaz kroz književno stvaralaštvo Ive Andrića. Knjiga je svojevrsni omaž njegovom celokupnom delu i pojavila se pred kulturnom javnošću povodom pola veka od piščeve smrti. Monografija je objavljena na srpskom i engleskom jeziku i sadrži više od 150 fotografija.

Činjenica da je u okviru obeležavanja 149 godina od rođenja pisca Bore Stankovića, jedan kulturni događaj bio posvećen Ivi Andriću, u godini kada se obeležava i pola veka od smrti našeg nobelovca, bila je i prilika da se kulturna javnost u Vranju podseti prve i jedine posete ovog pisca Vranju. Andrić je u oktobru 1969. godine posetio grad na jugu Srbije. Sa njim je kuću pisca Stankovića posetio i tadašnji predsednik SANU Velibor Gligorić. Fotografija je sačuvana u knjizi „Vranje”, dugogodišnjeg dopisnika „Politike” iz ovog grada Miodraga Pešića.

O tome da su Ivo Andrić i Borisav Stanković imali kao savremenici kontakte, govore i činjenice iz televizijskog filma „Bora pod okupacijom” scenariste Jovana Radulovića, gde je prikazana scena u kojoj dva pisca posle „linča” kroz koji je prošao pisac „Nečiste krvi” posle Prvog svetskog rata, razgovaraju na temu odnosa prema patriotizmu u izazovnim vremenima istorije.

Temom odnosa između dva pisca u poratnom vremenu bavi se i u svojoj drami „Tragedija jednog nesporazuma” Časlav Đorđević. „Ja vas apsolutno razumem, gospodine Boro, ali oni ne shvataju, ne mogu da shvate da ste vi književnik i da je vaš posao upravo to – da pišete. Od toga književnik živi. A suditi književniku zbog toga, bilo bi nepravedno... To je kao da sudiš kasapinu što je pod okupacijom klao stoku, pekaru što je pekao hleb, vozovođi što je vozio voz, kafedžiji što je držao kafanu i pićem služio neprijateljske vojnike ili bakalinu što je držao trgovinu, gde su navraćali strani oficiri i kupovali... Ne razumeju oni to, gospodine Boro, zato i tako pišu. Greše oni”, tešio je Andrić razočaranog i potpuno slomljenog pisca iz Vranja.

Sasvim sigurno je da će već naredna 60. „Borina nedelja”, kada će se obeležavati i vek i po od rođenja Bore Stankovića, biti prilika da se tema odnosa između dvojice pisaca nađe u fokusu analize i novih tumačenja, s obzirom na to da je ona i dalje gotovo nedotaknuta, a da sasvim sigurno u arhivama ima dokumenata koji bi mogli da je osvetle na radost kulturne javnosti ne samo na jugu Srbije već i šire.