Epske stope carina za Lesoto

Lesoto, planinska kraljevina na jugu Afrike, praktično ništa ne kupuje od Sjedinjenih Američkih Država. No u Lesotou, potpuno okruženom Južnoafričkom Republikom i jednoj od samo tri države-enklave u svetu (uz Vatikan i San Marino usred Italije), kopaju dijamante za prodaju u SAD. Zbog toga u Lesotou postoje filijale zapadnih kompanija, kupuju se zapadni hardver i softver i za sve to se plaća značajan novac. 
Čini se da su u Vašingtonu izračunali trgovinski deficit SAD sa bilo kojom zemljom, a zatim taj deficit podelili na ukupnu dolarsku vrednost uvoza iz dotične države, a zatim taj rezultat podelili sa dva. Tu formulu je administracija predsednika Donalda Trampa kopirala u programu Eksel za 187 država i Lesoto je dobio epski procenat carine od 99 odsto. Lesotu je taj iznos zaokružen na 50 odsto, a posle oluje na finansijskim tržištima u SAD i po svetu, sveden je (za sada), kao i svim ostalim zemljama sem Narodnoj Republici Kini, na 10 procenata. 
SAD uvoze robu iz Lesotoa za 237 miliona dolara. Lesoto, pak, uvozi robu iz SAD za samo 2,8 miliona dolara. U prvi mah je to značilo da će američka carina uzeti preko 5.000 dolara od uvezenog dijamanta vrednog 10.000 dolara, pošto, parafrazirajući predsednika Trampa, „postoji trgovinska neravnoteža sa Lesotoom, oni profitiraju od nas”.
Lesoto, koji nazivaju „kraljevinom u nebesima” jer ni jedna tačka na površini od 30.355 kvadratnih kilometara ne pada ispod 1.400 metara nadmorske visine, prema Svetskoj banci je zemlja sa nižim srednjim prihodima. Skoro polovina od 2,3 miliona stanovnika živi ispod granice siromaštva, a četvrtina su nezaposleni. Bruto domaći proizvod (BDP) je u 2023. iznosio 2,12 milijarde dolara, a prošle godine po glavi stanovnika 1.106,5 dolara. 
Trampu je jedan Mosotoanac (tako sebe nazivaju stanovnici Lesotoa) presavio trabak pa izračunao da svaki od njegovih zemljaka troši približno 1,27 dolara godišnje na američke proizvode. Opet, svaki od 340 miliona Amerikanaca godišnje plati samo oko 0,70 dolara na robe iz Lesotoa. Prilagođen prihodu, Lesoto izdvaja 140 puta više svog BDP-a po stanovniku radi trgovine sa SAD, nego SAD za trgovinu sa Lesotom. 
Račundžija je pomenuo i „nevidljive tokove”. Lesoto plaća američkim firmama licence za softver, digitalne platforme i naknade za transakcije. Država se oslanja na američku tehnološku infrastrukturu (EMV platni sistemi za pametne platne kartice, platne terminale i bankomate koji ih mogu prihvatiti; računarstvo u oblaku ili isporuku računarskih resursa i skladišnih kapaciteta kao uslugu za raznoliku grupu korisnika; naknade za korišćenje operativnih sistema itd.). Za sve to se pominju izdaci iz Lesotoa od blizu milijardu dolara godišnje. 
Autor koji koristi hešteg #Fairtrade („poštena trgovina”) je izračunao da bi, sa potrošnjom Amerikanaca odgovarajućim troškovima u Lesotu (1,27 dolara po osobi), ta zemlja dobijala više od 419 miliona dolara godišnje. Takva suma može u Lesotou dovesti do promena u zapošljavanju, zdravstvu i obrazovanju, pa je Mosotoanac na kraju elektronske poruke pozvao na „fer trgovinu”. 
U martu je Tramp prvi put pomenuo Lesoto kao „zemlju o kojoj nikada niko nije čuo”. Tvrdio je da je sada razgrađena Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) potrošila milione dolara na podršku LGBT pokretu u Lesotou. Šest godina ranije, u prvom mandatu je Tramp nazvao afričke zemlje, uz Haiti i El Salvador, „septičkim jamama” zbog priliva doseljenika i pitao zašto SAD ne mogu da prime više imigranata iz Norveške. 
Za Lesoto visoke carine mogu biti smrtonosne. Izvoz u SAD je 2024. činio više od 10 odsto nacionalnog BDP-a i veliki trgovinski suficit, uglavnom od dijamanata i tekstila. Tekstilna industrija bi mogla dobiti najjači udarac. Samo u fabrikama „Levis” u Lesotou, 40.000 ljudi proizvode farmerke poznate marke. Formalno američka, kompanija je zatvorila poslednje dve fabrike u SAD pre 20 godina. 
Ministar trgovine Lesotoa Moheti Šelile je u parlamentu u glavnom gradu Maseru izneo da 45 odsto izvoza dolazi iz SAD. 
– Zato vlada žurno šalje delegaciju u SAD kako bi pokušala da održi trenutnu poziciju na tamošnjem tržištu – rekao je ministar.
Kritičari orijentacije na pregovore sa SAD u čemu Lesoto nije usamljen, međutim, upozoravaju kako predsedniku SAD ne može biti dozvoljeno da uništi teško postignute u svetu multilateralni kompromis i saradnju, te ih zameni nasilničkim bilateralnim sporazumevanjem. Po tim kritičarima vrhunsko pitanje jeste da li čovečanstvo shvata da glavna pretnja nije da li tarifni rat može izazvati globalnu recesiju, već razaranje postojećeg sistema koji je doprineo globalnom privrednom razvoju i smanjenju siromaštva tokom poslednjih sedam decenija. 
Bilateralno sporazumevanje bi možda odgovaralo SAD kao nominalno najvećoj svetskoj ekonomiji, ali bi bilo katastrofa za veći deo ostatka sveta. Pošto SAD čine samo devet odsto međunarodne trgovine robom, njena budućnost zasnovana na globalnim pravilima prvenstveno zavisi od ostatka sveta. 
Iz Međunarodnog instituta za razvoj menadžmenta u Lozani tvrde da bi – čak i u slučaju najgoreg carinskog rata – većina ekonomija mogla, ukoliko je potrebno, da zameni gotovo svu svoju trgovinu sa SAD sa umerenim rastom u razmeni sa drugim zemljama. 
Računica instituta jeste da su SAD tokom 2022. bile najveći uvoznik na svetu (uvoz robe u vrednosti od 3,13 biliona američkih dolara). No, i ne računajući druge vodeće uvoznike poput NR Kine ili Nemačke, 233 ekonomije koje čine ostatak svetskih tržišta uvoza činile su 16,6 biliona američkih dolara, pet puta više od američkog uvoza. 
Suštinsko pitanje jeste da li će vlade biti razjedinjene, zastrašivane i maltretirane u bilateralnim pregovorima sa Trampovom administracijom ili će se držati zajedno i podržavati multilateralno dogovorena pravila trgovine. Ukoliko se druge ekonomije drže zajedno, šteta koju trgovinski rat SAD nanosi biće ograničena. 
Kritičari smatraju kako će se princip „Amerika pre svega” pretvoriti u realnost „Amerika sama”. Druge zemlje će smanjiti zavisnost od američkog tržišta i usredsrediti se na izgradnju trgovinskih odnosa sa zemljama koje više poštuju saradnju, kompromise i usklađivanje koordinacije. 
Otuda bi, prevashodnost za vlade i poslovne zajednice trebalo da bude suprotstavljanje Trampovim pozivima na bilateralno hrvanje. Nužno je hitno okupljanje radi opšteg odgovora, ne samo o pitanjima trgovine već i o drugim globalnim izazovima (poput klimatskih promena i pretnje pandemijom) koje niko ne može rešiti sam. Od presudnog je značaja reagovati koristeći globalna, multilateralno dogovorena pravila i sprečiti da silniji pobeđuje. 
U međuvremenu i na srednji rok Lesoto će, prema ministru Šelileu, „jačati izvozne napore na alternativna tržišta kao što su Evropska unija i Afrička zona slobodne kontinentalne trgovine”, a pominje se i Hongkong. Značajno je da su dva kraljevstva, Lesoto i Esvatini, ostala jedina u Africi čiji je trgovinski promet sa SAD premašio trgovinu sa Narodnom Republikom Kinom. Tokom dve decenije Kina je postala glavni trgovinski partner praktično čitave Afrike. Ova mala lista će verovatno biti ponovo smanjena u bliskoj budućnosti, smatraju stručnjaci.

*Novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista