Glumu volim toliko da bih radio i besplatno

„U osnovi sreće je prihvatanje sebe. Treba reći: ’Ovakav sam kakav jesam, ove konstitucije, ove građe, toliko godina imam, iz Srbije sam, ovo su moji pogledi na svet, moja uverenja.’ Ako ne poznajem sebe, ne mogu onda ni da kažem na čemu bi trebalo da radim. Kada spoznamo sebe, onda možemo da vidimo i šta nam smeta, a šta ne, šta nam prija, šta želimo, kao i da donosimo odluke u svom životu, u partnerskim odnosima, sa porodicom, sa decom, da izrazimo svoje mišljenje. Ali to ne znači da treba da budemo ekstremni u svakom pogledu i da vređamo ljude oko sebe. Iz spoznaje proizilaze mnogo bolje odluke i saznanje o tome šta volimo da radimo u životu i šta nas ispunjava. Ja sam davno, davno shvatio da toliko volim film i glumu da bih to radio i besplatno”, naglasio je u „Politikinom” podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” Jadran Malkovič, glumac i reditelj.

Naš sagovornik je rođen u Nemačkoj, odrastao je u Jugoslaviji, školovao se u Engleskoj, a onda je osvojio srca ovdašnje publike glumeći u serijama „Azbuka mog života” i „Crna svadba”.

– Doneo sam odluku da odem iz zemlje, da gradim svoj život onako kako sam ga zamislio. Nisam zamišljao da ću prodavati autobuske karte u Nemačkoj, što sam i radio neko vreme, ali cilj koji sam želeo da postignem je to u tom trenutku zahtevao. Radio sam i kao konobar i kao barista, pravio sam kafe u nekoliko kafića, radio sam čak i na takozvanim organizovanim večerama, jevrejskim svadbama… Bilo je tu puno poslova koji mi nisu prijali, ali sam znao da će i to proći. I da će doći i ono što dugo čekam. Uvek nekako dođe. U Engleskoj sam radio i kao trener u tenisu i to me je na neki način oslobodilo, jer sam tada počeo da dobijam kvalitetnije kastinge za uloge. Više nisam osećao pritisak kada idem na kasting. Trebalo mi je godinu dana da nađem agenta. To je začarani krug. Uvek, nebitno u kojem stadijumu karijere je čovek, uvek je nekako sve neizvesno, uvek može doći do toga da se neki projekat pomera ili da se otkaže – ističe Malkovič.

Popularnost ga nije promenila, a smatra da ako to doprinosi tome da može da poboljša neki aspekt života nekome, onda mu je drago da je tu.

– Za svakodnevni život popularnost mi je zaista potpuno nebitna, čak bih rekao i da prevagne da počne da smeta. Kad idem nekad kroz grad ili ako sam seo negde na kafu, kad uočim da me je neko primetio ili da me neko gleda i onda gura onog do sebe i govori: „Evo ga ovaj glumac”, ja se odmah pitam kako sam se ponašao, jesam li sedeo lepo – pojašnjava gost našeg podkasta.

U seriji „Azbuka mog života” glumio je Uroša, koji se nalazi u krizi srednjih godina. Naglašava da su se mnogi muškarci pronašli u toj priči.

– Mnogo više njih se pronašlo u priči da imaju ženu, ljubavnicu i devojku nego u priči o krizi srednjih godina. Skoro svuda u svetu slični su problemi i slični su razlozi za te probleme, između ostalog, misli se da muškarac treba da bude i grub i jak i da nikad ne sme da pokaže emociju, da je tužan ili da je uplašen. I onda kroz ta ograničenja dolazimo do situacije da muškarci ni među sobom ne pričaju o tome, da li imaju neki problem, da li im nešto nedostaje u životu, kako bi mogli da porade na tome. Komunikacija nedostaje i iz toga onda proizilaze odluke koje verovatno ne bi doneli pod nekim drugim uslovima. Ništa tu nije jednostavno, to je vrlo kompleksno, slojevito je, odluke koje je moj lik Uroša donosio ili koje nije donosio su strahovi, nesigurnosti, pitanja o prolaznosti... Ali sada to više nije rezervisano samo za muškarce, definitivno je prešlo i na to da i žene kažu da je u redu da imaju aferu, ljubavnika, dečka – stav je Malkoviča.

Gde god da se pojavi, ljudi ga pitaju da li je u nekom srodstvu sa kolegom Džonom Malkovičem?

– Jedan novinar je kontaktirao sa mnom i zvao me da dođem da dam intervju i ja mu kažem da sam u Nemačkoj jer sam tada radio neki mjuzikl, a on mi je odgovorio da će doći u moju vilu u Francuskoj kada završim obaveze. Tada sam shvatio da on misli da razgovara sa Džonom. Kada sam rekao da nisam on, samo je pitao da mu dam njegov kontakt. Osim prezimena, nemam nikakvu drugu povezanost sa Džonom. Moja pokojna baka je iz Hrvatske, iz istog dela iz kog potiče i njegova porodica. Postoji neka mogućnost da jesmo rod, ali ako i jesmo – to je neko sedamnaesto koleno, tako da to više i ne može da se smatra nekim srodstvom – kaže gost našeg podkasta.

On smatra da s godinama uviđaš sve više koliko znaš, koliko toga ne znaš, i da moraš mnogo toga da naučiš, da poboljšaš.

– Zbog brzog načina života ne možemo da izdvojimo vreme u kojem ćemo sedeti sa svojim mislima malo, da vidimo zašto se osećamo tako kako se osećamo, da se zapitamo jesmo li srećni i zadovoljni, da li nas ispunjavaju stvari koje imamo ili nam je ispunjen život. Postoji bitan psihološki razlog zašto generalizujemo stvari, zato što ne bismo mogli da funkcionišemo ako bismo svaku stvar uzeli i secirali na najsitnije detalje i gledali na to. Postoje i stvari koje jednostavno, samo ako bi čovek malo zastao, razmislio, nema potrebe da se generalizuju, kao kad neko kaže za određenu naciju, svi su ovakvi ili onakvi. Ne postoji ništa što ukazuje na to da su svi u jednom kalupu, mogu da postoje sličnosti, ali kompletno da to bude jedan identitet cele nacije nije moguće, kao što nisu ni sve žene ovo, nisu ni svi muškarci ono – navodi Malkovič.

Ljudi su skloni tome da ogovaraju druge i da „gledaju u tuđe dvorište”, a da ne vide svoje probleme…

– To je nešto što sam video svuda. To je najbolji i najjednostavniji način da se čovek ne bavi sobom jer se bavi drugima. Vidi ovaj šta je obuo, vidi šta on radi, vidi s kim je sada... A šta ti radiš? Gde si ti? Kakav je tvoj život? Kakvi su tvoji odnosi? Jesi ti zadovoljan s ovom? Mislim da je najbolji način da se čovek sprijatelji sa svojim egom, da ne pokušava da ga izbije, da ga sabije, da ga ne čuje, nego da ga posluša. Tačno je da se treba okružiti pozitivnim ljudima, ljudima koji su podržavajući, onima koji žele i raduju se uspehu drugoga, a ne vide to kao pretnju za sebe i za svoje postojanje – napominje naš sagovornik.

Mlađoj verziji sebe bi rekao da mora da veruje u sebe.

– Imao sam period kada sam verovao u sebe, onda sam imao period kada sam sumnjao bukvalno u sve u vezi sa sobom, a samim tim i u svaku odluku. I onda kroz to počeo sam da ne donosim odluke, da ih odlažem – otkriva gost našeg podkasta.

O svom zdravlju brine, ali nije fanatik. Obožava slatkiše i bez njih ne može da zamisli dan.

– Ne volim maksimalno prerađene stvari, volim vrlo jednostavno hranu. Meni se sviđa italijanska hrana, tajlandska. Mislim da može da se obrati pažnja na ishranu, da se ne preteruje u tom ograničavanju i da se ima zdrav život u smislu ishrane. Što se tiče sporta, ne stižem toliko često da odem da igram tenis koliko bih voleo, ali tu i tamo odem i u teretanu. Posle kovida 19 se nešto čudno izdešavalo, iskreno rečeno. Dugo mi je trebalo da se vratim u formu. Kad kažem dugo, skoro dve godine mi je trebalo da se vratim u neki normalan ritam, što se tiče fizičkog osećaja i spremnosti. Ja treniram ne zbog izgleda nego bukvalno zbog zdravlja, da se bolje osećam. Ne volim teretanu, ali sam svestan toga da je dobra, da je zdrava, ima puno istraživanja koja ukazuju na to da je rad sa tegovima jako, jako dobar za kardiovaskularno zdravlje i za mišiće, za kosti, za sve bukvalno – naglašava Malkovič.

Na društvenim mrežama njegova objava u kojoj je bivšoj supruzi čestitao rođendan naišla je na mnogo raznih vrsta komentara. On kaže da oni imaju dovan odnos, iako više nisu zajedno.

– Na kraju svega se sve svodi na odluke. Čovek se zapita da li ja želim sa tom osobom da izgradim jedan drugi odnos? Ne može to svako iz prostog razloga jer se svaka veza ne završava na isti način. Naša veza se završila tako da nam je omogućila da izgrađujemo jedan drugi odnos, da ga produbljujemo, da vidimo jedno u drugom kvalitete koje posedujemo i odgovorimo na pitanje zašto želimo da budemo prijatelji. Dešavalo se da mi je svaki dan petoro ljudi govorilo da je glupost zato što smo u kontaktu. Pitali su me: „Da li ti još nju voliš? Vi nemate decu, pa zašto pričate?” Nije mi bilo jasno zašto je to uopšte njima bitno. Pitao sam se i zašto moram da im se pravdam? Na kraju sam rekao: „Ako želiš i ti da imaš sa nekim takav odnos, pitaj me kako se to radi, pa ću ti rado preneti moja iskustva” – pojasnio je Malkovič.

U podkastu je govorio i o tome šta je važno za jedan dobar partnerski odnos.

– Više stvari. Prvo poznavanje sebe. Ja smatram da ako sam u osnovi srećan i zadovoljan – u tom slučaju mogu da budem u partnerskom odnosu gde ćemo mi doprinositi sreći onog drugog, a samim tim i našoj zajedničkoj sreći. Mislim da je to osnova, a važna je otvorena komunikacija. Potpuna otvorenost je bitna, bez straha da se kaže šta kome smeta – dodaje Malkovič.

Jugoslavija budi emocije

Jadran Malkovič kaže da kada se spomene Jugoslavija, mnogo ljudi reaguje na negativan način, posebno onda kada neko kaže da je bilo dobro tada živeti ili da je Jugoslavija kao zemlja bila dobra.

– Interesantno je zašto se sve svede na to da je Jugoslavija bila loša. Tačno je da je imala neke loše strukture, ali istovremeno puno toga bilo je vrlo pozitivno. Jako su bile važne vrednosti koje su ljudi imali, koje su bile mnogo, mnogo bolje, mnogo lepše. Ja ne gledam Jugoslaviju sa nostalgijom, bio sam mali kada je krenuo raspad Jugoslavije, realno gledano. Ali određene emocije koje su i dalje tu, momenti, kad prođem kroz neki deo grada, samo se pojavi ta neka emocija, neka slika u glavi koja je iz tog vremena – ističe Malkovič. ANTRFILE2

Veštačka inteligencija preuzima kontroluU oktobru publiku očekuje premijera jednog horor-trilera u kome glumi gost našeg podkasta.

– Film smo snimali ovde u Srbiji, u Beogradu i okolini, a američka je produkcija. Reč je o veštačkoj inteligenciji koja preuzima kontrolu nad nečim. Nadamo se da nećemo živeti u nekoj distopiji u budućnosti sa razvojem veštačke inteligencije. Sad od maja krećemo sa snimanjem treće sezone naučno-fantastične serije Ark, koja se isto snima ovde u Beogradu. Razni projekti koji su internacionalni snimaju se ovde. Beograd im je zanimljiv. Mi imamo veliku prednost, ovde postoje tri studija za snimanje filmova, a i u Hrvatskoj se snima mnogo toga na moru. Imamo izuzetno kvalitetne ljude koji su talentovani i profesionalni - rekao je Malkovič.

Ostala mu je jedna želja što se tiče filmova – a to je da glumi u vesternu.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU